Radiša i Uroš Blažić nastavili su s incidentima i tokom izdržavanja kazne u zatvoru.

Radiša Blažić prebačen je iz Zabele u zatvorski kompleks u Padinskoj Skeli, gde nastavlja da izdržava kaznu od 20 godina. Njegov sin, Uroš Blažić, poznat po masakru u Duboni i Malom Orašju, učestvovao je u još jednom fizičkom sukobu, što je njegov četvrti incident otkako je iza rešetaka.

Premeštaj Radiše Blažića u Padinsku Skelu

Do pre nekoliko dana, Radiša Blažić je kaznu služio u Zabeli. Međutim, sada je premešten u zatvorski kompleks u Padinskoj Skeli. Razlozi za ovaj transfer još nisu zvanično saopšteni, ali ovakve odluke često proizlaze iz bezbednosnih procena. Istovremeno, njegov sin Uroš Blažić nastavio je da pravi probleme tokom boravka u pritvoru.

Uroš Blažić i novi incidenti iza rešetaka

Uroš Blažić je u roku od manje od dve godine imao ukupno četiri incidenta u pritvoru. Najnoviji od njih desio se u martu prošle godine, kada je u Okružnom zatvoru u Smederevu došlo do fizičkog obračuna između njega i još jednog pritvorenika. Pripadnici Službe za obezbeđenje brzo su reagovali i prekinuli sukob. Posle incidenta, oba pritvorenika su pregledana kod lekara i premeštena u različite sobe. Nadležni sud je o svemu obavešten i očekuje se odluka o eventualnim disciplinskim merama.

Učestali sukobi sa cimerima

Prethodni incident dogodio se samo mesec dana ranije, kada je Uroš Blažić opet bio u kraćem fizičkom sukobu sa cimerm. I tada su pripadnici Službe za obezbeđenje morali da intervenišu, nakon čega je on prebačen u drugu sobu. Ovi incidenti ukazuju na to da Uroš Blažić i dalje predstavlja izazov za zatvorski sistem.

Pozadina slučaja Blažića

Podsetimo, Uroš Blažić je u maju 2023. godine u selima Dubona i Malo Orašje ubio devet ljudi i teško ranio dvanaest. Zbog toga je postao centralna figura jednog od najtežih zločina u skorijoj istoriji Srbije. Njegov otac, Radiša Blažić, takođe je osuđen u vezi s ovim slučajem. Iako su obojica iza rešetaka, njihovi problemi i dalje privlače pažnju javnosti.

Bezbednosne procene i izazovi za zatvorski sistem

Odluke o premeštaju osuđenika često se donose na osnovu procene rizika za bezbednost drugih zatvorenika i osoblja. U slučaju porodice Blažić, učestali incidenti i sukobi sa drugim pritvorenicima ukazuju na potrebu za stalnim praćenjem i prilagođavanjem mera nadzora. Na taj način, zatvorski sistem pokušava da obezbedi red i sigurnost unutar svojih objekata.

FAST tim Ministarstva unutrašnjih poslova priveo je državljanina Mađarske u Novom Sadu zbog međunarodne poternice.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, iz Uprave za tehniku i Odeljenja za ciljane potrage, poznatijeg kao FAST tim, locirali su i uhapsili mađarskog državljanina D. T. (1995) u Novom Sadu. Za D. T. je bila raspisana međunarodna poternica Interpola Budimpešta, a tereti se za više krivičnih dela povezanih sa drogom.

FAST tim je uspešno sproveo akciju hapšenja nakon što su prikupili relevantne informacije o kretanju osumnjičenog. Poternicu je izdao Interpol Budimpešta, a prema navodima, za ova dela predviđena je kazna zatvora do 20 godina.

Detalji hapšenja i dalji postupak

Nakon što je D. T. lociran, pripadnici FAST tima su ga priveli bez otpora. On će biti priveden Višem sudu u Novom Sadu, gde će se doneti odluka o njegovom daljem tretmanu, kao i eventualnoj ekstradiciji ili nastavku postupka u Srbiji.

Nadležni ističu da je međunarodna saradnja u ovom slučaju bila ključna za uspešan završetak akcije. Poternica Interpola Budimpešta sadržala je više tačaka optužbe vezanih za krivična dela u vezi sa drogom, zbog čega je brza reakcija FAST tima bila od posebnog značaja.

