Predstava Jelene Zablaćanski u Jugoslovenskom dramskom pozorištu osvetljava majčinstvo kroz lik poznate spisateljice.

Jelena Zablaćanski, glumica i rediteljka, predstaviće 17. oktobra u “Studiju Ćirilov” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu monodramu “MaMA”. Glavna tema predstave su majčinstvo i autobiografski elementi iz života Magde Magazinović. Ova monodrama inspirisana je snažnom ličnošću poznate umetnice, što je istaknuto i u prvom planu same izvedbe.

Majčinstvo i lična priča u središtu monodrame MaMA

Prema rečima Zablaćanski, “MaMA” istražuje savremeni pogled na majčinstvo kroz priču Magazinović. Ona smatra da je život i iskustvo ove poznate žene odlična osnova za prikaz izazova i radosti koje majke danas doživljavaju. Na konferenciji za novinare u JDP-u, Zablaćanski je istakla koliko je tema majčinstva univerzalna i koliko se kroz život Magde Magazinović mogu prepoznati problemi i snaga majki.

Autobiografski elementi i savremeni kontekst

U monodrami, Zablaćanski koristi autobiografske detalje iz života Magazinović. Na taj način, publika dobija duboko lični doživljaj, ali i širu sliku položaja žena u društvu. Predstava povezuje prošlost i sadašnjost, ističući koliko su iskustva majki kroz vreme slična. Osim toga, umetnički pristup dozvoljava gledalištu da se poistoveti i razmisli o ulozi majke danas.

Uloga Jelene Zablaćanski u nastanku predstave

Jelena Zablaćanski potpisuje režiju, dramaturgiju i scenografiju ove monodrame. Na taj način, ona doprinosi svakom segmentu predstave, čineći svoj autorski pečat vidljivim u svakoj sceni. Kao rezultat toga, “MaMA” nosi snažnu ličnu notu i autentičnost koja proizlazi iz njenog ličnog iskustva kao majke. Zablaćanski je na konferenciji naglasila da ju je lik Magazinović posebno nadahnuo jer se kroz njegovu priču može prepoznati savremena žena i majka. Takođe, publika će u predstavi prepoznati univerzalne teme koje prevazilaze vreme i prostor.

Premijera i značaj monodrame MaMA

Premijera “MaMA” zakazana je za 17. oktobar u 20:30 sati u “Studiju Ćirilov”. Ovo izvođenje donosi novi pogled na majčinstvo i žensko iskustvo kroz prizmu života Magde Magazinović. Predstava ima za cilj da podstakne razmišljanje i razgovor o ulozi majki, njihovim izazovima i doprinosu društvu. Štaviše, kroz spoj autobiografskih i savremenih motiva, ova monodrama poziva publiku da se zamisli nad sopstvenim iskustvima i vrednostima.

Roman Marka Jovaševića inspiriše čitaoce da preispitaju sopstvene poglede na svakodnevicu i smisao života.

Marko Jovašević, poznati psihoterapeut, psihijatar i pisac iz Beograda, istakao je da naš doživljaj stvarnosti zavisi od perspektive iz koje posmatramo život. On je predstavio svoj roman koji nosi naziv „Slučajnosti ne postoje: Na psihoterapiji kod Epikura“. Ova knjiga pruža čitaocima mogućnost da na trenutak izađu iz rutine i sagledaju sopstvene stavove iz drugačijeg ugla.

Inspiracija iz Epikurove filozofije

Prema rečima Jovaševića, roman je inspirisan pričom o „ograđenom vrtu“ iz vremena pre tri stotine godina pre nove ere, gde je Epikur sa svojim sledbenicima stvorio prostor za istraživanje novih filozofskih pristupa. On je objasnio: „Trista godina pre nove ere napravljena je utopijska priča o ograđenom vrtu u kojem se praktikovala drugačija filozofija, stil i način života. To je bio prostor koji je okupio ljude i stvorio verziju sveta u eksperimentalnim uslovima.” Na taj način, Epikurova bašta je predstavljala utočište za one koji su želeli da žive van ustaljenih društvenih pravila.

Savremeni značaj perspektive

Danas, prema Jovaševiću, razumevanje da naš doživljaj stvarnosti zavisi od perspektive pomaže ljudima da lakše prevaziđu svakodnevne prepreke. On veruje da roman može podstaći čitaoce da preispitaju sopstvene vrednosti i pronađu unutrašnji mir. Osim toga, knjiga nudi priliku da se razmisli o mogućnosti promene pogleda na svet čak i bez drastičnih promena u spoljašnjoj stvarnosti.

Roman kao put ka ličnom razvoju

Knjiga „Slučajnosti ne postoje: Na psihoterapiji kod Epikura“ je, prema njegovim rečima, koncipirana kao psihoterapijski susret sa antičkom mudrošću. Pored toga, ona nudi savremeni pogled na teme sreće, smisla i unutrašnje slobode. Na kraju, Jovašević naglašava da promena perspektive često vodi do dubljeg razumevanja sebe i okoline. Njegov roman poziva svakog čitaoca da pronađe svoj „vrt“ u svakodnevici i kroz njega stvori sopstvenu verziju stvarnosti.

Bundalo ističe da je njegovo tumačenje komada autentično, a savremena postavka u Narodnom pozorištu ima posebno značenje.

Nikola Bundalo, reditelj, naglasio je neposredno pred večerašnju premijeru da je “Sumnjivo lice” Branislava Nušića i dalje izuzetno aktuelno na domaćoj pozorišnoj sceni. Predstava će biti izvedena u Narodnom pozorištu večeras u 20:30 časova, što Bundalu, kako kaže, predstavlja posebnu čast, jer je ovaj komad pratio još od detinjstva.

Autentično čitanje i novi pristup

Prema njegovim rečima, rad na “Sumnjivom licu” omogućio mu je da pokaže svoje lično viđenje jednog od najpoznatijih dela srpske dramske literature. On ističe da je važno stalno iznova postavljati ovakve komade, jer oni nude nepresušne teme za razmišljanje i ostaju relevantni bez obzira na vreme. Osim toga, Bundalo se zahvalio što mu je ukazano poverenje da već na početku svoje karijere režira delo koje mu je blisko još od osnovne škole.

Saradnja sa kolegama i značaj dramaturgije

U procesu rada na predstavi, važnu ulogu imao je i njegov kolega Goran Starčević, koji je bio zadužen za dramaturgiju. Bundalo naglašava da je kroz zajednički rad uspeo da unese svežinu u poznatu priču i pruži publici novo iskustvo. Štaviše, on smatra da upravo autorski pristup može da doprinese novom razumevanju klasika.

Stalna aktuelnost Nušićevog dela

“Sumnjivo lice” je, prema Bundalu, komad koji ne gubi na značaju. On veruje da je zadatak pozorišta da iznova podseća publiku na univerzalne teme koje Nušić obrađuje. Zbog toga Bundalo smatra da je svaka nova postavka prilika da se otkriju novi slojevi ovog dela. Na kraju, reditelj ističe: “Ovo je moje autentično čitanje Nušića”. Predstojeća premijera predstavlja i važan korak u njegovoj umetničkoj karijeri, ali i doprinos savremenoj sceni.

Pozorište kao prostor za dijalog

Bundalo zaključuje da je pozorište mesto gde se klasična dela mogu sagledati iz drugačijeg ugla. Takođe, on veruje da upravo kroz ovakve predstave publika dobija priliku za razmenu mišljenja i otkrivanje novih perspektiva. Na taj način, “Sumnjivo lice” nastavlja da živi u savremenom društvu i podseća na važnost kritičkog pogleda na svakodnevicu.