Prosečna godišnja potrošnja vina u Srbiji 15 litara po stanovniku, uvoz vina više nego dvostruko veći od izvoza

Prema podacima Privredne komore Srbije, domaća vinska industrija proizvela je oko 30 miliona litara vina tokom 2025. godine, dok je vrednost izvoza vina iznosila 22,6 miliona evra. Istovremeno, vrednost uvoza vina bila je 47,7 miliona evra, što ukazuje na negativan spoljnotrgovinski bilans u sektoru vina. Potrošnja vina u Srbiji procenjuje se na oko 15 litara po stanovniku godišnje, što je niže od proseka većine evropskih zemalja.

Prema izveštajima, Srbija raspolaže sa 17.437 hektara pod vinovom lozom, a u 2025. godini proizvedeno je 140.718 tona grožđa. Više od 80.000 poljoprivrednih gazdinstava bavi se proizvodnjom grožđa, dok je oko 500 proizvođača registrovano za proizvodnju vina. Iako je prosečna godišnja proizvodnja vina oko 30 miliona litara, postojeći kapaciteti omogućavaju proizvodnju do 70 miliona litara godišnje.

Stručnjaci ističu da je kvalitet domaćih vina poslednjih decenija značajno unapređen i da može konkurisati svetskim brendovima, ali ostaje izazov u količinama. Enolog Vladan Nikolić navodi da Srbija ima oko 6.900 hektara vinskog grožđa, dok Bugarska ima 80.000 hektara, Rumunija 120.000, Severna Makedonija 30.000 i Hrvatska 16.000 hektara, što pokazuje značajne razlike u proizvodnim kapacitetima regiona.

Najviše vina uvezeno je iz Severne Makedonije, Francuske, Italije i Španije, dok je izvoz najzastupljeniji ka Rusiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Kini i Austriji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da je izvoz na kinesko tržište od ključnog značaja za opstanak domaće industrije, navodeći da bi godišnji izvoz od 15 do 30 miliona boca bio približno jednak ukupnoj godišnjoj proizvodnji Srbije.

Industrija vina u Srbiji je u fazi transformacije, uz veća ulaganja u brendiranje, kvalitet, dizajn i promociju, kako bi se poboljšala pozicija na domaćem i inostranom tržištu. Međutim, trend pada globalne potrošnje vina, kao i promene navika mlađih generacija i klimatski izazovi, predstavljaju dodatne izazove za razvoj sektora.

Maloprodajna cena dizela od 208 dinara i benzina od 186 dinara važi do 20. marta, dok je akciza smanjena za 20 odsto

Vlasnici privatnih benzinskih pumpi u Srbiji ističu da su trgovačke marže na dizel i benzin u maloprodaji prihvatljive isključivo kada se derivati kupuju od Naftne industrije Srbije (NIS), koja je snizila veleprodajne cene, dok u slučaju nabavke od drugih uvoznika marže postaju negativne, što dovodi firme u gubitak i preti zatvaranjem pumpi.

Nenad Jovančević, vlasnik Taxi petrola sa dvadesetak pumpi širom Srbije, naveo je da su za njegovu kompaniju prihvatljive maloprodajne cene dizela od 208 dinara i benzina od 186 dinara, koje je država propisala i koje će važiti do 20. marta. On je istakao da je dizel kod NIS-a kupio po ceni od 193 dinara po litru, čime mu je omogućena marža od najmanje 15 dinara, iako država odobrava 21 dinar po litru. Jovančević je upozorio da kod drugih uvoznika, kao što je MOL, dizel već košta 202 dinara, što čini poslovanje neisplativim.

Prema njegovim rečima, vlasnici pumpi bez ugovora sa NIS-om suočavaju se sa negativnom maržom i mogućnošću zatvaranja objekata ili privremenih kolektivnih odmora. Dodao je da bi, da nije smanjena akciza za 20 odsto, dizel danas koštao 246 dinara po litru. Smanjenje akcize za 20 odsto, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavlja maksimalnu meru dozvoljenu zakonom, a bez nje bi cena goriva bila znatno viša.

Srđan Knežević, vlasnik Knez petrola, izjavio je da je NIS spustio veleprodajne cene dizela na 196 dinara po litru, a benzina na 174 dinara, što omogućava bruto maržu od oko 12 dinara po litru. Međutim, naveo je da zbog povećane tražnje od 25-30 odsto nije moguće nabaviti sve potrebne količine od NIS-a, pa je oko 50 odsto derivata prinuđen da nabavlja na slobodnom tržištu, gde su veleprodajne cene za dizel 203-204 dinara, a za benzin 180 dinara po litru. Knežević je naglasio da se maloprodajne cene mogu menjati svakodnevno, dok država cene određuje jednom nedeljno, što nosi dodatnu neizvesnost za poslovanje.

Jelena Radun, vlasnica Radun Avia pumpi, navela je da su vlasnici pumpi koji se snabdevaju kod drugih uvoznika već u zoni negativne marže na dizelu, dok je za benzin marža oko šest dinara, što dodatno otežava rad u trenutnim uslovima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da država ima zalihe goriva za 93 dana i da će naftnim kompanijama ponuditi gorivo iz rezervi, a Vlada Srbije je 24. januara 2026. godine donela Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte, koja će važiti 60 dana, odnosno do 24. marta. Vlasnici pumpi očekuju da će se ograničenje cena nastaviti i nakon tog perioda. Vučić je takođe upozorio da bi dalje povećanje cene sirove nafte, koja je juče iznosila oko 100 dolara po barelu, moglo dodatno da utiče na domaće cene derivata ukoliko poraste ka 150 dolara.

Potrošačke cene porasle 0,2 odsto na mesečnom nivou, rast cena hrane 2,9 odsto godišnje

Godišnja inflacija u Crnoj Gori iznosila je 2,6 odsto u februaru, što predstavlja pad u odnosu na januar kada je bila 2,9 odsto, prema podacima crnogorske Uprave za statistiku (Monstat). Ovo je najniži nivo inflacije zabeležen od marta 2025. godine.

U kategoriji stanovanje i komunalije rast cena je usporio sa 4,9 odsto u januaru na 4,1 odsto u februaru. U zdravstvu je takođe došlo do usporavanja rasta cena, sa 12,6 odsto u januaru na 8,8 odsto u februaru. Istovremeno, nastavljen je pad cena u sektoru transporta, gde su cene smanjene za 1,2 odsto na međugodišnjem nivou.

Cene hrane i bezalkoholnih pića nastavile su stabilan rast od 2,9 odsto na godišnjem nivou, dok su alkoholna pića i duvan zabeležili rast od 4,9 odsto, nakon 5,7 odsto u prethodnom mesecu.

Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Crnoj Gori porasle su za 0,2 odsto u odnosu na januar, posle rasta od 0,1 odsto u januaru. U periodu januar-februar 2026. godine, prosečne potrošačke cene bile su više za 2,7 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, navodi Monstat.