FAST tim i značaj međunarodne potrage

Odeljenje za ciljane potrage – FAST tim, deo je Ministarstva unutrašnjih poslova i specijalizovano je za lociranje i hapšenje osoba za kojima su raspisane međunarodne poternice. U ovom slučaju, njihova efikasnost još jednom je potvrđena, jer je begunac pronađen i uhapšen u relativno kratkom roku.

Poternica za D. T. iz Mađarske ukazuje na ozbiljnost krivičnih dela za koja se tereti. Takođe, predviđena kazna zatvora do 20 godina govori o težini optužbi. Očekuje se da će Viši sud u Novom Sadu uskoro odlučiti o narednim koracima u ovom slučaju.

Veselin Vesko Božović ubijen je u Žarkovu, dok je njegova porodica ranjena u napadu čiji počinioci nikad nisu pronađeni.

Likvidacija Veselina Veska Božovića dogodila se pre 24 godine, kada se napad u Žarkovu pretvorio u tragediju. Tog 6. septembra 2002. godine, oko 21 čas, na semaforu u Trgovačkoj ulici, na Božovićev automobil otvorena je rafalna paljba iz audija bez tablica. Napad u Žarkovu bio je izuzetno brutalan i ostavio je porodicu u šoku, jer su u vozilu bili i njegova nevenčana supruga i četvorogodišnji sin.

Policija je brzo reagovala, ali napadači su uspeli da pobegnu i do danas nisu pronađeni. U pucnjavi su ranjeni i članovi Božovićeve porodice, kao i dve prolaznice koje su se slučajno zatekle na mestu događaja. Božović, iako teško ranjen, uspeo je da nastavi vožnju, ali je izgubio kontrolu i udario u parkirani automobil. Njegova supruga zadobila je povrede glave, a dete je imalo posekotinu od stakla.

Detalji napada u Žarkovu i reakcija policije

Osim porodice, povređene su još dve žene – jedna je zadobila povrede grudnog koša kada je Božovićev automobil naleteo na nju, a druga je pogođena rikošetiranim metkom dok se nalazila u svom vozilu. Napadači su koristili automatsko oružje, a prema tadašnjim informacijama, obezbeđenje Veselina Božovića pokušalo je da blokira sumnjivi automobil, ali nije uspelo da spreči napad. „Ubice, očigledno, nisu imale nameru da se zaustave, pa se ‘audi’ popeo na ‘ostrvo’ koje razdvaja trake, što obezbeđenje nije moglo da spreči. Iz vozila smrti napadači su otvorili rafalnu paljbu ka mestu vozača na kom se nalazio Božović i pogodili ga sa nekoliko hitaca. Telohranitelji su uzvratili paljbu, međutim napadači su uspeli da pobegnu“, ispričao je tadašnji sagovornik.

Pozadina života Veselina Božovića i istraga

Veselin Božović bio je poznat policiji i za njim se tragalo zbog više krivičnih dela. On je već ranije preživeo pokušaj atentata. Prvog aprila 2000. godine, na Čukaričkoj padini, dvojica napadača pucala su na njega dok je sedeo u automobilu. Tom prilikom je bio ranjen u nogu i stomak, ali je preživeo. Nakon toga, Božović je često menjao lokacije, izbegavao javnost i bio u stalnom strahu od novih napada.

Istraga o ubistvu Božovića vodila je i do “rakovičke grupe” koju je predvodio Nebojša Stojković Stojke, a ova grupa povezivana je sa nizom teških krivičnih dela u Beogradu. Međutim, tužilaštvo je odustalo od optužnice za ovo ubistvo, pa za likvidaciju Veselina Božovića niko nije odgovarao. Slučaj je ostao bez pravosnažnog epiloga, a porodica i dalje čeka pravdu.

Posledice napada i nerešena sudbina

Posle napada policija je sprovela akciju “Vihor” i blokirala izlaze iz Beograda, ali napadači nisu pronađeni. Automobil iz kojeg je pucano nikada nije lociran, a članovi Božovićevog obezbeđenja su privedeni na informativni razgovor. Nekoliko dana nakon napada, uprkos naporima lekara, Božović je preminuo u Urgentnom centru. Njegova porodica i dalje živi sa posledicama tog tragičnog događaja, dok je napad u Žarkovu ostao nerešen slučaj u istoriji beogradskog podzemlja.