Novi projekat mogao bi da uključi likove iz Disney, Marvel i Star Wars franšiza, a inspiraciju crpi iz mehanika Arc Raiders igre

Epic Games, poznati izdavač i developer iz industrije video igara, prema najnovijim izveštajima priprema extraction shooter naslov u saradnji sa kompanijom Disney. Ova vest dolazi nakon što je Disney 2024. godine investirao 1,5 milijardi dolara u Epic, sa ciljem izgradnje zajedničkog „entertainment univerzuma“. Prema izvorima iz industrije, igra je jedan od tri projekta koje Epic razvija za Disney, a njen izlazak se očekuje tokom novembra.

Za sada nije poznato da li će ovaj shooter biti potpuno nova, samostalna igra ili će biti integrisan kao mod u okviru Fortnite-a, s obzirom na to da je Epic prethodnih godina već uvodio različite specijalizovane modove i igre u svoj najpoznatiji naslov. Koncept igre podseća na Arc Raiders, multiplayer naslov u kojem igrači sakupljaju resurse i bore se protiv neprijatelja pre nego što se evakuišu kroz „extraction point“, ali bi u ovom slučaju ključnu ulogu imali prepoznatljivi Disney likovi, umesto postapokaliptičnih preživljavalaca.

Iako su interni recenzenti izrazili zabrinutost oko originalnosti mehanika, ovaj projekat se za sada smatra najperspektivnijim u Epic-ovom portfoliju Disney saradnji. Preostala dva projekta su, prema navodima, dobila prosečne ocene unutar kompanije, a razvoj trećeg je usporen zbog navodnog nezadovoljstva Disney-a tempom izrade.

Epic je ranije bio prinuđen na otpuštanje oko 1.000 zaposlenih nakon smanjenog angažovanja igrača u Fortnite-u, a upravo na ovu Disney igru gleda kao na potencijalni preokret i povratak. Deo zaposlenih koji su pogođeni otkazima radio je i na ovim još uvek nezvanično najavljenim Disney projektima.

Disney je prilikom investicije najavio ambiciozne planove o svetu u kojem korisnici mogu igrati, gledati, kupovati i komunicirati sa sadržajima i likovima iz Disney, Pixar, Marvel, Star Wars i Avatar kataloga. Ipak, prema trenutnim informacijama, razvoj extraction shootera deluje manje ambiciozno u odnosu na inicijalnu viziju, ali bi povećanje angažovanja korisnika i jačanje Disney brenda mogli opravdati ulaganje.

Dvadesetogodišnji muškarac uhapšen nakon što je bacio zapaljivu napravu na dom CEO-a kompanije OpenAI u San Francisku

San Francisko policija privela je dvadesetogodišnjeg muškarca pod sumnjom da je bacio Molotovljev koktel na kuću Sam Altman-a, izvršnog direktora kompanije OpenAI. Incident se dogodio u ranim jutarnjim satima u četvrti North Beach, gde je prema izveštajima, nepoznata osoba bacila zapaljivu napravu na kapiju Altmanovog doma, izazvavši požar na spoljašnjoj ogradi.

Policija je brzo reagovala na poziv za uviđaj vezan za požar, a osumnjičeni je ubrzo potom uhapšen nakon što je pokušao da pobegne sa mesta događaja. Nekoliko sati kasnije, isti muškarac je identifikovan i kao osoba koja je upućivala pretnje da će zapaliti sedište kompanije OpenAI u San Francisku. Službenici su ga locirali nakon što su reagovali na prijavu zaposlenih koji su primetili nepoznatog muškarca sa sličnim pretnjama ispred poslovne zgrade kompanije.

Iz kompanije OpenAI su potvrdili da su svi zaposleni i Sam Altman bezbedni, te da nije bilo povređenih u ovim incidentima. “Rano jutros, neko je bacio Molotovljev koktel na dom Sam Altman-a i uputio pretnje našem sedištu u San Francisku. Srećom, niko nije povređen. Zahvalni smo policiji San Franciska na brzoj reakciji i podršci grada u zaštiti naših zaposlenih. Osumnjičeni je u pritvoru, a mi aktivno sarađujemo sa organima reda u istrazi,” naveli su iz kompanije.

Ovaj događaj dolazi u trenutku intenzivnih javnih rasprava o ulozi veštačke inteligencije i njenom uticaju na društvo. Altman je poslednjih meseci bio u centru pažnje zbog izjava o mogućim posledicama AI tehnologije na tržište rada i zbog kritika usmerenih na stil vođenja kompanije OpenAI. Rastuće tenzije i polarizacija u pogledu razvoja AI tehnologija reflektuju se i na bezbednost istaknutih ličnosti u tehnološkoj industriji. Policijska istraga o motivima i okolnostima ovog napada je u toku.

Ministarka obrazovanja smatra da odgovornost za bezbednost dece na mreži leži na državama i tehnološkim kompanijama

Estonija se izdvaja kao jedna od retkih članica Evropske unije koja se protivi uvođenju zabrana korišćenja društvenih mreža za decu. Tokom foruma u Barseloni, ministarka obrazovanja i nauke Kristina Kallas istakla je da ovakve zabrane ne rešavaju suštinske probleme i upozorila da deca brzo pronalaze načine da zaobiđu pravila.

Dok sve veći broj država, uključujući Australiju, Grčku, Francusku, Austriju, Španiju, Indoneziju, Maleziju, Veliku Britaniju i Dansku, uvodi ili razmatra zabrane društvenih mreža za mlađe od 15 ili 16 godina, Estonija smatra da odgovornost treba da snose vlade i tehnološke kompanije, a ne deca sama. Kallas je naglasila da je pogrešan pristup prebacivati teret na decu i očekivati od njih samoregulaciju, jer će oni uvek pronaći načine da nastave da koriste društvene mreže.

Društvene mreže su povezane sa raznim negativnim posledicama po mentalno zdravlje dece, uključujući depresiju, anksioznost, poremećaje sna i gojaznost, često izazvane ciljanim reklamama. Sa druge strane, pojedini adolescenti na društvenim mrežama pronalaze podršku i zajednicu. Uprkos tome, većina evropskih država odlučuje se za restriktivne mere, dok Estonija apeluje na efikasnije regulisanje globalnih tehnoloških kompanija.

Kristina Kallas je izjavila da Evropa ima moć da reguliše velike američke i međunarodne korporacije, ali da često izbegava tu odgovornost. Ona je pozvala Evropsku uniju da preuzme aktivniju ulogu u postavljanju pravila tehnološkim gigantima, umesto da uvodi zabrane deci. Iako EU već primenjuje stroge regulative prema tehnološkoj industriji, pitanje ograničenja za decu ostaje otvoreno.

Protivnici zabrana ističu i rizik da takve mere mogu dovesti do ograničenja osnovnih sloboda, navodeći primer Francuske koja je nakon zabrane društvenih mreža za mlađe od 15 godina razmatrala dodatne restrikcije za VPN servise – alate koje deca mogu koristiti zaobilaženje blokada. Time se otvara pitanje kako pronaći ravnotežu između zaštite dece i očuvanja digitalnih prava korisnika.