Prosečan trošak rada po satu u Evropskoj uniji 34,9 evra, Island na vrhu sa 59,3 evra

Prema podacima Eurostata, cena radnog sata u Srbiji tokom 2025. godine iznosila je 12,8 evra, što je svrstava na drugo mesto među najnižim troškovima rada u Evropi za zemlje za koje su dostupni zvanični podaci. U ovu cenu su uključeni i doprinosi, koji čine oko 25% ukupnih troškova rada. Jeftiniji rad od Srbije zabeležen je samo u Bugarskoj, gde je sat rada koštao 12 evra, dok za Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju nisu objavljeni podaci.

U odnosu na zemlje regiona, cena radnog sata u Rumuniji iznosila je 13,6 evra, u Mađarskoj 15,2 evra, a u Hrvatskoj i Sloveniji 18,4, odnosno 29,7 evra. Najskuplji radni sat u Evropi zabeležen je na Islandu, sa 59,3 evra, a slede Luksemburg sa 56,8 evra i Norveška sa 56,2 evra. Podaci za Švajcarsku nisu dostupni.

Prosečna cena radnog sata u Evropskoj uniji tokom 2025. godine iznosila je 34,9 evra. U 2025. godini troškovi rada po satu u evrima porasli su za 4,1% na nivou EU i za 3,8% u Evrozoni u odnosu na 2024. godinu. Unutar Evrozone, rast troškova rada po satu zabeležen je u svim državama osim na Malti, gde je došlo do smanjenja od 0,5%. Najveći rast registrovan je u Bugarskoj (+13,1%), Hrvatskoj (+11,6%), Sloveniji (+9,3%) i Litvaniji (+9,2%), dok su najniži rast imale Francuska (+2,0%) i Italija (+3,2%), kao i Španija, Kipar i Luksemburg (po +3,5%).

Kod zemalja Evropske unije van Evrozone, troškovi rada po satu u nacionalnim valutama porasli su u svim državama, pri čemu je najveći rast zabeležen u Rumuniji (+10,6%), Mađarskoj (+8,9%) i Poljskoj (+8,8%), a najmanji u Danskoj (+3,0%), navodi Eurostat.

Dvadesetak socijalnih preduzeća upisano u APR, podršku projektu pruža Vlada Švedske

Prva javna i pretraživa baza socijalnih preduzeća biće uskoro dostupna, sa ciljem da objedini sve ključne informacije o lokaciji, delatnostima, strukturi zaposlenih i društvenom uticaju ovih preduzeća, najavljeno je tokom posete socijalnim preduzećima u Šapcu i Bogatiću. Ova aktivnost deo je šire kampanje „Socijalno preduzetništvo – šansa za sve(t)“, koju organizuje NALED, a realizuje se kroz projekat „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za dobru upravu“, uz podršku Vlade Švedske.

Gradonačelnik Šapca Aleksandar Pajić istakao je da grad izdvaja 7% budžeta za socijalnu zaštitu, što je jedan od glavnih razloga što je Šabac rangiran među najboljim gradovima za život u Srbiji. “Naša vizija je da Šabac bude grad jednakih šansi, gde svako ima priliku da ostvari svoj potencijal u punoj meri”, rekao je Pajić.

Ambasadorka Kraljevine Švedske u Srbiji, Šarlot Samelin, naglasila je značaj socijalne inkluzije i pohvalila napredak Šapca u ovoj oblasti: “Moramo nastaviti da jačamo socijalnu inkluziju, jer osobe iz osetljivih grupa treba da budu u potpunosti uključene u svakodnevni život zajednice.”

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović navela je da je trenutno dvadesetak socijalnih preduzeća upisalo status u APR-u, ali da ih prema procenama ima znatno više koji još nisu formalizovani. “Zalažemo se za usvajanje Programa razvoja socijalnog preduzetništva i konkretne mere podrške koje bi podstakle formalizaciju ovih preduzeća. Šabac je dobar primer lokalne samouprave koja podržava sektor solidarne ekonomije”, izjavila je Jovanović.

Miroljub Nikolić iz Avlije održivog razvoja istakao je da saradnja sa lokalnom samoupravom i podrška organizacija kao što su NALED i Smart Kolektiv doprinose održivosti i konkurentnosti socijalnih preduzeća. “Spojili smo socijalnu zaštitu i preduzetništvo i omogućili da lica sa razvojnim poteškoćama imaju priliku da produktivno provedu dan i da svojim dostojanstvenim radom naprave proizvod koji je moguće prodati, što jeste cilj svakog preduzetničkog poduhvata”, zaključio je Nikolić.

U 2025. godini prosečna satnica u Srbiji iznosila 12,8 evra, dok je u EU prosečno dostigla 34,9 evra

Prema podacima Eurostata, cena radnog sata u Srbiji tokom 2025. godine iznosila je 12,8 evra, što Srbiju svrstava na drugo mesto od kraja među evropskim državama za koje postoje podaci. Jedino je u Bugarskoj radni sat bio jeftiniji, sa vrednošću od 12 evra. Za Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju podaci nisu bili dostupni.

Uporedno, u Rumuniji je cena radnog sata iznosila 13,6 evra, a u Mađarskoj 15,2 evra. Hrvatska je zabeležila satnicu od 18,4 evra, dok je u Sloveniji ona bila 29,7 evra. Najviša cena radnog sata u Evropi registrovana je na Islandu – 59,3 evra, a slede Luksemburg sa 56,8 evra i Norveška sa 56,2 evra. Podaci za Švajcarsku nisu navedeni.

Prosečna cena radnog sata u Evropskoj uniji dostigla je 34,9 evra u 2025. godini. Troškovi rada po satu izraženi u evrima porasli su za 4,1 odsto u EU i 3,8 odsto u evrozoni u odnosu na 2024. godinu.

Unutar evrozone, svi članovi su zabeležili rast troškova rada po satu, osim Malte gde je registrovan pad od 0,5 odsto. Najveći porast zabeležen je u Bugarskoj (+13,1 odsto), Hrvatskoj (+11,6 odsto), Sloveniji (+9,3 odsto) i Litvaniji (+9,2 odsto). Najsporiji rast registrovan je u Francuskoj (+2,0 odsto), Italiji (+3,2 odsto), kao i u Španiji, Kipru i Luksemburgu (po +3,5 odsto).

Kod zemalja EU koje nisu deo evrozone, troškovi rada po satu su porasli u svim državama. Najveći rast zabeležen je u Rumuniji (+10,6 odsto), Mađarskoj (+8,9 odsto) i Poljskoj (+8,8 odsto), a najmanji u Danskoj (+3,0 odsto), pokazuju podaci Eurostata.