Fond ima 34,2 miliona akcija nominalne vrednosti 550 dinara, a 98,65% vlasništva pripada građanima Srbije

Akcionarski fond Srbije, osnovan 2010. godine kao akcionarsko društvo za upravljanje preostalim državnim akcijama, trenutno raspolaže imovinom vrednom 34,2 milijarde dinara (290 miliona evra), sa 34,2 miliona akcija nominalne vrednosti 550 dinara. Građani Srbije koji su krajem 2007. godine ispunjavali uslove za besplatne akcije, vlasnici su 98,65% akcija fonda, dok državi pripada 1,35% udela.

Prema podacima iz bilansa stanja za 2024. godinu, čak 33,6 milijardi dinara imovine fonda čine kratkoročni plasmani, uključujući vrednost svih akcija kojima fond raspolaže. U 2023. godini fond je ostvario neto dobitak od 1,4 milijarde dinara, dok je 2024. godine dobitak bio 1,6 milijardi dinara, prvenstveno zahvaljujući oročenim finansijskim sredstvima.

Država je prilikom osnivanja Akcionarskog fonda unela novčani kapital u iznosu od 5.200.020 dinara (50.000 evra), dok se nenovčani kapital odnosi na akcije i udela u privrednim društvima. U trenutku osnivanja, portfelj fonda činile su akcije u 1.507 javnih akcionarskih društava, 24 nejavna akcionarska društva, kao i udeli u 223 društva sa ograničenom odgovornošću, od kojih se 150 nalazilo u stečaju ili likvidaciji.

Prema podacima sa kraja 2024. godine, Akcionarski fond ima akcije i udele u 403 privredna društva, dok je 152 firmi u stečajnom ili likvidacionom postupku. Pored vlasništva u preduzećima, fond raspolaže i novčanim sredstvima u vrednosti od oko 25 milijardi dinara (213 miliona evra).

Ministarstvo privrede je u martu 2025. godine najavilo intenzivniji angažman u prodaji preostalih akcija iz Akcionarskog fonda na Beogradskoj berzi, sa ciljem da se sredstva podeljena građanima i fond ugasi. Tada je raspisan poziv za prodaju udela u 14 preduzeća sa državnim udelom od 0,86% do 25,1%. Prethodno je objavljen poziv za prodaju preduzeća „Prehrana” iz Sombora, a sredinom 2025. godine najavljena je prodaja 14,42% akcija „Interservisa“ (8.814 akcija) i 4,26% akcija koje su u vlasništvu Republičkog fonda PIO (2.606 akcija).

Do sada su građanima iz Akcionarskog fonda sredstva isplaćena samo jednom, početkom 2010. godine, kada su iz Privatizacionog registra dobili po 1.700 dinara. Građani ne mogu da trguju akcijama Akcionarskog fonda jer se one ne nalaze na berzi, niti imaju poznatu tržišnu cenu. Zarada po osnovu učešća ne zavisi od uspešnosti poslovanja, već isključivo od prodaje imovine fonda, a vrednost portfolija je teško precizno utvrditi zbog netransparentnosti i složenosti imovine.

Obuke za 800 korisnika i bespovratna sredstva do 3.000 evra deo novog programa za preduzetnike

Privredna komora Srbije, u saradnji sa Srpskom fondacijom za preduzetništvo, počinje sa sprovođenjem novog Programa podrške od 23. marta 2026. godine, namenjenog novoosnovanim preduzetnicima, mikro i malim privrednim društvima sa stažom do 36 meseci, odnosno do 48 meseci ako je većinski vlasnik žena, kao i fizičkim licima koja planiraju pokretanje sopstvenog biznisa. Program kombinuje finansijske i nefinansijske mere, sa ciljem jačanja preduzetničkog ambijenta, podsticanja održivih poslovnih ideja i otvaranja novih radnih mesta u Srbiji.

Prema navodima predsednika Privredne komore Srbije, Marka Čadeža, mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnici čine 99,8 odsto privrede Srbije, zapošljavaju skoro dve trećine zaposlenih u nefinansijskom sektoru i ostvaruju učešće od 56,9 odsto u BDP-u. Čadež je istakao da postoji prostor za dalji rast i potrebu za snažnijom podrškom.

Kroz novi Program podrške, do kraja 2026. godine predviđeno je da oko 800 korisnika prođe kroz obuke za razvoj veština potrebnih za pokretanje i vođenje sopstvenog posla, kako je izjavio Aleksandar Grabovac iz Srpske fondacije za preduzetništvo. On je naglasio da se time dodatno jača institucionalna podrška i stvaraju povoljniji uslovi za razvoj preduzetništva.

U okviru programa, korisnicima će biti dostupni podsticajni krediti partnerskih banaka u maksimalnom iznosu do 30.000 evra, kao i bespovratna sredstva do 20 odsto iznosa kredita, odnosno najviše do 3.000 evra, za one koji uredno otplate kredit i nastave poslovanje. Privredna komora Srbije će pružati stručnu podršku u izradi poslovno-investicionih planova i savetodavnu podršku korisnicima kojima budu odobreni podsticajni krediti.

Program se realizuje uz podršku Vlade Republike Srbije, međunarodnih partnera, Vlade Savezne Republike Nemačke i Nemačke razvojne banke KfW. Partnerske banke uključene u program su Halkbank, ProCredit Bank, 3Bank, Erste Bank, NLB Komercijalna banka i OTP Banka.

Eurosuper sada iznosi 1,62 evra, plavi dizel za poljoprivrednike 1,19 evra, autogas dostigao 1,99 evra

U Hrvatskoj je od sutra najavljeno novo značajno poskupljenje goriva, uprkos najnovijim merama koje je objavila Vlada. Na benzinskim stanicama koje se ne nalaze na autoputevima, eurodizel će koštati 1,73 evra po litru, što predstavlja rast od 18 evrocenti u odnosu na dosadašnju cenu. Cena eurosupera povećana je za 12 centi i sada iznosi 1,62 evra, dok će poljoprivrednici plavi dizel plaćati 1,19 evra po litru, što je povećanje od 30 centi.

Autogas je takođe poskupeo za 29 centi i sada dostiže cenu od 1,99 evra, dok je cena autogasa u bocama porasla za 17 centi na 2,57 evra. Ove izmene odnose se na sve pumpe izvan autoputeva, dok na autoputevima cene ostaju tržišne.

Vlada Hrvatske je saopštila da je donela pet mera kako bi ublažila posledice rasta cena energenata, a među njima su smanjenje akciza, ograničenje marži za distributere goriva kao i nastavak ograničenja cena struje i zemnog gasa, čije ukidanje je prvobitno bilo planirano. Takođe, predviđena je i novčana podrška za javni prevoz i prolećnu setvu.

Ove mere uvode se kao odgovor na poremećaje na svetskom tržištu nafte i eskalaciju sukoba na Bliskom istoku, što je direktno uticalo na povećanje troškova energenata u regionu.