Dragan Jeličić izabrao je 115 filmova za FEST, a festival otvara premijera ‘Djeca Kozare’ Lordana Zafranovića.

Dragan Jeličić, programski selektor FEST-a, najavio je da će ovogodišnji festival ponuditi izuzetno raznolik filmski program. Kako je istakao, odabrano je čak 115 naslova, čime će FEST postati središte za ljubitelje filma različitih žanrova. Ovogodišnje izdanje počinje 2. oktobra u Beogradu, kada će publika imati priliku da vidi premijeru filma ‘Djeca Kozare’ reditelja Lordana Zafranovića.

Otvaranje FEST-a filmom ‘Djeca Kozare’

Jeličić smatra da je ‘Djeca Kozare’ izuzetno značajan film, ističući da je to najbolji rad koji je Lordan Zafranović snimio u poslednje četiri decenije. On je podsetio i na Zafranovićeva prethodna ostvaranja, kao što su ‘Okupacija u 26 slika’ iz 1978. godine, ‘Pad Italije’ iz 1981. i ‘Večernja zvona’ iz 1986. godine. Otvaranje 53. FEST-a ovim ostvarenjem, prema Jeličićevim rečima, predstavlja posebno zadovoljstvo. On je naglasio da je ranije sarađivao sa Zafranovićem na dokumentarnom filmu ‘Testament’, što dodatno pojačava značaj ovogodišnje premijere.

Raznovrsnost i povratak velikih imena

Osim toga, na FEST stiže i povratnički film ‘Budi Bog sa nama’ reditelja Slobodana Šijana. Jeličić je naglasio da festival nudi bogat izbor, tako da će svako pronaći nešto za sebe. On je izjavio: “FEST je poput velike filmske pijace – ima za svakoga ponešto”. Upravo zbog toga ovogodišnji program privlači i domaću i međunarodnu publiku.

Značaj festivala za filmsku scenu

Ovogodišnji FEST ističe se po obimu i kvalitetu selekcije. Sa 115 pažljivo izabranih filmova, festival postaje važna tačka okupljanja filmskih stvaralaca i gledalaca. Jeličić smatra da ovakva raznovrsnost doprinosi razvoju filmske umetnosti u regionu. Takođe, premijere velikih ostvarenja dodatno podižu ugled festivala na međunarodnoj sceni. Na taj način, FEST potvrđuje svoju poziciju kao vodeći filmski događaj u Srbiji i šire.

Na Martovskom festivalu u Beogradu 22. septembra biće prikazano devet takmičarskih filmova iz više zemalja.

Dom omladine Beograda najavio je program za drugi dan Martovskog festivala koji će se održati 22. septembra. Na ovom događaju biće prikazano ukupno devet filmova u okviru takmičarskih selekcija, čime se dodatno ističe značaj festivala za filmsku scenu regiona.

Međunarodni takmičarski program otvara drugi dan

Program počinje u 17 časova međunarodnim takmičarskim blokom. Prvi film na repertoaru je kratki igrani film “Izbor” iz Severne Makedonije, autora Marka Crnogorskog. Odmah nakon toga sledi kratki igrani film “Uloge tumačili” iz Crne Gore, koji potpisuje Ilija Zeković.

Animacija i dokumentarni film u fokusu

Osim igranih filmova, publika će imati priliku da pogleda i animirani film “Melanholija Minotaura: nacrti lavirinta” čiji je autor Jujin Ivaji iz Japana. U istom bloku na programu je i američki dokumentarni film “Brzina distance između nas” (The Speed Of The Distance Between Us) reditelja Juvala Šapira.

Raznovrsnost žanrova i međunarodni karakter

Ove projekcije potvrđuju da Martovski festival gaji raznovrsnost žanrova i podržava autore iz različitih zemalja. Zahvaljujući međunarodnom karakteru, festival pruža publici uvid u savremene filmske tokove, ali i mogućnost da otkrije nova imena na filmskoj sceni.

Važnost festivala za filmsku umetnost

Prikazivanjem devet izabranih filmova, Beograd postaje mesto susreta mladih autora i ljubitelja sedme umetnosti. Takođe, ovaj festival doprinosi razmeni iskustava i promociji autorskog filma. Na taj način, Martovski festival ostaje važan događaj za razvoj filmske kulture u regionu.

Izložba spaja dela iz Muzeja naivne umetnosti i savremenu umetnost, uz akcenat na sudbini Darinke Radović.

U Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu otvorena je izložba pod nazivom “Darinkine niti”. Ova postavka istražuje načine na koje se istorijski događaji oblikuju kroz umetnost i prenose na nove generacije. Izložba je otvorena sredinom septembra i okupila je posetioce zainteresovane za spoj tradicije i savremenog umetničkog izraza.

Izložba Darinkine niti okuplja radove Lazara Vujaklije i Save Sekulića iz zbirke Muzeja naivne i marginalne umetnosti. Takođe, predstavljena su i dela savremene umetnice Milice Dukić. Ova kombinacija omogućava posetiocima da se upoznaju sa različitim pristupima umetnosti kroz vreme, ali i da razumeju kako istorija utiče na današnje stvaralaštvo.

Tematski okvir izložbe Darinkine niti

Kustosi izložbe su Danica Đorđević Janković i Vladimir Kokoruš. Oni su u centar postavke stavili tragičnu sudbinu Darinke Radović, heroine Narodnooslobodilačke borbe, i njenih kćeri Radmile i Stanke. Kroz ovu temu izložba istražuje kako se sećanje na istorijske događaje menja i prenosi kroz umetnički izraz. Osim toga, autori žele da podstaknu razmišljanje o važnosti tradicije i očuvanju kulturne baštine.

Pored toga, izložba nudi i savremeni pogled na prošlost. Dela Milice Dukić predstavljaju novu umetničku praksu koja se oslanja na istorijske motive, ali ih tumači na drugačiji način. Na taj način, izložba spaja različite umetničke pravce u jedinstvenu celinu.

Važnost izložbe za kulturnu scenu Beograda

Organizatori ističu da ova izložba ima poseban značaj za kulturni život Beograda. Njen cilj je da podseti posetioce na važnost očuvanja sećanja na heroje i događaje iz prošlosti. Takođe, izložba pokazuje kako umetnost može biti most između različitih generacija i pogleda na svet.

Kroz pažljivo odabrane radove, izložba “Darinkine niti” poziva publiku da razmisli o ulozi umetnosti u tumačenju istorije. Na kraju, posetioci mogu videti kako se motivi iz prošlosti prepliću sa savremenim umetničkim izrazima. Ovakve postavke doprinose raznovrsnosti kulturne ponude prestonice i inspirišu nove dijaloge između umetnika i publike.