Jedanaest kompanija iz Srbije na sajmu Fruit Attraction pregovaraju sa više od 200 svetskih firmi, ciljana tržišta UAE i Kina

Srpski izvoznici voća i povrća učestvuju na sajmu Fruit Attraction u Madridu, gde su tokom prethodnog izdanja ostvarili poslovne dogovore vredne oko dva miliona evra. Na nacionalnom štandu Srbije, jedanaest vodećih kompanija iz sektora voća i povrća traži nove kupce i partnere, saopštila je Privredna komora Srbije. Manifestacija traje od 5. do 8. oktobra 2026. godine u španskoj prestonici.

Dogovori i potencijal izvoza sa sajma Fruit Attraction

Prošle godine, tokom trodnevnog nastupa, srpski izlagači su održali sastanke sa predstavnicima više od 200 vodećih svetskih kompanija. Kao rezultat toga, postignuti su poslovni dogovori ukupne vrednosti oko dva miliona evra. Ukupan prodajni potencijal koji je proistekao iz kontakata sa ovog sajma premašuje 12 miliona evra, što ukazuje na značajne šanse za povećanje izvoza domaćih proizvođača.

Fokus na održivost i međunarodnu trgovinu

Sajam Fruit Attraction okuplja više od 120.000 profesionalaca iz 150 zemalja i smatra se vodećim evropskim poslovnim događajem u sektoru svežeg voća i povrća. Manifestacija je posebno usmerena na održivost, inovacije i nove tehnologije u proizvodnji, kao i na međunarodnu trgovinu. Ove godine, zemlje partneri sajma su Ujedinjeni Arapski Emirati i Kina. To je od velikog značaja za srpske kompanije, budući da pomenuta tržišta karakterišu visoka kupovna moć i rastuća potražnja za kvalitetnom hranom. Osim toga, na sajmu su prisutni i privrednici iz Republike Srpske, što doprinosi jačanju regionalnog nastupa.

Analiza značaja za srpski izvoz i poljoprivredu

Učešće na ovakvom međunarodnom sajmu omogućava srpskim firmama direktan kontakt sa velikim brojem potencijalnih kupaca i partnera. Zbog toga, ovakvi dogovori mogu imati dugoročan efekat na povećanje izvoza i otvaranje novih tržišta za domaće proizvode. S obzirom na veličinu sajma i broj prisutnih profesionalaca, ovakvi događaji podstiču digitalizaciju, inovacije i održiv rast u celom sektoru poljoprivrede. Takođe, prisustvo zemalja kao što su UAE i Kina otvara mogućnosti za plasman srpskih proizvoda na tržišta sa visokim zahtevima za kvalitet i količinu.

Potencijal za rast izvoza i budući dogovori

Prema podacima Privredne komore Srbije, ukupan potencijal prodaje sa sajma iznosi više od 12 miliona evra. Tokom sajma, srpske kompanije imaju priliku da predstave inovativne proizvode i moderne tehnologije u uzgoju i preradi voća i povrća. Kao rezultat toga, očekuje se da će novi kontakti i dogovori doprineti rastu izvoza i jačanju pozicije Srbije na evropskom i globalnom tržištu svežih prehrambenih proizvoda.

Sistem za upravljanje vozovima na novoj brzoj liniji radio bez problema, a otvaranje pruge očekuje se krajem oktobra

Železnička pruga Budimpešta-Beograd uspešno je prošla završno testiranje sa opterećenjem, što je ključan korak pred početak redovnog putničkog saobraćaja. Tokom noći, stručnjaci su simulirali najveće opterećenje u uslovima kakvi se očekuju tokom regularnog saobraćaja, saopštio je mađarski ministar saobraćaja David Vitezi. Pruga je testirana na maksimalnoj brzini od 160 kilometara na čas, a vozovi su vozili prema planiranom dnevnom redu, iako bez putnika.

Testiranje je uključilo ispitivanje različitih scenarija poremećaja u saobraćaju, kao i načina njihovog rešavanja. Prema izjavama stručnjaka, svi sistemi su radili u skladu sa predviđenim standardima. Posebna pažnja posvećena je radu sistema za upravljanje vozovima, koji omogućava bezbedan saobraćaj pri maksimalnim brzinama. “Sistem za upravljanje vozovima, koji je ključan za primopredaju pruge i neophodan za garantovanje bezbednosti pri maksimalnoj brzini od 160 kilometara na čas, funkcionisao je dobro”, istakao je Vitezi na svom Fejsbuk nalogu.

Testiranje pruge Budimpešta-Beograd i značaj za železnički saobraćaj

Testiranje pruge Budimpešta-Beograd sa opterećenjem sprovedeno je tokom vikenda, što je, prema rečima Vitezija, najvažniji korak do sada. Tokom testiranja nisu zabeleženi problemi u radu infrastrukture niti sistema kontrole. U test vožnjama učestvovali su domaći nadležni organi za saobraćaj i kompanija za kontrolu kvaliteta. Takođe, stručnjaci su analizirali kako se pruga ponaša u realnim uslovima i simulirali potencijalne poremećaje.

