Izložba slika i fotografija otkriva stvaralačke prostore poznatih umetnika, povodom Preobraženskih svečanosti u Trebinju.

Izložba slika i fotografija pod nazivom „Skriveni prostori velikih majstora – ateljei srpskih umetnika“ biće otvorena 18. avgusta u 20.30 u Muzeju Hercegovine u Trebinju. Ovaj događaj organizuju Muzej Hercegovine i Galerija Matice srpske iz Novog Sada. Izložba traje do 30. oktobra i deo je programa povodom Preobraženskih svečanosti, kao i proslave 200 godina od osnivanja Matice srpske.

Stvaralački prostori i umetnici

Izložba donosi publici slike i fotografije koje prikazuju ateljee i radne prostore značajnih umetnika kao što su Paja Jovanović, Đorđe Jovanović i Stevan Aleksić. Pored toga, posetioci će imati priliku da upoznaju i stvaralaštvo umetnika poput Petra Dobrovića, Milana Konjovića i Milenka Šerbana. Takođe, predstavljena su i dela Ivana Tabakovića, Ljubice Cuce Sokić, Ivanke Acin i Vere Zarić.

Zahvaljujući ovoj izložbi, javnost može da vidi kako su izgledali prostori u kojima su nastajala neka od najznačajnijih dela srpske umetnosti. Na taj način, izložba otkriva ne samo slike i fotografije, već i posebnu atmosferu stvaranja, što doprinosi autentičnom doživljaju umetničkog procesa.

Povod i značaj izložbe

Izložba ateljea velikih umetnika u Muzeju Hercegovine važna je jer omogućava posetiocima da bolje razumeju inspiraciju i radne navike slavnih stvaralaca. Osim toga, događaj je deo šireg programa Preobraženskih svečanosti i obeležavanja jubileja Matice srpske, što mu daje poseban kulturni značaj.

Kroz slike i fotografije prikazana je raznolikost umetničkih prostora, od klasičnih do modernih ateljea. Takođe, ova izložba podseća na bogatu tradiciju i doprinos srpskih umetnika razvoju nacionalne kulture. Zbog toga je izložba prilika za sve ljubitelje umetnosti da se upoznaju sa manje poznatim, ali važnim aspektima stvaralačkog procesa.

Na Velikom trgu u Zemunu od 19. do 23. avgusta publika će besplatno gledati izabrane filmove sa velikih festivala.

Zemun fest će od 19. do 23. avgusta transformisati Veliki trg u bioskop na otvorenom, nudeći publici priliku da uživo pogleda filmove sa najvećih svetskih festivala. Ovu manifestaciju organizuje Sky Music, a poseban akcenat stavljen je na besplatne projekcije koje su dostupne svima.

Otvaranje festivala i program prve večeri

Festival počinje svečanom ceremonijom 19. avgusta u 20 časova. Publika će tada imati priliku da pogleda francuski film „Električni poljubac“. Ovaj spektakl otvorio je i ovogodišnji 79. Kanski festival, zbog čega je izabran kao uvodni film i na Zemun festu. Organizatori ističu da se očekuje velika posećenost jer je otvaranje programa besplatno za sve posetioce.

Dokumentarni filmovi iz Kana i Karlovih Vari

Već narednog dana, 20. avgusta, na repertoaru je dokumentarni film „Utakmica“. Ovaj film je prikazan na festivalima u Kanu i Karlovim Varima, a tematizuje legendarni fudbalski susret Argentine i Engleske na Svetskom prvenstvu 1986. godine. Osim toga, od četvrtka do nedelje, svakog dana od 20:30 časova, publika može očekivati još kvalitetnih ostvarenja iz različitih filmskih žanrova.

Atmosfera pod otvorenim nebom i značaj festivala

Projekcije se održavaju na otvorenom, na Velikom trgu, što doprinosi jedinstvenoj atmosferi i posebnom doživljaju za sve prisutne. Na taj način, Zemun fest postaje važan kulturni događaj tokom avgusta u Beogradu, približavajući svetsku kinematografiju domaćoj publici. Pored toga, besplatne projekcije omogućavaju široj publici da uživa u filmovima koji su do sada viđeni na najpoznatijim festivalima u svetu.

Važnost filmskih festivala za lokalnu zajednicu

Ovakve manifestacije podstiču kulturnu razmenu i doprinose promociji filma kao umetnosti. Osim toga, festival na otvorenom okuplja različite generacije, povezuje zajednicu i daje priliku mladima da se upoznaju sa aktuelnim filmskim trendovima. Na kraju, Zemun fest potvrđuje značaj filmskih događaja za kulturni život grada i doprinosi stvaranju bogate letnje ponude za sve ljubitelje sedme umetnosti.

