Inovativni pneumatici sa integrisanim senzorima i AI funkcijama najavljeni za 2026. godinu, redefinišu sigurnost i autonomnu vožnju

Automobilska industrija ulazi u novu fazu sa razvojem takozvanih “cyber guma” koje transformišu tradicionalne pneumatike u inteligentne komponente vozila. Prema izvorima iz industrije, ovi napredni pneumatici, najavljeni za 2026. godinu, postaju ključni deo digitalnog ekosistema automobila, zamenjujući dosadašnje pasivne gume sofisticiranim rešenjima sa ugrađenim senzorima i AI algoritmima.

Za razliku od dosadašnjih pneumaticima čija je funkcija bila ograničena na prenos snage i osiguravanje trenja, cyber gume omogućavaju vozilu da u realnom vremenu prikuplja i obrađuje podatke sa puta. Integracija hardverskih senzora unutar gazećeg sloja omogućava detekciju ubrzanja u tri ose, mikrovibracija i deformacija gume tokom vožnje. Ovi podaci šalju se centralnom “nervnom sistemu” automobila, omogućavajući naprednu kontrolu bezbednosnih sistema, optimizaciju energetske efikasnosti i podršku za autonomnu vožnju.

Ključna razlika u odnosu na tradicionalne TPMS senzore, koji mere samo pritisak i temperaturu, jeste u tome što cyber gume nude višeslojnu senzorsku fuziju. Time postaju aktivni digitalni entiteti sposobni da prepoznaju promene u podlozi, uslovima na putu i ponašanju vozila. Zahvaljujući povezivanju sa cloud servisima i korišćenju digitalnih blizanaca, podaci sa svakog pneumatika koriste se za unapređenje performansi i sigurnosti, ali i za prediktivno održavanje.

Očekuje se da će ovakva tehnologija značajno uticati na razvoj autonomnih vozila, gde će preciznost podataka iz samih guma omogućiti naprednije upravljanje i bržu reakciju softverskih sistema. Inovacije u oblasti cyber guma ukazuju na kraj ere “glupih” pneumatika i otvaraju vrata novim standardima u automobilskoj industriji, sa fokusom na sigurnost, efikasnost i digitalnu transformaciju osnovnih komponenti vozila.

Istraživači navode da korišćenje više AI alata može izazvati umor i povećanu stopu grešaka na radnom mestu

Prema novoj studiji objavljenoj u Harvard Business Review, sve veća upotreba veštačke inteligencije na radnim mestima može dovesti do pojave mentalnog zamora kod zaposlenih. Istraživanje je sprovedeno među približno 1.500 radnika, a rezultati pokazuju da osobe koje često koriste više AI alata istovremeno prijavljuju izraženiji umor pri donošenju odluka i veću sklonost greškama. Oko jedan od sedam ispitanika naveo je da je doživeo mentalni zamor usled rada sa AI tehnologijama.

Julie Bedard, direktorka i partner u Boston Consulting Group i autorka studije, izjavila je da su rezultati istraživanja rani pokazatelj da bi očekivanja u vezi sa produktivnošću veštačke inteligencije trebalo preispitati. Bedard je istakla da AI može značajno unaprediti rad u određenim segmentima, ali i izazvati dodatno opterećenje kada je potrebna stalna ljudska kontrola nad njenim radom.

Studija ističe paradoksalnu situaciju: dok AI može smanjiti profesionalni stres automatizacijom ponavljajućih zadataka, istovremeno može povećati mentalno opterećenje kada se koristi više sistema istovremeno. Istraživači navode da su radnici koji su morali da prate i upravljaju većim brojem AI alata prijavili znatno više kognitivnog umora u odnosu na one koji su tehnologiju koristili za obavljanje rutinskih poslova.

Bedard je objasnila da veštačka inteligencija omogućava proširenje radnih kapaciteta i odgovornosti, ali da preterana upotreba i stalni nadzor mogu izazvati “kognitivni zamor”. Istraživanje ukazuje na potrebu za jasnijim definisanjem načina integracije AI u svakodnevne poslovne procese, kako bi se izbegli negativni efekti po mentalno zdravlje zaposlenih.

Autori studije preporučuju poslodavcima da obrate pažnju na potencijalne posledice prekomerne upotrebe AI tehnologija i da prilagode radne zadatke tako da smanje potrebu za upravljanjem više AI sistema istovremeno. Istraživanje sugeriše da je važno pronaći balans između efikasnosti koju donosi veštačka inteligencija i očuvanja mentalnog zdravlja radnika.

Sigurnosni pojas pri vožnji ne funkcioniše pravilno uz glomaznu zimsku odeću, što može dovesti do ozbiljnih posledica

Vožnja automobila u debeloj zimskoj jakni ili kaputu može predstavljati ozbiljan bezbednosni problem, a u nekim evropskim zemljama vozači se suočavaju i sa visokim novčanim kaznama zbog ovakve prakse. Prema bezbednosnim testovima, sigurnosni pojas ne može optimalno da zaštiti vozača i putnike ukoliko je između tela i pojasa sloj glomazne odeće kao što su zimske jakne.

U takvim situacijama, pojas ne prianja dovoljno čvrsto uz telo, što značajno smanjuje njegovu efikasnost. U slučaju sudara, postoji mogućnost da se osoba izmakne iz sedišta ili čak bude izbačena unapred. Ovakav rizik dodatno se povećava u trenutku kada se aktivira vazdušni jastuk, koji se otvara velikom brzinom i može izazvati teške, pa i smrtonosne povrede ako putnik nije pravilno vezan.

Testiranja su pokazala da čak i pri nižim brzinama, kao što je 16 kilometara na sat, postoji značajna opasnost od ozbiljnih povreda ukoliko sigurnosni pojas nije pravilno zategnut uz telo. Zbog toga su pojedine države uvele novčane kazne za vožnju u debeloj odeći, koje mogu iznositi i do 200 evra.

Stručnjaci za bezbednost saobraćaja ističu da je preporučljivo da vozači i putnici skinu glomazne jakne prilikom ulaska u vozilo i pravilno nameste sigurnosni pojas. Na taj način se obezbeđuje maksimalna efikasnost zaštitnih sistema u vozilu. Pravilna upotreba pojasa, bez prepreka između tela i pojasa, značajno smanjuje rizik od povreda u slučaju saobraćajne nezgode.