Novi model donosi dužu generaciju pesama, veću kontrolu nad strukturom i integraciju sa Google AI platformama

Google je najavio Lyria 3 Pro, najnoviju verziju svog AI modela za generisanje muzike, koji sada može kreirati pesme dužine do tri minuta. Ova nadogradnja proširuje prethodnu mogućnost generisanja od 30 sekundi, omogućavajući korisnicima kompletnije kompozicije na bazi tekstualnih promptova. Lyria 3 Pro pruža više opcija za prilagođavanje – korisnici mogu zadavati instrukcije za određene delove pesme, poput uvoda, strofa, refrena ili prelaza, čime se postiže veća kreativna kontrola nad finalnim zvukom.

Google navodi da ovaj model bolje razume muzičku kompoziciju u odnosu na prethodnu verziju i da je posebno pogodna za eksperimentisanje sa različitim žanrovima ili kompleksnim prelazima. Lyria 3 Pro je već dostupan korisnicima koji plaćaju Gemini pretplatu, kao i poslovnim korisnicima kroz Vertex AI. Programeri mogu pristupiti ovom alatu putem Gemini API-ja i Google AI Studio platforme, dok je najavljena i integracija sa Google Vids, alatom za generisanje video sadržaja uz pomoć veštačke inteligencije.

Posebna pažnja je posvećena odgovornom razvoju – model koristi isključivo materijale za koje Google ima prava, a svi izlazni fajlovi automatski dobijaju SynthID oznaku, što predstavlja digitalni vodeni žig za prepoznavanje AI generisanog sadržaja. Uprkos tehničkom napretku, u industriji raste zabrinutost zbog količine AI muzike – procene govore da se dnevno na Spotify postavi oko 50.000 AI generisanih numera, dok je prošle godine platforma uklonila čak 75 miliona takvih pesama zbog spama ili kršenja pravila.

Novi korak Google-a sa Lyria 3 Pro dodatno podstiče debatu o ulozi veštačke inteligencije u muzičkoj industriji i izazovima koje donosi masovna automatizacija kreativnog procesa.

Rezovi dolaze zbog velikih ulaganja u AI infrastrukturu, a izvršni tim očekuju značajni bonusi

Meta, američki tehnološki gigant, sproveo je novu rundu otpuštanja u kojoj je više stotina radnika ostalo bez posla, pri čemu je posebno pogođen Reality Labs – odeljenje zaduženo za VR i metaverse projekte. Ova odluka saopštena je 25. marta 2026. godine, dok kompanija nastavlja restrukturiranje kako bi kompenzovala ogromna ulaganja u AI infrastrukturu i podatkovne centre.

Iako je najnovija runda otpuštanja manja od ranije procurelih planova o smanjenju do 20% zaposlenih, ona se posmatra kao deo šire strategije za smanjenje troškova. Na kraju 2025. godine, Meta je zapošljavala oko 79.000 ljudi, ali kompanija je ranije ovog meseca tražila od menadžera da pripreme dodatne planove za uštede. Ove mere usledile su nakon što je Meta najavila planove za ulaganje čak 600 milijardi dolara u izgradnju AI data centara do 2028. godine, što je jedan od najvećih infrastrukturnih poduhvata u tehnološkoj industriji.

Pored Reality Labs tima, otpuštanja su zahvatila i sektore zapošljavanja, prodaje, Facebook platforme i globalnih operacija. Reality Labs je prethodno u januaru ove godine izgubio preko 1.000 radnih mesta, a od 2021. ova divizija je generisala gubitke od više od 70 milijardi dolara. Iako je Meta 2021. promenila ime i fokus sa društvenih mreža na metaverse, sada se pažnja kompanije preusmerava na razvoj veštačke inteligencije i povezanu infrastrukturu.

Ove korake prate i informacije o novom sistemu nagrađivanja za šest visokorangiranih izvršnih direktora Mete: CTO Andrew Bosworth, CFO Susan Li, COO Javier Olivan i CPO Chris Cox, koji bi mogli dobiti bonuse u akcijama čija vrednost dostiže do 2,7 milijardi dolara po osobi, u zavisnosti od performansi kompanije. Ova praksa podseća na slične kompenzacije viđene kod drugih tehnoloških lidera.

Izvršni direktor Mark Zuckerberg je prethodno istakao da su AI projekti omogućili da zadatke koji su ranije zahtevali velike timove sada može da obavlja jedan visoko kvalifikovan inženjer, što dodatno podvlači promenu prioriteta u kompaniji. Očekuje se da će Meta nastaviti sa racionalizacijom troškova i dodatnim promenama u svojoj poslovnoj strukturi kako bi bila konkurentna u sve zahtevnijem okruženju veštačke inteligencije.

Afeela 1, poznat kao PlayStation Car, zvanično je ukinut nakon šest godina razvoja i problema na tržištu električnih vozila

Sony Honda Mobility zvanično je povukao Afeela 1, električni automobil predstavljen kao spoj lične mobilnosti i digitalnih medija. Ovaj model je prvi put prikazan kao Sony Vision S na sajmu CES 2020, izazvavši pažnju jer je Sony, poznat po televizorima i gejming konzolama, najavio ulazak u auto-industriju. Ubrzo se kompanija udružila sa Hondom, a Afeela 1 je 2025. godine dobio i zvaničnu cenu od 100.000 dolara i domet od oko 480 kilometara. Međutim, u trenutku kada je konkurencija kao što je Lucid Air nudila veći domet i nižu cenu, Afeela 1 je delovao zastarelo još pre početka prodaje.

Ključni problem bilo je vreme – od prve najave do pokušaja ulaska na tržište prošlo je šest godina, što je značajno umanjilo šanse proizvoda. U međuvremenu su se dešavale velike promene u industriji električnih vozila. Dok su 2020. godine vladali optimizam i podsticaji za elektromobilnost, kasnije su nastupile političke nestabilnosti, ukidanje državnih subvencija i trgovinski sporovi, posebno u SAD. To je dovelo do negativnog stava prema EV tehnologiji među američkim potrošačima, što je dodatno otežalo plasman Afeela 1.

Afeela 1 je trebalo da bude platforma za Sonyjeve digitalne servise – PlayStation gejming, multimediju i napredne displeje u vozilu. Međutim, napredak autonomne vožnje nije ispratio očekivanja iz 2020. godine: i dalje nema masovno dostupne “eyes-off” autonomije na američkim putevima, pa su digitalni sadržaji u Afeela 1 izgubili na značaju. Većina korisnika već ima dovoljno uređaja za zabavu, što je dodatno umanjilo atraktivnost ovog modela.

Dizajn Afeela 1 takođe nije naišao na odobravanje tržišta. Prvi koncept imao je prepoznatljive linije, ali je serijska verzija postala minimalistička i bez upečatljivih detalja. Enterijer je nudio zanimljive digitalne ekrane, ali nije postigao nivo luksuza koji nude rivali u istoj cenovnoj klasi.

U konačnici, Afeela 1 ostaje primer kako dug proces razvoja, neusklađenost sa tržišnim trendovima i spoljne okolnosti mogu uticati na sudbinu tehnološki ambicioznih automobila. Sony i Honda time povlače svoj prvi zajednički EV projekat, dok tržište nastavlja da se razvija u nepredvidivom pravcu.