Jednog dana na mestu male prodavnice osvane logo velikog trgovinskog lanca. Police su punije, izbor je veći, često postoje kartice lojalnosti i akcije. Ali sa starom radnjom nestaje i nešto što se ne vidi na računu – komšija koji vas poznaje, mogućnost da kupite samo ono što vam treba i deo života jednog kraja.

U gotovo svakom gradu postoji ulica koju pamtimo po maloj prodavnici.

Nije bila velika.

Nije imala stotine proizvoda.

Nije uvek imala najniže cene.

Ali ste znali gde je.

Znali ste ko radi.

Neko je znao da kupujete isti hleb svakog jutra.

Neko je umeo da vam kaže da je upravo stigla roba.

A onda je jednog dana radnja zatvorena.

Na njenom mestu pojavio se veliki trgovinski lanac.

Sve je urednije.

Sve je svetlije.

Izbor je veći.

Često postoji i aplikacija, kartica lojalnosti, akcije i mogućnost plaćanja na više načina.

I većina kupaca će verovatno reći: „Pa, šta tu ima loše?“

Upravo tu počinje zanimljiva priča.

Veliki lanci imaju ono što mala radnja teško može da ponudi

Nije slučajno što veliki trgovinski lanci osvajaju prostor.

Njihova prednost je jednostavna – ekonomija obima.

Veliki sistem nabavlja ogromne količine robe, ima razvijenu logistiku, centralizovanu nabavku i mogućnost da proizvode plasira kroz veliki broj objekata.

Kupac dobija ono što mu je važno:

više izbora, akcije, duže radno vreme i mogućnost da gotovo sve što mu treba kupi na jednom mestu.

Ako čovek posle posla želi da kupi hleb, mleko, deterdžent, voće i nešto za večeru, velika prodavnica je praktičnija od obilaska četiri male radnje.

To je realna prednost.

I zato se potrošač ne odlučuje nužno protiv male prodavnice.

On često samo bira ono što mu je brže i jednostavnije.

Trgovina u Srbiji i dalje raste

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se ukupna maloprodaja u Srbiji povećava.

U 2025. godini promet u trgovini na malo bio je veći nego 2024. godine za 6,8 odsto u tekućim cenama, odnosno 4,2 odsto kada se posmatraju stalne cene.

U prvih pet meseci 2026. promet maloprodaje bio je veći za 9,1 odsto u tekućim, odnosno 7,5 odsto u stalnim cenama u odnosu na isti period prethodne godine.

Dakle, nije problem u tome što ljudi prestaju da kupuju.

Naprotiv.

Kupuje se i dalje – samo se menja gde i kako.

Mala prodavnica ima jedan proizvod koji veliki lanac nema

To je – odnos sa kupcem.

U velikom marketu ste kupac.

U maloj radnji možete biti komšija.

To ne znači da je svaki vlasnik male prodavnice ljubazan, niti da je svaki veliki market bezličan.

Ali mala prodavnica može da ima nešto što veliki sistem teško može da standardizuje.

Poznajete prodavca.

On poznaje vas.

Možete da uđete po jednu stvar.

Možete da pitate da li je stigao proizvod koji tražite.

Nekada možete da kupite „na crtu“, ako postoji takav dogovor.

To nije poslovni model koji može da se prenese u tabelu.

Ali jeste deo vrednosti lokalne prodavnice.

Kada mala radnja nestane, ne nestaje samo prodajno mesto

Zatvaranje jedne male prodavnice često izgleda kao obična poslovna promena.

Ali za određeni deo komšiluka posledice mogu biti veće.

Starijoj osobi koja živi nekoliko zgrada dalje mala radnja može biti najbliže mesto za svakodnevnu kupovinu.

Neko nema automobil.

Neko ne želi da prelazi ulicu i ide nekoliko stotina metara dalje.

Nekome je teško da nosi velike kese iz velikog marketa.

Za takve kupce mala prodavnica nije samo prodajno mesto.

Ona je deo svakodnevne infrastrukture.

Veliki market menja i navike

Kada uđemo u malu prodavnicu po mleko, verovatno ćemo kupiti mleko.

Kada uđemo u veliki supermarket, priča može biti drugačija.

Širi prolazi, veliki broj proizvoda, akcije, pozicioniranje robe i promotivne ponude napravljeni su tako da kupac što lakše pronađe ono što mu treba – ali i primeti ono što nije planirao da kupi.

Velika kupovina tako postaje događaj.

Uz mleko uzmemo pahuljice.

Uz pahuljice voće.

Onda vidimo nešto na akciji.

Na kraju iz prodavnice izlazimo sa punom kesom.

Mala prodavnica je često mesto za „šta mi treba danas“.