Osim toga, bezbednost je ostala prioritet svih aktivnosti. “Osnovno načelo ostaje to da je bezbednost na prvom mestu, i da će prevoz putnika na toj pruzi započeti kada bude utvrđeno da ništa ne ugrožava bezbednost putnika”, naveo je Vitezi. Rigorozna testiranja na pruzi sprovode se još od leta, a završna simulacija bila je ključan deo tog procesa.

Otvaranje pruge i ekonomski značaj za region

Iz vlade Srbije najavljeno je da se otvaranje železničke linije Budimpešta-Beograd očekuje krajem oktobra. Ova pruga ima strateški značaj za železnički sektor regiona, jer omogućava brži i efikasniji transport između Srbije i Mađarske. Pored unapređenja putničkog saobraćaja, očekuje se da će nova pruga doprineti i poboljšanju robnog tranzita, što je važno za ekonomske tokove između dve države.

Prema ranijim najavama, puštanje u rad moderne pruge trebalo bi da poveća konkurentnost železničkog saobraćaja i smanji vreme putovanja na relaciji Beograd-Budimpešta. Konačna zvanična ocena testiranja još se očekuje, a javnost će biti obaveštena o svim detaljima nakon što nadležni organi potvrde rezultate.

Na kraju, izjava ministra Vitezija podvlači važnost transparentnosti: “Nakon što se obavi zvanična ocena testa, o tome ćemo takođe izvestiti javnost, jer smatramo da putnike treba blagovremeno informisati, a ne skrivati od njih informacije.” Ova praksa doprinosi poverenju korisnika i jačanju slike železničkog sektora kao bezbednog i modernog vida transporta.

Brent nafta dostigla najniži nivo od marta, IEA objavila oslobađanje 325 miliona barela iz rezervi članica

Cene nafte pale su na međunarodnim tržištima nakon što su članice G7 najavile koordinisano oslobađanje 100 miliona barela iz strateških rezervi. Cena brent nafte pala je na 101,61 dolar za barel, dok je američka WTI nafta pojeftinila na 92,02 dolara. Prema saopštenju Međunarodne agencije za energiju (IEA), od marta je oslobođeno oko 325 miliona barela nafte i derivata iz rezervi članica, što čini oko 80 odsto od prvobitno planiranih 400 miliona barela.

Koordinisane mere G7 i uticaj na cene nafte

Oslobađanje rezervi biće sprovedeno tokom četiri meseca i pod nadzorom IEA, najavio je francuski predsednik Emanuel Makron. Makron je istakao da je cilj ove akcije smanjenje cena nafte i goriva, što je rezultat pritiska administracije američkog predsednika Donalda Trampa zbog sve veće neizvesnosti na tržištu energenata. Kao rezultat, tržište je reagovalo padom cena nafte na najniži nivo od marta.

Prema podacima IEA, skoro šestina ukupnih strateških rezervi članica već je potrošena, dok je G7 u martu odlučio da aktivira rezerve zbog eskalacije sukoba sa Iranom. Dan pre najave novih mera, G7 je najavio da će IEA odmah početi sa dodatnim oslobađanjem 100 miliona barela, ali nije precizirano da li ta količina uključuje i preostalih 75 miliona barela iz prvobitnog plana, niti da li je cilj povećan na 500 miliona barela.

Geopolitički rizici i efekti na globalno snabdevanje

S druge strane, izvoz sirove nafte sa Bliskog istoka skoro se vratio na nivo pre početka rata, ali su rizici ostali visoki. Ormuski moreuz, kao ključni pravac za transport nafte i gasa, i dalje je izložen napadima na tankere, što povećava neizvesnost u pomorskom saobraćaju. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države su pojačale protivvazdušnu zaštitu oko energetskih postrojenja u Saudijskoj Arabiji i Kataru.

IEA je navela da ukupne „hitne zalihe“ članica prelaze 1,2 milijarde barela, uz dodatnih 600 miliona u industrijskim skladištima. Oslobođene rezerve predstavljaju oko 18 odsto ukupne količine. Od marta do kraja jula oslobođeno je 290 miliona barela, a do početka oktobra još 35 miliona barela, što odražava stalni pritisak na globalno snabdevanje.

Političke tenzije i implikacije za tržište goriva

Snabdevanje zemalja G7 dodatno otežavaju blokada Ormuskog moreuza i napadi na ruska energetska postrojenja. Iako rafinerije u svetu rade maksimalnim kapacitetom, cene goriva su nastavile da rastu, uključujući SAD koje su neto izvoznica nafte i derivata. Vašington je sugerisao da bi Evropska unija, koja polovinu dizela uvozi iz SAD, mogla više da doprinese stabilizaciji tržišta.

Američki mediji preneli su da je Trampova administracija razmatrala zabranu izvoza dizela u Evropu, ali je Tramp negirao tu mogućnost i pozdravio odluke G7. Prema dogovoru, novih 100 miliona barela biće oslobođeno do kraja januara, uz ubrzane isporuke na početku perioda, a G7 je najavio i značajno oslobađanje dizela u prvih 20 dana, što se poklapa sa kampanjom za izbore za Kongres SAD.

Rast cena goriva i inflacija postali su centralna tema u američkoj političkoj debati. Tramp je pozvao birače rečima: „Molim vas, ponašajte se kao da sam i ja na glasačkom listiću.“ Politički analitičari navode da bi ishod izbora mogao zavisiti od ekonomskih kretanja i uspeha mera G7 na tržištu nafte.