Telekom operator nudi olakšice i fleksibilne planove otplate tokom obustave rada Ministarstva za nacionalnu bezbednost

Verizon, jedan od vodećih američkih telekomunikacionih operatera, najavio je da će obustaviti naplatu zateznih kamata i omogućiti fleksibilne planove otplate za federalne radnike koji su pogođeni delimičnom obustavom rada Ministarstva za nacionalnu bezbednost (DHS). Ova odluka dolazi nakon što je Kongres početkom februara propustio da usvoji novi zakon o finansiranju DHS, što je dovelo do delimičnog prestanka rada ove institucije.

Verizon je ranije bio među kompanijama koje su pružile sličnu podršku državnim službenicima u kriznim situacijama, kao što je bio slučaj tokom pandemije COVID-19 kada je korisnicima omogućio dodatne pogodnosti bez dodatnih troškova. Sada, svi federalni radnici koji mogu da dokažu zaposlenje, mogu da kontaktiraju Verizon putem broja 1-800-Verizon (1-800-922-0204) kako bi im bile odobrene olakšice u plaćanju i izbegli naplatu zateznih kamata.

Najveći deo posledica trenutne obustave rada osetili su zaposleni u sektorima DHS na koje nisu primenjena alternativna sredstva finansiranja. Na primer, radnici Uprave za bezbednost u saobraćaju (TSA) nisu primali plate, što je izazvalo značajna kašnjenja na kontrolnim punktovima na aerodromima širom SAD. Istovremeno, agencije kao što su Imigraciona i carinska služba (ICE) i Služba za carinu i graničnu zaštitu (CBP) nisu direktno pogođene zahvaljujući posebnim fondovima obezbeđenim ranijim zakonima.

Politička blokada oko finansiranja DHS-a posledica je neslaganja između demokrata i republikanaca u vezi sa uslovima pod kojima ICE i CBP mogu obavljati svoje aktivnosti. Demokratski članovi Kongresa zahtevaju dodatne mere nadzora, uključujući obavezno nošenje kamera i zabranu korišćenja maski tokom hapšenja, dok republikanci insistiraju na nastavku finansiranja bez takvih ograničenja. Neki predlozi predviđali su finansiranje celog DHS osim ICE i CBP, ali ti zakoni nisu usvojeni u oba doma Kongresa.

Verizon nastavlja da prati situaciju i ističe da je spreman da pruži podršku svim pogođenim radnicima dok traje delimična obustava rada, podsećajući na svoju posvećenost korisnicima u teškim periodima.

Grupa Handala objavila dokaze o napadu, FBI potvrdio incident i ponudio nagradu za informacije o počiniocima

Lični email nalog direktora FBI, Kash Patela, bio je meta upada hakerske grupe Handala, za koju se veruje da ima veze sa iranskim državnim strukturama. Grupa je na svom sajtu objavila deo sadržaja preuzetih iz emailova kao dokaz, uključujući privatne fotografije direktora. Prema informacijama iz industrije, stručnjaci su nezavisno potvrdili autentičnost nekih ukradenih emailova analizom podataka iz zaglavlja poruka, gde su pronađeni kriptografski potpisi povezani sa Patelovim nalogom. FBI je zvanično potvrdio incident, naglašavajući da je reč o istorijskim podacima koji ne sadrže poverljive informacije vlade Sjedinjenih Američkih Država i da su preduzete mere za umanjenje rizika.

Federalni biro za istrage ponudio je nagradu do 10 miliona dolara za informacije koje bi dovele do identifikacije i hapšenja odgovornih za napad. Grupa Handala se na internetu predstavlja kao pro-palestinska hakerska organizacija, ali izvori iz industrije navode da je verovatno reč o jednom od pseudonima iranskih državnih sajber jedinica. Iranske grupe su i ranije ciljale američke zvaničnike – tokom avgusta 2024. godine, FBI je izvestio o pokušajima kompromitovanja email naloga u predsedničkim kampanjama, a trojica pripadnika grupe APT42 su kasnije optužena za slične napade.

U poslednje vreme, Handala je pojačala aktivnosti, posebno tokom aktuelnih napetosti između SAD, Izraela i Irana. Grupa je preuzela odgovornost i za raniji sajber napad na proizvođača medicinskih uređaja Stryker, kao i za objavljivanje ličnih podataka zaposlenih kompanije Lockheed Martin na Bliskom istoku. Ovi incidenti upućuju na rastuću pretnju od strane naprednih državnih sajber struktura i ukazuju na potrebu za dodatnim merama zaštite ličnih i profesionalnih komunikacija visokih državnih zvaničnika.

Kompanija ulaže u energetsku infrastrukturu u Luizijani, uključujući 5.200 MW kapaciteta i obnovljive izvore

Meta, tehnološki gigant i vlasnik popularnih društvenih mreža, najavio je finansiranje izgradnje sedam novih elektrana na prirodni gas radi napajanja svog najvećeg data centra koji se gradi u Richland Parish, Luizijana. Prema informacijama iz industrije, Meta je postigla dogovor sa kompanijom Entergy Louisiana o zajedničkom ulaganju u energetsku infrastrukturu neophodnu za ovaj projekat vredan 27 milijardi dolara.

Plan predviđa izgradnju sedam gasnih elektrana ukupne snage 5.200 megavata, kao i 240 kilometara novih prenosnih linija snage 500 kilovolta. Deo dogovora podrazumeva i izgradnju baterijskih sistema za skladištenje energije na tri lokacije, što bi trebalo da doprinese stabilnosti snabdevanja i smanjenju prekida. Meta će takođe učestvovati u finansiranju do 2.500 megavata novih obnovljivih izvora energije, a potpisan je i memorandum o saradnji za eventualni razvoj nuklearne energije u budućnosti.

Data centar, površine 370.000 kvadratnih metara, trenutno je u fazi izgradnje i biće najveći objekat ovog tipa u portfoliju kompanije Meta. Ovaj potez dolazi nakon što su tehnološke kompanije, uključujući Metu, dale (neobavezujuće) obećanje da neće prebacivati dodatne troškove električne energije na lokalno stanovništvo usled sve većih potreba za energijom, posebno zbog rasta AI data centara. Kompanije su se obavezale da će same finansirati nove izvore energije potrebne za svoje podatkovne centre, ali ova inicijativa za sada nema pravno obavezujuće garancije ili mehanizme za sprovođenje.

Meta i ostale velike tehnološke firme odlučile su se na ovaj korak kao odgovor na sve glasnije reakcije zajednice zbog ekološkog i ekonomskog uticaja rastućih energetskih potreba AI data centara. Rezultati nedavne ankete pokazuju da 60% građana SAD, bez obzira na političku opredeljenost, podržava strožu regulaciju AI infrastrukture. U tom kontekstu, ove sedmice je predložen zakon kojim bi se uveo moratorijum na izgradnju novih data centara dok ne budu donete odgovarajuće regulative.

Ovakve investicije u energetsku infrastrukturu predstavljaju pokušaj tehnoloških kompanija da ublaže zabrinutost javnosti i regulatora, pokazujući spremnost da samostalno pokriju troškove rasta energetske potrošnje. Međutim, mnogi ostaju skeptični dokle god ovakvi dogovori nisu pravno obavezujući.