Veliki market mnogo lakše postaje mesto za „šta bi još moglo da mi zatreba“.

A gde su male radnje najjače?

Tamo gde praktičnost nadjačava cenu.

Ako je neko zaboravio hleb, neće voziti nekoliko kilometara da bi uštedeo nekoliko desetina dinara.

Ako treba brzo kupiti mleko ili vodu, blizina je važnija.

Zbog toga male prodavnice mogu da opstanu upravo tamo gde imaju jaku lokalnu bazu kupaca.

U naselju.

U starijim gradskim kvartovima.

Na mestima gde veliki market nije na nekoliko minuta hoda.

Problem nastaje kada veliki lanac uspe da ponudi i blizinu i cenu.

Tada mala radnja gubi jednu od svojih najvećih prednosti.

Nije svaka mala prodavnica osuđena na nestanak

Iako se često govori kao da veliki lanci automatski uništavaju male trgovce, stvarnost je složenija.

Neke male prodavnice pronalaze svoju nišu.

Specijalizuju se.

Prodaju domaće proizvode.

Fokusiraju se na određenu vrstu robe.

Nude uslugu koju veliki lanac nema.

Postaju poznate po kvalitetu.

Ili jednostavno opstaju zato što su na pravom mestu.

Drugim rečima, mala prodavnica više ne može uvek da pobedi velikog trgovca u količini i ceni.

Ali može da pobedi u blizini, specijalizaciji i odnosu sa kupcem.

Najveći gubitak možda nije na računu

Kada se govori o velikim trgovinskim lancima, rasprava se obično vodi oko cena.

Da li je jeftinije?

Da li su akcije stvarno povoljne?

Da li je konkurencija dobra za potrošača?

Sve su to važna pitanja.

Ali postoji još jedno.

Kakav grad želimo?

Grad u kojem je svaki kvart pun velikih, standardizovanih prodavnica može biti praktičan.

Ali može izgubiti deo svoje posebnosti.

Jer kada isti lanci, isti izlozi i isti raspored proizvoda postoje u različitim delovima grada, sve manje osećamo gde smo.

Mala prodavnica je deo lokalnog identiteta.

Kao pekara.

Kao kafana.

Kao pijaca.

Kao komšija koji decenijama drži isti lokal.

Šta gubimo kada nestane vlasnik radnje?

Gubimo i jednu malu ekonomsku priču.

Novac koji potrošimo u velikom lancu ulazi u veliki poslovni sistem.

Novac potrošen kod lokalnog trgovca ostaje mnogo bliže zajednici – kroz zarade, zakup, dobavljače i druge lokalne usluge.

To ne znači da veliki trgovinski lanci ne zapošljavaju ljude ili ne doprinose lokalnoj ekonomiji.

Naravno da doprinose.

Ali struktura je drugačija.

Jedna mala prodavnica može biti posao jedne porodice.

Za vlasnika je to egzistencija.

Za kraj – jedno radno mesto i jedno otvoreno vrata.

Ipak, kupac na kraju odlučuje

Najvažnija stvar u celoj priči jeste da male prodavnice ne zatvaraju samo zato što su veliki lanci „došli“.

One zatvaraju kada dovoljno kupaca prestane da dolazi.

A kupci odlaze kada im cena, izbor, radno vreme ili lokacija više nisu dovoljno dobri.

Drugim rečima, svaki put kada odlučimo gde ćemo kupiti hleb, mleko ili deterdžent, mi zapravo glasamo svojim novcem.

Ako nam je najvažnija cena – veliki lanac će često pobediti.

Ako nam je najvažnija blizina – mala radnja može opstati.

Ako nam je važan odnos sa prodavcem – lokalna prodavnica dobija dodatnu vrednost.

Možda nije problem u tome što veliki lanci rastu

Problem bi nastao kada bi nestalo izbora.

Veliki market ima svoje prednosti.

Mala radnja ima svoje.

Jedan nudi širinu i cenu.

Drugi blizinu i odnos.

Jedan je efikasniji.

Drugi je ličniji.

Potrošaču zapravo trebaju oba.

Jer idealan grad nije onaj u kojem nema velikih prodavnica.

Ali nije ni onaj u kojem na svakoj adresi stoji isti logo.

Najbolji grad je onaj u kojem čovek može da bira – da li će danas otići u veliki market po veliku kupovinu ili samo preći ulicu do komšijske radnje po hleb i mleko.

A kada mala prodavnica zatvori vrata, možda ne izgubimo mnogo tog dana.

Ali ako jednog dana shvatimo da je čitav kraj ostao bez malih radnji, pekara, zanatlija i drugih lokalnih mesta, shvatićemo da nismo izgubili samo prodavnice.

Izgubili smo deo komšiluka.