Eurosuper sada iznosi 1,62 evra, plavi dizel za poljoprivrednike 1,19 evra, autogas dostigao 1,99 evra

U Hrvatskoj je od sutra najavljeno novo značajno poskupljenje goriva, uprkos najnovijim merama koje je objavila Vlada. Na benzinskim stanicama koje se ne nalaze na autoputevima, eurodizel će koštati 1,73 evra po litru, što predstavlja rast od 18 evrocenti u odnosu na dosadašnju cenu. Cena eurosupera povećana je za 12 centi i sada iznosi 1,62 evra, dok će poljoprivrednici plavi dizel plaćati 1,19 evra po litru, što je povećanje od 30 centi.

Autogas je takođe poskupeo za 29 centi i sada dostiže cenu od 1,99 evra, dok je cena autogasa u bocama porasla za 17 centi na 2,57 evra. Ove izmene odnose se na sve pumpe izvan autoputeva, dok na autoputevima cene ostaju tržišne.

Vlada Hrvatske je saopštila da je donela pet mera kako bi ublažila posledice rasta cena energenata, a među njima su smanjenje akciza, ograničenje marži za distributere goriva kao i nastavak ograničenja cena struje i zemnog gasa, čije ukidanje je prvobitno bilo planirano. Takođe, predviđena je i novčana podrška za javni prevoz i prolećnu setvu.

Ove mere uvode se kao odgovor na poremećaje na svetskom tržištu nafte i eskalaciju sukoba na Bliskom istoku, što je direktno uticalo na povećanje troškova energenata u regionu.

Banka drži 16,1 odsto depozita i 14 odsto kapitala, 11. put proglašena najboljom u Srbiji

Banca Intesa, članica grupe Intesa Sanpaolo, proglašena je najboljom bankom u Srbiji za 2026. godinu, prema odluci međunarodnog finansijskog časopisa Global Finance. Ovo priznanje banka je osvojila po 11. put, zahvaljujući objektivnim pokazateljima kao što su rast aktive, profitabilnost, partnerstva i inovacije, kao i mišljenju analitičara i finansijskih stručnjaka.

Prema podacima za kraj trećeg kvartala, Banca Intesa je zadržala vodeću poziciju na tržištu, sa udelom od 15,4 odsto u ukupnoj neto aktivi, 16,1 odsto u depozitima klijenata i 14 odsto u ukupnom kapitalu. Banka već 18 godina prednjači na srpskom bankarskom tržištu prema ključnim poslovnim pokazateljima, oslanjajući se na diversifikovan model i organski rast.

Global Finance je istakao da su ovogodišnji dobitnici nagrada na 150 tržišta pokazali sposobnost upravljanja aktivom i pasivom u uslovima neizvesnosti, odgovarali na potrebe klijenata i ostvarili snažne rezultate. “Ovo priznanje potvrđuje da lidersku poziciju gradimo na čvrstim osnovama – održivom rastu, dugoročnoj stabilnosti i spremnosti da se menjamo u skladu sa potrebama tržišta i naših klijenata. U vremenu brzih tehnoloških promena, izražene geopolitičke i tržišne neizvesnosti, kao i sve većih očekivanja građana i privrede, naš fokus je jasan: tehnološke inovacije, operativna efikasnost i odgovorno poslovanje sa društvenim uticajem, uz nameru da klijentima budemo još dostupniji, bliži i relevantniji u trenucima kada donose važne finansijske odluke kako bismo ostali njihov pouzdan oslonac, ali i važan činilac razvoja, stabilnosti i otpornosti celokupnog tržišta”, izjavio je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa.

Global Finance, osnovan 1987. godine u Njujorku, ima tiraž od 50.000 čitalaca na 185 tržišta i već 33 godine dodeljuje nagrade najuspešnijim bankama i finansijskim institucijama na svetu.

Švajcarsko selo Albinen nudi 25.000 franaka po odrasloj osobi, dok Irska obezbeđuje grantove do 84.000 evra za renoviranje nekretnina

Sve više zemalja širom sveta implementira programe finansijske podrške kako bi privukle nove stanovnike i nadomestile pad nataliteta, pokazuju najnovije analize. Krajem prošle godine, prema podacima platforme Atlys, broj digitalnih nomada u svetu iznosio je oko 40 miliona, dok pojedine analitičke kuće procenjuju da taj broj premašuje 50 miliona. Mnoge države koriste novčane grantove, poreske olakšice i subvencije za stanovanje kako bi motivisale ljude iz drugih zemalja da se presele i pokrenu biznis na njihovoj teritoriji.

Italija nudi specijalne vize za stanovnike država van Evropske unije, a sela u Kalabriji spremna su da pruže podršku u iznosu do 30.000 evra onima koji odluče da pokrenu sopstveni biznis. U pojedinim selima moguća je kupovina kuće za jedan evro, što ima za cilj oživljavanje opustelih regiona.

Švajcarsko selo Albinen izdvojilo je 25.000 švajcarskih franaka po odrasloj osobi i 10.000 franaka po detetu za nove stanovnike, pod uslovom da su mlađi od 45 godina, investiraju najmanje 200.000 franaka u nekretninu i ostanu najmanje 10 godina u selu.

U Hrvatskoj, određene opštine u ruralnim područjima nude subvencije za kupovinu kuća do 50% njihove vrednosti, kao i dodatne grantove za renoviranje. Takođe, dostupne su poreske olakšice za povratnike iz inostranstva i podrška za pokretanje biznisa.

Španija nudi poreske olakšice za strance i vize za digitalne nomade, dok pojedina sela obezbeđuju subvencije za pokretanje biznisa i finansijsku podršku za rešavanje stambenih pitanja i otvaranje startapova.

Grčko ostrvo Antikitera izdvaja oko 500 evra mesečno tokom prve tri godine za nove stanovnike, uz mogućnost dobijanja postojeće kuće ili sredstava za izgradnju nove, kao i parcele za poljoprivredu i podršku za pokretanje malog biznisa, pri čemu porodice imaju prednost.

Irska se suočava sa smanjenjem broja stanovnika na oko 80 naseljenih ostrva, pa novim doseljenicima nudi grantove do 84.000 evra za renoviranje napuštenih nekretnina.

Japan pokušava da privuče porodice u seoska područja grantovima do milion jena (oko 5.454 evra) po detetu.

U Čileu, region Patagonije kroz program Start-Up Chile obezbeđuje finansiranje i mentorstvo preduzetnicima iz celog sveta, ali uz uslove poput kupovine nekretnine, pokretanja biznisa i višegodišnjeg boravka.

Ovi programi predstavljaju odgovor država na demografske izazove i nastojanje da revitalizuju manje razvijene ili opustele regione.