Mala evropska kneževina daleko ispred Luksemburga sa BDP-om od 154.120 dolara i Švajcarske sa 118.170 dolara

Kneževina Lihtenštajn zabeležila je najveći bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku na svetu u 2025. godini, sa iznosom od 246.740 američkih dolara, prema najnovijim podacima iz oktobarskog izveštaja World Economic Outlook Međunarodnog monetarnog fonda. Ova cifra postavlja Lihtenštajn znatno ispred drugih malih, ali ekonomski snažnih zemalja, uključujući Luksemburg sa 154.120 dolara i Švajcarsku sa 118.170 dolara po stanovniku.

Na svetskoj rang listi najbogatijih zemalja po BDP-u po glavi stanovnika, deseto mesto zauzima Holandija sa 77.880 dolara, dok je Danska na devetom mestu sa 82.710 dolara. Sjedinjene Američke Države, iako vodeće po ukupnom BDP-u, nalaze se na osmoj poziciji sa 92.880 dolara po stanovniku. Norveška je sedma sa 96.580 dolara, Singapur šesti sa 99.040 dolara, a Island peti sa 108.590 dolara.

Irska, koja je treća na listi sa BDP-om po stanovniku od 135.250 dolara, beleži visoke vrednosti pre svega zbog poreskog sistema koji omogućava velikim korporacijama kao što su Apple i Facebook da prijavljuju prihode u toj zemlji. U poređenju, Nemačka ima BDP po glavi stanovnika od 63.600 dolara i zauzima 19. mesto.

Prema ekonomskim analizama, Lihtenštajn ostvaruje ovako visok BDP zahvaljujući visoko specijalizovanoj i međunarodno uspešnoj industriji. Singapur je značajan primer kako grad-država sa 5,9 miliona stanovnika i ograničenim prirodnim resursima može da ostvari BDP od 99.040 dolara po stanovniku, zahvaljujući razvijenoj logistici i finansijskom sektoru.

Rang lista za 2025. godinu jasno pokazuje dominaciju malih, ali ekonomski izuzetno razvijenih država u Evropi, dok su vodeće svetske ekonomije poput SAD i Nemačke niže plasirane kada se uzima u obzir BDP po stanovniku.

Čak 76% kompanija predviđa marže ispod 5%, što otežava ulaganja u nove tehnologije

Dobavljači auto-industrije u Evropi suočavaju se sa pojačanim pritiscima, jer 24% njih očekuje negativan rezultat u 2026. godini, navodi se u istraživanju udruženja CLEPA. Ovo predstavlja rast u odnosu na prošlogodišnjih 15%, što ukazuje na sve dublje izazove u sektoru, naročito u uslovima povećanih troškova i strukturnih promena.

Prema podacima iz ankete, 76% kompanija procenjuje da će profitne marže biti ispod 5%, što je nedovoljno za nastavak ulaganja u inovacije i proširenje proizvodnih kapaciteta. Dobavljači snose najveći deo troškova vezanih za prelazak na električna vozila i premeštanje proizvodnje u Aziju.

CLEPA ističe da je tokom prethodne dve godine u Evropi izgubljeno više od 100.000 radnih mesta u auto-industriji, dok su kompanije Continental, Bosch i ZF već najavile restrukturalizaciju i smanjenje broja zaposlenih. Dodatni pritisak na dobavljače prouzrokovan je kretanjem cena energenata, kao i potencijalnim poremećajima u lancima snabdevanja usled sukoba na Bliskom istoku.

Gotovo tri četvrtine firmi promenilo je strukturu svog portfolija proizvoda, dok se 40% orijentiše i na druge sektore, uključujući odbrambenu industriju. Kompanije nastoje da prilagode poslovanje kako bi sačuvale kapacitete i održale stabilnost u izazovnom okruženju.

Vrednost franka porasla sa 0,62 na 0,93 evra, kurs dostigao 95 dinara od izbijanja sukoba Izraela i SAD sa Iranom

Švajcarski franak beleži značajno jačanje prema evru i dolaru nakon izbijanja sukoba Izraela i Sjedinjenih Američkih Država sa Iranom, potvrđujući svoj status sigurne valute u kriznim vremenima. Prema ekonomskim analizama, švajcarska valuta je zabeležila gotovo 30 odsto rasta još od početka 2015. godine, kada je Švajcarska narodna banka odustala od odbrane fiksnog kursa prema evru. U tom periodu, vrednost franka prema dinaru porasla je sa 50 na 95 dinara, dok je kurs prema evru skočio sa 0,62 na 0,93 evra.

Za građane Srbije i regiona, ovakve promene podsećaju na 2015. godinu, kada je naglo jačanje franka uzrokovalo rast mesečnih rata za stambene kredite indeksirane u ovoj valuti, a dugovi su premašili vrednost nekretnina i prihode klijenata. Tada je država reagovala serijom mera, uključujući subvencionisanje kredita od marta 2007. godine, a konačno je 2019. usvojen Zakon o konverziji, kojim je sistematski rešen problem vlasnika stambenih kredita u švajcarskim francima.

Švajcarska narodna banka je krajem ove nedelje saopštila da zadržava kamatnu stopu na nuli, ali i da je spremna da interveniše na deviznom tržištu u slučaju preteranog jačanja valute. Glavna prepreka ostaje politika Sjedinjenih Američkih Država, koje su ranije, tokom administracije Donalda Trampa, optuživale Švajcarsku za nelojalnu valutnu politiku, što je u jednom trenutku dovelo do uvođenja visokih carina na švajcarsku robu. Prema ekonomskim analizama, nova istraga američkih vlasti mogla bi ponovo pokrenuti ovaj spor, stavljajući Švajcarsku u složen položaj između očuvanja konkurentnosti izvoza i izbegavanja američkih kazni.

Analitičari procenjuju da su švajcarske vlasti već započele diskretne intervencije na tržištu, budući da investitori tokom ratnih tenzija na Bliskom istoku masovno ulažu u franak. Švajcarska narodna banka tako mora da bira između povratka na negativne kamatne stope i direktne prodaje franka. S obzirom na nisku inflaciju i pritisak na izvoz, očekuje se da će Bern ostati oprezan u javnim izjavama kako ne bi izazvao dodatne mere iz Vašingtona, dok ostaje otvoreno koliko dugo će moći da održava stabilnost kursa u ovako nestabilnom globalnom okruženju.