Problemi otkriveni tokom testne proizvodnje mogu pomeriti dolazak uređaja na tržište do 2027. godine

Apple je, prema izvorima iz industrije, naišao na više tehničkih izazova nego što je očekivano u razvoju svog prvog preklopivog iPhone-a, što bi moglo dovesti do odlaganja proizvodnje i lansiranja ovog uređaja. Tokom ranih faza testne proizvodnje, identifikovani su problemi koji bi mogli značajno uticati na rokove isporuke, a kompanija je već obavestila dobavljače o mogućem pomeranju termina.

Jedan od izvora bliskih procesu izjavio je da je aktuelna situacija kritična za masovnu proizvodnju, posebno tokom aprila i početka maja, kada se vrši verifikacija inženjerskih rešenja. Ovi testovi predstavljaju četvrtu od ukupno šest faza kroz koje novi Apple proizvodi moraju proći pre nego što dobiju zeleno svetlo za serijsku proizvodnju. Kako je reč o potpuno novoj klasi uređaja za Apple, svaki korak je pod dodatnim nadzorom i zahtevima, posebno kada se radi o izdržljivosti ekrana i mehanizmu šarke.

Preklopivi iPhone je u razvoju još od 2017. godine, dok je kompanija Samsung svoj prvi model na preklop izbacila još 2019. Apple je prema više izvora inicijalno planirao da lansira svoj debi model u jesen 2026, paralelno sa linijom iPhone 18, ali aktuelni problemi bi mogli pomeriti dolazak uređaja čak i na početak 2027. godine ako se izazovi u proizvodnji i pouzdanosti ne reše na vreme.

Apple je navodno davao prioritet preklopivom iPhone-u i drugim premijum modelima za svoj tradicionalni septembarski događaj, ali trenutne komplikacije mogu značiti promenu tih planova. Pojedini izvori iz lanca snabdevanja navode da su trenutna rešenja nedovoljna za potpuno otklanjanje inženjerskih izazova, te je potrebno dodatno vreme za optimizaciju dizajna i procesa.

Očekuje se da preklopivi iPhone, iako će u početku činiti manje od 10% ukupne proizvodnje iPhone-a, bude ključni proizvod za osvežavanje interesovanja za Apple-ove pametne telefone. Kompanija, prema navodima, planira početnu seriju od 7 do 8 miliona primeraka. Apple još uvek nije zvanično potvrdio postojanje ovog modela niti komentarisao izveštaje o tehničkim izazovima.

HDMI 2.0 standard pruža podršku za 4K pri 60Hz, dovoljan za konzole i striming uređaje prethodnih generacija

Mnogi korisnici razmišljaju o zameni starih HDMI kablova zbog pojave novih standarda, ali većina modernih uređaja i dalje funkcioniše besprekorno sa postojećim modelima. Prema izvorima iz industrije, iako je HDMI 2.1 trenutno najnaprednija verzija sa najvećom brzinom prenosa podataka, tipični kućni uređaji, poput konzola PlayStation 4, Xbox One i PS3, ne zahtevaju ovu propusnu moć. HDMI 2.0 kablovi su sposobni da prenesu 4K signal pri 60Hz, što je maksimum za većinu igara prošle generacije.

Stari HDMI kablovi funkcionišu bez gubitka kvaliteta slike i na 4K Blu-ray plejerima, kao i na striming uređajima. Kod gledanja filmova i serija putem ovih uređaja, ni najnoviji standard nije neophodan, jer sadržaj ne koristi maksimalni protok podataka koji HDMI 2.1 nudi. Zbog toga, kablovi kupljeni pre desetak godina i dalje mogu pružiti kristalno jasnu i oštru sliku na kompatibilnim televizorima.

Jedina situacija u kojoj je prelazak na HDMI 2.1 opravdan jeste korišćenje naprednih audio sistema ili soundbar-ova koji zahtevaju eARC konekciju. Ovaj tip prenosa zvuka koristi veću propusnost, što stari kablovi ne mogu da podrže. Međutim, ukoliko zvuk slušate direktno putem zvučnika televizora, nema potrebe za investicijom u nove kablove.

U praksi, većina korisnika neće videti razliku između HDMI kablova različitih generacija, osim u specifičnim slučajevima kada hardver zaista zahteva maksimalne mogućnosti najnovijeg standarda. Preporuka je da pre kupovine novih kablova proverite da li postojeći već ispunjavaju sve zahteve vašeg sistema.

Dogovor podrazumeva značajno smanjenje obima isporuka, što će uticati na finansije USPS-a i Amazonovu logistiku

Amazon i američka poštanska služba (USPS) postigli su preliminarni dogovor kojim će Amazonove poštanske isporuke biti smanjene za 20 odsto, potvrdili su izvori iz industrije. Ova odluka dolazi nakon što je Amazon početkom godine zapretio da bi mogao da smanji saradnju sa USPS-om čak za dve trećine, što bi drastično pogodilo poštansku službu. Iako novi dogovor nije toliko radikalan, predviđeno smanjenje i dalje ima značajan finansijski uticaj na USPS, koji je do sada ostvarivao oko 15 odsto obima isporuka i šest milijardi dolara prihoda od Amazonovih pošiljki.

Prema navodima iz industrije, Amazon je želeo da produži saradnju sa USPS-om pre isteka postojećeg ugovora u septembru 2026. godine, ali su pregovori bili prekinuti u decembru 2025. kada je USPS iznenada povukao iz pregovaračkog procesa i pokrenuo novi model javnog nadmetanja za “last mile” isporuke. Amazon je tada naglasio da mu je cilj bio povećanje obima isporuka preko USPS-a, a ne smanjenje, ali je promena strategije poštanske službe dovela do preispitivanja celokupnog modela saradnje.

S obzirom na to da je Amazon najveći USPS-ov komercijalni klijent, svako smanjenje obima isporuka direktno utiče na finansijsku stabilnost poštanske službe. Prema procenama, smanjenje od 20 odsto može značiti gubitak prihoda veći od jedne milijarde dolara godišnje za USPS. S druge strane, Amazon je u medijima bio povremeno spominjan kao kompanija koja bi mogla dodatno razvijati sopstvenu mrežu isporuka ukoliko dogovor sa USPS-om ne bi bio postignut, ali je, prema izvorima, ova mogućnost korišćena i kao pregovarački pritisak.

Kako navode izvori bliski pregovorima, USPS je odlučio da obnovi razgovore sa Amazonom nakon što su ponude konkurentskih kompanija za “last mile” isporuke ostale ispod očekivanog volumena i prihoda. Novi dogovor je još uvek predmet odobrenja od strane federalne regulatorne komisije za poštanske usluge, pa se finalna odluka očekuje uskoro.

Iz Amazona su za industrijske izvore izjavili da su zadovoljni postizanjem novog sporazuma koji omogućava nastavak dugogodišnjeg partnerstva i zajedničku podršku korisnicima i zajednicama. Ovaj dogovor bi trebalo da obezbedi stabilnije planiranje logističkih kapaciteta i za Amazon i za USPS, ali istovremeno postavlja izazove za obe strane u optimizaciji “last mile” isporuka, naročito u ruralnim oblastima gde je poštanska služba ključna za završnu fazu dostave.