Akcija traje do 26. marta, donosi značajne popuste na popularne igre poput Arc Raiders, Hades 2 i Silent Hill f

Steam je pokrenuo svoju tradicionalnu prolećnu rasprodaju, omogućavajući igračima da do 26. marta iskoriste popuste na brojne naslove iz aktuelne ponude. Ova sezonska akcija obuhvata razne žanrove i igre iz različitih kategorija, uključujući i više novih izdanja iz 2025. godine.

Među istaknutim igrama koje su sada dostupne po sniženim cenama izdvajaju se Arc Raiders (32 dolara), Doom: The Dark Ages (23 dolara) i Battlefield 6 (42 dolara). Ljubitelji horora mogu nabaviti Silent Hill f za polovinu redovne cene, dok je indie uspešnica Hades 2 sada ispod 23 dolara. Za igrače koji preferiraju avanture u otvorenom svetu, No Man’s Sky je trenutno 24 dolara, dok je Ghost of Tsushima za PC dostupan za 36 dolara. Red Dead Redemption 2 izdvojen je sa cenom od 15 dolara, što ga čini jednim od najpristupačnijih naslova u ovoj ponudi.

Akcija obuhvata i niz manjih, nezavisnih igara. Među njima su Is This Seat Taken? i Megabonk, koje su takođe na popustu, dok je ostrvska avantura Tchia trenutno snižena za 75%. Novi naslov No Rest for the Wicked, koji potpisuje studio poznat po igri Ori and the Blind Forest, sada se može kupiti za 28 dolara. Stardew Valley, tradicionalni favorit svakog Steam popusta, ponuđen je uz 50% nižu cenu.

Poseban deo rasprodaje rezervisan je za naslove sa još izraženijim popustima. Teenage Mutant Ninja Turtles: Splintered Fate, Fallout New Vegas i Totally Accurate Battle Simulator među igrama su koje su snižene i do 90%.

Steam prolećna rasprodaja odlična je prilika za igrače da prošire svoju biblioteku po znatno povoljnijim cenama. Akcija traje do 26. marta do 19 časova po srednjeevropskom vremenu, a s obzirom na širok izbor žanrova i naslova, očekuje se da će privući kako dugogodišnje korisnike, tako i nove igrače. Više informacija i kompletan spisak popusta dostupan je na zvaničnoj Steam platformi.

Kompanija najavljuje smanjenje broja ljudskih moderatora i širu primenu veštačke inteligencije u moderaciji platformi

Meta, tehnološki gigant i vlasnik platformi kao što su Facebook i Instagram, saopštio je da će u narednim godinama značajno smanjiti ulogu ljudskih moderatora u kontroli sadržaja, prelazeći na AI bazirane sisteme. Ova odluka dolazi godinu dana nakon što je kompanija prestala da koristi nezavisne proveravače činjenica i smanjila proaktivnu moderaciju, a sada planira da još više automatizuje ovaj proces uz pomoć naprednih AI rešenja.

Meta nije precizirala koliko će tačno moderatora biti obuhvaćeno ovim promenama, ali je navela da trenutno zapošljava hiljade spoljnih saradnika koji pregledaju sadržaj označen od strane AI sistema i korisničkih prijava. Kompanija ističe da će ljudi i dalje imati ključnu ulogu u donošenju najvažnijih odluka, posebno u slučaju apela korisnika i prijava ozbiljnih incidenata nadležnim organima, kao i u obuci i evaluaciji AI sistema.

Kako navodi Meta, eksperti će dizajnirati, trenirati i nadgledati rad novih AI alata, a ljudi će biti uključeni u najkompleksnije i najrizičnije slučajeve, kao što su žalbe na deaktivaciju naloga ili prijave koje zahtevaju intervenciju policije. Kompanija već neko vreme testira LLM (Large Language Model) sisteme za moderaciju i tvrdi da su prvi rezultati obećavajući. Dodatni benefit AI pristupa je što može podržati jezike kojima govori čak 98% svetske online populacije, nasuprot trenutnih 80 jezika koje podržava ljudska moderacija.

