DLSS 5 koristi neuralne mreže za fotorealističan prikaz u igrama, ali reakcije zajednice su podeljene nakon GTC konferencije

NVIDIA je na svojoj GTC konferenciji ove nedelje najavila DLSS 5, novu generaciju AI upscaling tehnologije koja, prema rečima kompanije, omogućava fotorealističan prikaz svetla i materijala u video igrama korišćenjem neuralnih mreža. Za razliku od prethodnih verzija koje su se fokusirale na povećanje rezolucije i generisanje dodatnih frejmova putem mašinskog učenja, DLSS 5 donosi značajne promene u pristupu renderovanju grafike, što je izazvalo burnu reakciju među gejmerima i IT zajednicom.

DLSS (Deep Learning Super Sampling) je već godinama ključna tehnologija u NVIDIA portfoliju grafičkih kartica, omogućavajući igrama da izgleda bolje uz manji hardverski zahtev. Sa DLSS 5, kompanija je fokus prebacila na napredne AI algoritme koji ne samo da podižu rezoluciju iz nižih vrednosti, već i pokušavaju da simuliraju realističnije svetlosne efekte i materijale kroz neuralno procesiranje. Međutim, mnogi korisnici koji su imali priliku da testiraju rane demo verzije izražavaju nezadovoljstvo, navodeći da rezultati ne ispunjavaju očekivanja u pogledu vizuelne autentičnosti i stabilnosti prikaza.

Na Engadget Podcastu o ovoj temi govorio je Anshel Sag, analitičar iz Moor Insights & Strategy, koji je podelio svoje iskustvo sa DLSS 5 demonstracijama. Sag navodi da je nova tehnologija impresivna sa stanovišta inženjeringa, ali da postoje problemi sa konzistentnošću vizuelnog prikaza u kompleksnim scenama, što su mnogi gejmeri istakli kao glavnu manu. Takođe, u poređenju sa prethodnim verzijama DLSS-a, nova iteracija menja način na koji se pristupa generisanju slika, što podrazumeva i novo prilagođavanje od strane developera igara.

Iako je NVIDIA najavila DLSS 5 kao veliki korak ka fotorealističnoj grafici, deo zajednice izražava zabrinutost da je tehnologija možda plasirana pre nego što je potpuno spremna za masovnu upotrebu. Mnogi korisnici ističu da očekuju dodatna poboljšanja kroz buduće softverske nadogradnje i bližu saradnju sa razvojnim timovima igara kako bi se ispravile uočene manjkavosti. Za sada, reakcije na DLSS 5 ostaju podeljene, a industrija sa pažnjom prati kako će se NVIDIA nositi sa kritikama i zahtevima gejmerske zajednice.

Detaljna uputstva za temeljno čišćenje i proveru roštilja pre prolećne i letnje sezone

Sa dolaskom toplijeg vremena, mnogi korisnici planiraju ponovno korišćenje roštilja nakon zime. Proizvođači kao što su Weber i Traeger, poznati po naprednim modelima gasnih i pelet roštilja, ističu važnost detaljnog čišćenja i pregleda uređaja pre početka sezone. Prema industrijskim izvorima, ovaj proces uključuje rastavljanje ključnih delova kao što su rešetke, poklopci gorionika ili posude za pelet, kako bi se temeljno uklonile naslage hrane, masnoće i pepela.

Posebno kod gasnih modela savetuje se uklanjanje svih pomičnih elemenata, kako bi se proverilo stanje gorionika i unutrašnjih zaštitnih panela. Većina proizvođača nudi rezervne delove za lako zamenjivanje istrošenih ili korodiranih komponenti. Kod pelet roštilja, preporučuje se redovno usisavanje unutrašnjosti (npr. shop-vac uređajem) i pražnjenje starog goriva iz rezervoara, jer peleti koji su stajali mesecima mogu negativno uticati na ukus i performanse tokom pripreme hrane.

Novi modeli roštilja, poput Weber Searwood i najnovijih Traeger pelet roštilja, olakšavaju proces čišćenja zahvaljujući dizajnu sa minimalnim brojem unutrašnjih delova i lako dostupnim posudama za sakupljanje otpada. Ovi sistemi omogućavaju brzo uklanjanje masnoće i pepela, često kroz prednji deo uređaja, čime se smanjuje vreme održavanja.

Industrijski standard je korišćenje prirodnih sredstava za čišćenje, bez agresivnih hemikalija, kako bi površine ostale bezbedne za pripremu hrane i bez oštećenja hromiranih ili nerđajućih delova. Izvori preporučuju redovno uklanjanje starih ostataka hrane i masnoće jer nagomilavanje može smanjiti performanse i promeniti ukus pripremljene hrane. Kod pelet roštilja, neadekvatno čišćenje može povećati rizik od požara zbog nakupljenog praha i masnoće na visokim temperaturama.

Kompanije savetuju čišćenje posle svake veće upotrebe, dok je detaljno održavanje preporučeno na početku svake sezone. Na taj način, korisnici mogu produžiti vek trajanja uređaja, osigurati bolje rezultate i sigurnost tokom korišćenja.

Kompanija podnela zahtev FCC-u za projekat Sunrise koji koristi solarnu energiju za AI obradu podataka

Blue Origin, američka privatna svemirska kompanija, objavila je planove za izgradnju orbitalnih data centara namenjenih veštačkoj inteligenciji, podnevši zahtev Federalnoj komisiji za komunikacije (FCC) za dozvolu lansiranja čak 51.600 satelita. Projekat, nazvan Sunrise, ima za cilj kreiranje konstelacije satelita koji bi omogućili naprednu AI obradu iz svemira, koristeći solarnu energiju i nezavisnost od zemaljske infrastrukture.

Prema podacima iz zahteva, sateliti bi bili raspoređeni u sun-sinhronim orbitama na visinama između 500 i 1.800 kilometara. Svaki sloj konstelacije sastojao bi se od 300 do 1.000 satelita, postavljenih na udaljenosti od 5 do 10 kilometara jedan od drugog. Ovi sateliti bi bili opremljeni solarnim panelima, omogućavajući napajanje sistema direktno iz svemira i smanjenje troškova obrade u poređenju sa tradicionalnim data centrima na Zemlji.

Blue Origin navodi da bi ovakav pristup omogućio američkim kompanijama koje razvijaju i koriste AI brži napredak u oblastima kao što su mašinsko učenje, autonomni sistemi i prediktivna analitika. Data centar u orbiti bio bi komplementaran zemaljskim infrastrukturama, bez potrebe za zemljištem i energetskom mrežom, što dodatno smanjuje barijere za širenje AI kapaciteta.

Potez Blue Origin dolazi nekoliko meseci nakon što je SpaceX takođe podneo zahtev FCC-u za sopstvenu AI satelitsku mrežu, inicirajući trku među vodećim svemirskim kompanijama za razvoj data centara u niskoj orbiti. SpaceX je tada tražio odobrenje za čak milion satelita, uz tvrdnju da su orbitalni data centri najefikasniji način za ispunjavanje sve većih potreba AI industrije za procesorskom snagom.

Blue Origin u svom zahtevu nije objavio detalje o očekivanim rokovima lansiranja, tehničkim specifikacijama hardvera niti o cenama korišćenja budućih AI kapaciteta, a nema ni preciziranih informacija o tome kada bi data centri mogli postati operativni. Stručnjaci iz industrije ukazuju da bi ovakvi projekti mogli znatno promeniti način na koji se AI obrada podataka organizuje globalno, posebno u kontekstu energetske efikasnosti i nezavisnosti od zemaljske infrastrukture.