Članstvo omogućava domaćim kompanijama pristup međunarodnim partnerstvima i investicijama, kao i usklađivanje sa evropskim standardima

Privredna komora Srbije (PKS) postala je član međunarodne Alijanse za prevenciju nastanka otpada (PREVENT Waste Alliance) u martu 2026. godine, otvarajući nove mogućnosti za domaće kompanije kroz povezivanje sa međunarodnim partnerima i investitorima, kao i unapređenje inovativnih cirkularnih rešenja i lakše ispunjavanje evropskih standarda. Ovaj korak predstavlja značajan doprinos bržem uključivanju srpske privrede u evropske lance vrednosti i razvoju novih poslovnih modela baziranih na reciklaži i ponovnoj upotrebi resursa, čime se povećava konkurentnost na tržištu koje sve više traži održiva rešenja.

Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, naglasio je da je prijem PKS u ovu mrežu strateška prilika za unapređenje nacionalnog sistema upravljanja otpadom i jačanje međunarodnog pozicioniranja Srbije u oblasti cirkularne ekonomije. PREVENT Waste Alliance okuplja ključne aktere iz javnog, privatnog i međunarodnog sektora sa ciljem smanjenja otpada, eliminacije zagađenja i efikasnijeg korišćenja resursa na globalnom nivou.

Članstvo PKS donosi pristup novim znanjima i najboljim praksama u oblastima kao što su proširena odgovornost proizvođača, upravljanje e-otpadom i plastikom, kao i razvoj inovativnih cirkularnih rešenja. Ovo je važan korak ka usklađivanju sa evropskim standardima i unapređenju domaćih politika, istakao je Mitrović. Učešće u PREVENT mreži otvara prostor za razvoj novih poslovnih modela, jačanje partnerstava i pristup međunarodnim investicijama, što omogućava veću cirkularnost privrede i jačanje kapaciteta domaćih institucija i kompanija.

Centar za cirkularnu ekonomiju PKS pruža stručnu i operativnu podršku aktivnostima u okviru mreže, uključujući domaće kompanije, institucije i eksperte u međunarodne tokove znanja i saradnje. Članstvo Privredne komore Srbije u PREVENT Waste Alliance predstavlja važan iskorak ka održivijem upravljanju resursima i efikasnijem ostvarivanju ciljeva zelene i cirkularne tranzicije u Republici Srbiji.

Preliminarno istraživanje Ekonomskog fakulteta u Nišu pokazuje da je Zaječar na poslednjem mestu po kvalitetu života, uz manjak investitora i ekološke izazove

Prema rezultatima istraživanja percepcije građana koje je sproveo Ekonomski fakultet u Nišu, Zaječar je rangiran kao najlošiji grad za život u Srbiji. Analiza je obuhvatila više kategorija, a grad se izdvojio po negativnim ekonomskim parametrima – trenutno je 2.368 osoba registrovano kao nezaposleno, a zatvaranje fabrika dovelo je do velikog pada zaposlenosti, posebno među mladima koji masovno napuštaju grad.

Nekadašnji industrijski centar Timočke Krajine, Zaječar je imao više od 15.000 radnika zaposlenih u industriji, ali su fabrike sada zatvorene, bez najava o dolasku novih domaćih ili stranih investitora. Građani ističu da je nezaposlenost mladih glavni problem i da nema novih radnih mesta.

Pored ekonomskih izazova, Zaječar se suočava i sa degradacijom životne sredine i klimatskim problemima, posebno tokom zimskih meseci kada je grad među najzagađenijima u Srbiji. Smeće i zagađen vazduh su postali svakodnevica, a građani navode i probleme u zdravstvu, bankarskom sektoru i elektrodistribuciji.

U okviru projekta „Bezbednosni koraci sa mladima od 15 do 19 godina“, koji je realizovao Timočki omladinski centar, mladi su istakli ekološku bezbednost i zagađenost vodotokova kao ključne izazove, uz napomenu da građani sami doprinose ovim problemima. Dunja Marušić iz organizacije navodi: „Kao problemi su prepoznati ekološka bezbednost, zagađenost vodotokova, sve ono na šta građani utiču sami.“

Uprkos ovim negativnim pokazateljima, Zaječar nije među poslednja tri grada u Srbiji kada su u pitanju bezbednost, zdravstvo, mobilnost, pristupačnost, kao i javne usluge i uprava.

