Američka agencija koristi gaming kulturu u novoj kampanji zbog nestašice kontrolora, prijave od 17. aprila

Federalna administracija za avijaciju (FAA) otvorila je novi ciklus zapošljavanja kontrolora vazdušnog saobraćaja, fokusirajući se ove godine na mlade odrasle osobe sa iskustvom u gejmingu. Kampanja, koja je startovala pred zvanični početak prijava 17. aprila, koristi nostalgične reference iz sveta video igara kako bi privukla generaciju odraslu uz Xbox One i e-sportove.

Ovaj potez dolazi u trenutku kada FAA beleži hroničan manjak kontrolora. Prema podacima izveštaja američke kancelarije za odgovornost vlade, agencija je krajem 2025. zapošljavala 13.164 kontrolora, što je 6% manje u odnosu na 2015. godinu, dok je broj letova porastao za oko 10%, na 30,8 miliona godišnje. Od 2021. godine FAA postepeno povećava broj novih zaposlenih, ali rast prometa i odlasci u penziju otežavaju održavanje dovoljnog kadra.

U promotivnom videu na YouTube-u, FAA ističe sličnosti između veština stečenih igranjem video igara i zadataka koji čekaju kontrolore: brza reakcija, upravljanje informacijama i donošenje odluka pod pritiskom. Navodi se i da prosečna plata kontrolora, tri godine nakon zaposlenja, iznosi 155.000 dolara. Prijave su otvorene za američke državljane mlađe od 31 godine, a kandidati moraju proći test sposobnosti, medicinski pregled i obuku u FAA akademiji.

Sekretar za saobraćaj SAD, Sean P. Duffy, ocenio je da je „neophodno prilagoditi komunikaciju sledećoj generaciji kontrolora“, te da mladi odrasli iz gaming zajednice poseduju mnoge veštine ključne za uspeh u ovom poslu.

Na zvaničnoj stranici za zapošljavanje FAA poručuje: „Pridružite se elitnom timu od 14.000 kontrolora koji svakodnevno štite 2,9 miliona putnika.“ Ova inicijativa deo je šire strategije da se manjak kadrova prevaziđe inovativnim pristupom regrutaciji i povećanjem vidljivosti atraktivnosti zanimanja među mlađim generacijama.

Detalji o procesu selekcije, uslovima i prijavi dostupni su na sajtu FAA, dok za srpske građane ova kampanja može poslužiti kao primer modernizacije regrutacije u javnim službama i povezivanja digitalnih veština sa tradicionalnim zanimanjima.

Dvadesetogodišnji muškarac uhapšen nakon što je bacio zapaljivu napravu na dom CEO-a kompanije OpenAI u San Francisku

San Francisko policija privela je dvadesetogodišnjeg muškarca pod sumnjom da je bacio Molotovljev koktel na kuću Sam Altman-a, izvršnog direktora kompanije OpenAI. Incident se dogodio u ranim jutarnjim satima u četvrti North Beach, gde je prema izveštajima, nepoznata osoba bacila zapaljivu napravu na kapiju Altmanovog doma, izazvavši požar na spoljašnjoj ogradi.

Policija je brzo reagovala na poziv za uviđaj vezan za požar, a osumnjičeni je ubrzo potom uhapšen nakon što je pokušao da pobegne sa mesta događaja. Nekoliko sati kasnije, isti muškarac je identifikovan i kao osoba koja je upućivala pretnje da će zapaliti sedište kompanije OpenAI u San Francisku. Službenici su ga locirali nakon što su reagovali na prijavu zaposlenih koji su primetili nepoznatog muškarca sa sličnim pretnjama ispred poslovne zgrade kompanije.

Iz kompanije OpenAI su potvrdili da su svi zaposleni i Sam Altman bezbedni, te da nije bilo povređenih u ovim incidentima. “Rano jutros, neko je bacio Molotovljev koktel na dom Sam Altman-a i uputio pretnje našem sedištu u San Francisku. Srećom, niko nije povređen. Zahvalni smo policiji San Franciska na brzoj reakciji i podršci grada u zaštiti naših zaposlenih. Osumnjičeni je u pritvoru, a mi aktivno sarađujemo sa organima reda u istrazi,” naveli su iz kompanije.

Ovaj događaj dolazi u trenutku intenzivnih javnih rasprava o ulozi veštačke inteligencije i njenom uticaju na društvo. Altman je poslednjih meseci bio u centru pažnje zbog izjava o mogućim posledicama AI tehnologije na tržište rada i zbog kritika usmerenih na stil vođenja kompanije OpenAI. Rastuće tenzije i polarizacija u pogledu razvoja AI tehnologija reflektuju se i na bezbednost istaknutih ličnosti u tehnološkoj industriji. Policijska istraga o motivima i okolnostima ovog napada je u toku.

Ministarka obrazovanja smatra da odgovornost za bezbednost dece na mreži leži na državama i tehnološkim kompanijama

Estonija se izdvaja kao jedna od retkih članica Evropske unije koja se protivi uvođenju zabrana korišćenja društvenih mreža za decu. Tokom foruma u Barseloni, ministarka obrazovanja i nauke Kristina Kallas istakla je da ovakve zabrane ne rešavaju suštinske probleme i upozorila da deca brzo pronalaze načine da zaobiđu pravila.

Dok sve veći broj država, uključujući Australiju, Grčku, Francusku, Austriju, Španiju, Indoneziju, Maleziju, Veliku Britaniju i Dansku, uvodi ili razmatra zabrane društvenih mreža za mlađe od 15 ili 16 godina, Estonija smatra da odgovornost treba da snose vlade i tehnološke kompanije, a ne deca sama. Kallas je naglasila da je pogrešan pristup prebacivati teret na decu i očekivati od njih samoregulaciju, jer će oni uvek pronaći načine da nastave da koriste društvene mreže.

Društvene mreže su povezane sa raznim negativnim posledicama po mentalno zdravlje dece, uključujući depresiju, anksioznost, poremećaje sna i gojaznost, često izazvane ciljanim reklamama. Sa druge strane, pojedini adolescenti na društvenim mrežama pronalaze podršku i zajednicu. Uprkos tome, većina evropskih država odlučuje se za restriktivne mere, dok Estonija apeluje na efikasnije regulisanje globalnih tehnoloških kompanija.

Kristina Kallas je izjavila da Evropa ima moć da reguliše velike američke i međunarodne korporacije, ali da često izbegava tu odgovornost. Ona je pozvala Evropsku uniju da preuzme aktivniju ulogu u postavljanju pravila tehnološkim gigantima, umesto da uvodi zabrane deci. Iako EU već primenjuje stroge regulative prema tehnološkoj industriji, pitanje ograničenja za decu ostaje otvoreno.

Protivnici zabrana ističu i rizik da takve mere mogu dovesti do ograničenja osnovnih sloboda, navodeći primer Francuske koja je nakon zabrane društvenih mreža za mlađe od 15 godina razmatrala dodatne restrikcije za VPN servise – alate koje deca mogu koristiti zaobilaženje blokada. Time se otvara pitanje kako pronaći ravnotežu između zaštite dece i očuvanja digitalnih prava korisnika.