Maloprodajna cena dizela od 208 dinara i benzina od 186 dinara važi do 20. marta, dok je akciza smanjena za 20 odsto

Vlasnici privatnih benzinskih pumpi u Srbiji ističu da su trgovačke marže na dizel i benzin u maloprodaji prihvatljive isključivo kada se derivati kupuju od Naftne industrije Srbije (NIS), koja je snizila veleprodajne cene, dok u slučaju nabavke od drugih uvoznika marže postaju negativne, što dovodi firme u gubitak i preti zatvaranjem pumpi.

Nenad Jovančević, vlasnik Taxi petrola sa dvadesetak pumpi širom Srbije, naveo je da su za njegovu kompaniju prihvatljive maloprodajne cene dizela od 208 dinara i benzina od 186 dinara, koje je država propisala i koje će važiti do 20. marta. On je istakao da je dizel kod NIS-a kupio po ceni od 193 dinara po litru, čime mu je omogućena marža od najmanje 15 dinara, iako država odobrava 21 dinar po litru. Jovančević je upozorio da kod drugih uvoznika, kao što je MOL, dizel već košta 202 dinara, što čini poslovanje neisplativim.

Prema njegovim rečima, vlasnici pumpi bez ugovora sa NIS-om suočavaju se sa negativnom maržom i mogućnošću zatvaranja objekata ili privremenih kolektivnih odmora. Dodao je da bi, da nije smanjena akciza za 20 odsto, dizel danas koštao 246 dinara po litru. Smanjenje akcize za 20 odsto, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavlja maksimalnu meru dozvoljenu zakonom, a bez nje bi cena goriva bila znatno viša.

Srđan Knežević, vlasnik Knez petrola, izjavio je da je NIS spustio veleprodajne cene dizela na 196 dinara po litru, a benzina na 174 dinara, što omogućava bruto maržu od oko 12 dinara po litru. Međutim, naveo je da zbog povećane tražnje od 25-30 odsto nije moguće nabaviti sve potrebne količine od NIS-a, pa je oko 50 odsto derivata prinuđen da nabavlja na slobodnom tržištu, gde su veleprodajne cene za dizel 203-204 dinara, a za benzin 180 dinara po litru. Knežević je naglasio da se maloprodajne cene mogu menjati svakodnevno, dok država cene određuje jednom nedeljno, što nosi dodatnu neizvesnost za poslovanje.

Jelena Radun, vlasnica Radun Avia pumpi, navela je da su vlasnici pumpi koji se snabdevaju kod drugih uvoznika već u zoni negativne marže na dizelu, dok je za benzin marža oko šest dinara, što dodatno otežava rad u trenutnim uslovima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da država ima zalihe goriva za 93 dana i da će naftnim kompanijama ponuditi gorivo iz rezervi, a Vlada Srbije je 24. januara 2026. godine donela Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte, koja će važiti 60 dana, odnosno do 24. marta. Vlasnici pumpi očekuju da će se ograničenje cena nastaviti i nakon tog perioda. Vučić je takođe upozorio da bi dalje povećanje cene sirove nafte, koja je juče iznosila oko 100 dolara po barelu, moglo dodatno da utiče na domaće cene derivata ukoliko poraste ka 150 dolara.

Potrošačke cene porasle 0,2 odsto na mesečnom nivou, rast cena hrane 2,9 odsto godišnje

Godišnja inflacija u Crnoj Gori iznosila je 2,6 odsto u februaru, što predstavlja pad u odnosu na januar kada je bila 2,9 odsto, prema podacima crnogorske Uprave za statistiku (Monstat). Ovo je najniži nivo inflacije zabeležen od marta 2025. godine.

U kategoriji stanovanje i komunalije rast cena je usporio sa 4,9 odsto u januaru na 4,1 odsto u februaru. U zdravstvu je takođe došlo do usporavanja rasta cena, sa 12,6 odsto u januaru na 8,8 odsto u februaru. Istovremeno, nastavljen je pad cena u sektoru transporta, gde su cene smanjene za 1,2 odsto na međugodišnjem nivou.

Cene hrane i bezalkoholnih pića nastavile su stabilan rast od 2,9 odsto na godišnjem nivou, dok su alkoholna pića i duvan zabeležili rast od 4,9 odsto, nakon 5,7 odsto u prethodnom mesecu.

Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Crnoj Gori porasle su za 0,2 odsto u odnosu na januar, posle rasta od 0,1 odsto u januaru. U periodu januar-februar 2026. godine, prosečne potrošačke cene bile su više za 2,7 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, navodi Monstat.

Blokada Ormuskog moreuza zaustavila 20 odsto globalne trgovine naftom, evropski STOXX 600 pao 0,5 odsto

Svetsko tržište energenata zabeležilo je snažan skok cena nafte u petak, kada je cena brenta dostigla oko 102 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta trgovana po ceni od oko 97 dolara po barelu. Ovo povećanje od više od 2 odsto usledilo je nakon zatvaranja Ormuskog moreuza i pojačane geopolitičke napetosti, što je omelo napore Vašingtona da stabilizuje globalno snabdevanje energentima.

Američko Ministarstvo finansija izdalo je jednomesečnu dozvolu za kupovinu 100 miliona barela ruske nafte drugim zemljama radi stabilizacije tržišta. U međuvremenu, novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei najavio je da će plovni put u Persijskom zalivu ostati zatvoren. Ova blokada je zaustavila oko 20 odsto ukupne globalne trgovine naftom i primorala proizvođače iz regiona da smanje proizvodnju za 10 miliona barela dnevno zbog ograničenih kapaciteta skladištenja. Iako je indijski tanker danas uspešno prošao kroz moreuz, analitičari ocenjuju da je taj predah privremen jer ometanja GPS signala i pretnje raketnim napadima i dalje blokiraju 90 odsto pomorskog saobraćaja u regionu.

Na evropskim berzama, panevropski indeks STOXX 600 završio je dan sa padom od 0,5 odsto, dok je indeks DAX u Frankfurtu pao za 0,6 odsto, francuski CAC 40 za 0,9 odsto, a londonski FTSE 100 za 0,4 odsto. Najbolje rezultate zabeležili su sektori nafte i gasa, osiguranja i komunalnih usluga, dok su industrija i rudarstvo bili među gubitnicima.

Funta je u petak oslabila u odnosu na dolar i evro, nakon što su preliminarni podaci pokazali stagnaciju britanske ekonomije u januaru. Istovremeno, evro je takođe oslabio prema dolaru. Akcije Dojče banke izgubile su 0,9 odsto vrednosti, dok su akcije BE Semiconductor skočile 6,6 odsto zbog spekulacija o mogućem preuzimanju.