Meta naglašava da osnovna pravila platforme ostaju nepromenjena, ali da bi ovakav zaokret mogao uticati na način na koji korisnici doživljavaju sprovođenje pravila. Iako su mnogi korisnici do sada smatrali da AI često greši i otežava ljudsku intervenciju prilikom žalbi, kompanija tvrdi da novi sistemi prave manje grešaka u preteranoj moderaciji i bolje detektuju najteže prekršaje.

U skorijem periodu Meta uvodi i AI asistenta za podršku korisnicima, koji je već dostupan u aplikacijama Facebook i Instagram. Ovaj chatbot pomaže u prijavljivanju sadržaja, upravljanju žalbama, resetovanju lozinki i drugim problemima sa nalozima, a najpre će biti dostupan korisnicima u SAD i Kanadi koji su izbačeni sa svojih naloga.

Ove promene deo su strategije kojom Meta nastoji da unapredi efikasnost i skalabilnost moderacije, ali i da smanji troškove, s obzirom na to da će broj ljudskih moderatora biti značajno reduciran.

Američke agencije za sprovođenje zakona zaobilaze ustavne zaštite kupovinom lokacijskih podataka od posrednika

Federalni biro za istrage (FBI) potvrdio je pred američkim Senatom da ponovo kupuje podatke koji omogućavaju praćenje lokacije građana Sjedinjenih Američkih Država. Ova praksa dolazi nakon što je presuda Vrhovnog suda u slučaju Carpenter v. United States ograničila pristup podacima mobilnih mreža bez sudskog naloga, ali su agencije pronašle način da zaobiđu ovu pravnu zaštitu tako što podatke pribavljaju direktno od kompanija koje posluju u okviru digitalnog reklamnog ekosistema.

Podaci koji se prikupljaju putem pametnih telefona i aplikacija, uključujući IP adresu, tip uređaja i GPS koordinate, koriste se u tzv. Bidstream procesu, koji je deo real-time bidding (RTB) sistema za internet oglašavanje. Ove informacije se često prodaju ili licenciraju posrednicima za podatke (data brokers), koji ih dalje povezuju sa drugim izvorima kako bi kreirali detaljne profile korisnika. Takve baze podataka su izuzetno teško izbrisati ili izbeći, a i banke i druge kompanije sve češće učestvuju u njihovom punjenju.

Francuska kompanija Vectaury je 2018. godine bila predmet istrage regulatora zbog formiranja baze sa ličnim podacima 67,6 miliona ljudi bez adekvatne saglasnosti. Ovakvi posrednici ne služe samo industriji oglašavanja već prodaju podatke i drugim zainteresovanim stranama, uključujući strane države ili nekomercijalne organizacije koje ih mogu koristiti za nadzor.

Prema izveštajima iz industrije, američke agencije kao što su Immigration and Customs Enforcement (ICE), Department of Homeland Security, Customs and Border Protection, Secret Service i Internal Revenue Service kupovale su ovakve podatke za potrebe nadzora. ICE je, na primer, nabavio alate kompanije Penlink, kao što su Tangles i Webloc, koji omogućavaju identifikaciju i praćenje uređaja na određenoj lokaciji, bez potrebe za sudskim nalogom. Ovi alati koriste komercijalno dostupne podatke o lokaciji, a prema izveštajima, omogućavaju praćenje kretanja korisnika tokom dana.

Ova praksa nije ograničena samo na državne institucije. Zabeleženi su slučajevi kada su privatne organizacije, poput grupa koje se protive abortusu, koristile iste izvore za praćenje poseta zdravstvenim ustanovama.

Iako Četvrti amandman američkog Ustava štiti građane od neosnovanih pretresa i zaplena, trenutni pravni okvir ne reguliše kupovinu podataka na slobodnom tržištu. Pravni eksperti ističu da se ovakva kupovina podataka ne tretira kao kršenje prava na privatnost, jer nije reč o direktnom prikupljanju već o kupovini već postojećih komercijalnih podataka. Ova siva zona izaziva zabrinutost stručnjaka i zakonodavaca, koji ukazuju na hitnu potrebu za preciznijom regulacijom digitalne privatnosti.