Ovi podaci ukazuju na potrebu za hitnim ekonomskim i ekološkim merama kako bi došlo do poboljšanja kvaliteta života i zadržavanja mlađeg stanovništva.

Segment specijaliteta premašio milijardu evra uz rast od 17 odsto, investicije u Hemofarmu veće od 50 miliona evra

STADA grupa, u okviru koje posluje Hemofarm, ostvarila je snažan rast u 2025. godini kroz sva tri svoja segmenta – specijalitete, zdravstvene proizvode široke potrošnje i generičke lekove. Korigovani prihodi kompanije povećani su za 6 odsto i iznose 4,3 milijarde evra, dok je korigovana EBITDA (dobit pre kamata, poreza i deprecijacije), računata po konstantnim deviznim kursevima, porasla za 8 odsto i dostiže 961 milion evra.

U 2025. godini segment specijaliteta, koji obuhvata biosimilare i inovativne lekove, prvi put je premašio milijardu evra prihoda, uz rast od 17 odsto. Ovaj segment sada čini gotovo četvrtinu ukupnih prihoda STADA grupe. Kontinuirani rast biosimilara u oblastima zdravlja kostiju, imunologije i onkologije dodatno je doprineo rezultatima, a za ovu godinu planirano je lansiranje pet novih biosimilara, čime kompanija jača lidersku poziciju na evropskom tržištu.

Prihodi od generičkih proizvoda u 2025. godini porasli su za 5 odsto (korigovano po konstantnim deviznim kursevima), čime je segment nastavio da nadmašuje tržište u Evropi. Zahvaljujući uspešnim lansiranjima i sinergijama, STADA grupa se zadržala među tri vodeća proizvođača generičkih lekova na ključnim evropskim tržištima, uključujući Nemačku, Italiju, Španiju, Belgiju, Irsku, nordijske zemlje, Srbiju i Švajcarsku. Segment zdravstvenih proizvoda široke potrošnje ostvario je rast prihoda od 2 odsto, dok je eCommerce prodaja gotovo udvostručena u periodu od 2022. do 2025. godine.

Generalni direktor STADA grupe, Peter Goldschmidt, istakao je: „Svi naši regioni, od Zapadne, Centralne i Istočne Evrope, preko Nemačke, Bliskog istoka i Azije, snažno doprinose ukupnom rastu kompanije. Rast iznad industrijskog proseka podstaknut je nizom uspešnih lansiranja u sva tri poslovna segmenta. Istovremeno, tokom 2025. obogatili smo naš portfolio sa više od 110 novih licenciranih proizvoda, dodatno osnažujući naš razvojni pajplajn i temelje za budući rast.”

Hemofarm je tokom 2025. godine preuzeo brendove Fortacell i Biota Intima u Srbiji, dok je u Bosni i Hercegovini lansiran brend EUNOVA. Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma, naglasio je da je STADA grupa tokom prošle godine investirala više od 50 miliona evra u regionu, uključujući ulaganja u novu opremu, inovativne mašine, kao i registracije i licence. Od 2006. godine, kada je STADA preuzela Hemofarm, ukupne investicije dostižu skoro 530 miliona evra.

Goldschmidt je najavio da kompanija aktivno analizira potencijalne akvizicije širom sveta radi jačanja segmenta zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, kao i dalji razvoj portfolija u oblastima dermatologije, preventivnog zdravlja i wellnessa. Onkološki pajplajn sadrži molekule kao što su enzalutamide i ruxolitinib, dok su apixaban i edoxaban deo kontinuiranog lansiranja u kardiovaskularnoj kategoriji. Ističe se i 110 ugovora iz oblasti poslovnog razvoja i licenciranja potpisanih u 2025.

Kompanija je ponovo sertifikovana kao „Top Employer Europe“, a u najnovijem istraživanju zadovoljstva zaposlenih, 80 odsto radnika izjavilo je ponos što radi u STADA grupi. Sa skoro 12.000 zaposlenih širom sveta, od kojih više od polovine radi u tehničkim operacijama, kompanija ističe posvećenost pouzdanom snabdevanju pacijenata lekovima i daljem rastu.