Zarađene plate u evrozoni pokrivaju 50,7 odsto zaposlenih u 2025, u 2026 očekuje se pad pokrivenosti na 39,7 odsto

Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da pritisak na rast plata u evrozoni popušta, a dogovorene zarade beleže znatno umereniji rast u 2026. godini. Prema najnovijem izveštaju, ugovorene plate u evrozoni povećane su za 3,2 odsto u 2025. godini, na osnovu pokrivenosti od 50,7 odsto zaposlenih u zemljama članicama. Za 2026. godinu očekuje se rast ugovorenih plata od 2,3 odsto, uz smanjenu pokrivenost od 39,7 odsto zaposlenih.

Analiza kvartalnih kretanja pokazuje da će rast zarada tokom 2026. biti prilično ujednačen, sa povećanjem od 1,9 odsto u prvom kvartalu i 2,6 odsto u četvrtom tromesečju. Eksperti ističu da su ovi trendovi posledica mehaničkih efekata prethodnih isplata, a ne novih realnih pritisaka na plate koji bi mogli da podstaknu inflaciju.

Kada se iz obrade isključe jednokratni bonusi, vidljivo je da će rast osnovnih zarada pasti sa 3,9 odsto u prethodnoj godini na stabilnih 2,6 odsto u 2026. godini. ECB navodi da su sindikati i poslodavci sada više orijentisani ka dugoročnoj održivosti, za razliku od perioda nakon pandemije kada su česta bila nagla povećanja plata.

Evropska centralna banka naglašava da ovi podaci predstavljaju trenutni prikaz informacija iz kolektivnih ugovora i nisu čvrsta prognoza, ali služe kao rani indikator pravca u kojem se kreću troškovi rada u evrozoni.

Cementara Kosjerić prelazi na alternativna goriva i koristi pepeo iz termoelektrane, cilj je smanjenje emisija CO2 koje čine 8% globalnih emisija

Grčka kompanija Titan, vlasnik Cementare Kosjerić, realizovala je do sada investicije od 80 miliona evra (9,4 milijarde dinara) u modernizaciju proizvodnje i unapređenje zaštite životne sredine u Srbiji. Cementna industrija globalno učestvuje sa 8 odsto u ukupnim emisijama ugljen-dioksida, a Titan planira dodatne mere za smanjenje ugljeničnog otiska, uključujući uvođenje alternativnih goriva i sirovina, kao i hvatanje emitovanog CO2.

Trenutno se u Cementari Kosjerić koriste isključivo tradicionalni energenti, ali prema najavama kompanije, uskoro će biti uvedeno gorivo dobijeno preradom komunalnog i neopasnog industrijskog otpada, koje će zameniti do 30 odsto fosilnih goriva u procesu proizvodnje cementa. Alternativno gorivo stižeće na lokaciju već pripremljeno, bez selekcije i deponovanja otpada u samoj fabrici, i biće obrađeno u ovlašćenim postrojenjima sa kontrolisanim hemijskim sastavom.

Ovakav pristup je u skladu sa evropskom CBAM regulativom i Zakonom o porezu na emisije ugljenika u Srbiji, koji zahtevaju od energetskih intenzivnih industrija primenu mera za smanjenje emisija CO2. Titan u Kosjeriću procenjuje da su dalja ulaganja u alternativna goriva neophodna, posebno u uslovima globalne energetske krize i tržišnih poremećaja, kako bi se obezbedila diverzifikacija izvora energije, održala konkurentnost i sačuvala radna mesta.

Dodatni podsticaj ovom procesu predstavlja i desetogodišnji ugovor sa Elektroprivredom Srbije, prema kome će Titan preuzimati leteći pepeo nastao sagorevanjem uglja u termoelektrani Nikola Tesla (TENT B). Pepeo će biti korišćen kao alternativna sirovina u proizvodnji cementa, što doprinosi smanjenju deponovanja otpada i zatvaranju kružnog toka sirovina u industriji.

U Titan grupi, koja posluje u 25 zemalja, navode da su tri ključna pravca za smanjenje uticaja cementne industrije na klimu: upotreba alternativnih goriva, hvatanje CO2 i korišćenje alternativnih sirovina. Kompanija naglašava da u procesu prerade neće koristiti opasan otpad, niti će otpad biti skladišten na lokaciji fabrike.

Ove promene pozicioniraju Cementaru Kosjerić i Srbiju u pravcu usvajanja evropskih standarda i održive proizvodnje, dok se očekuje da će regulatorni okvir i tržišna kretanja dodatno ubrzati tranziciju ka zelenijoj industriji građevinskih materijala.

Temperatura viša za 1,43°C u odnosu na predindustrijski period, Australija sa emisijama tri puta većim od proseka

Prema godišnjem izveštaju Svetske meteorološke organizacije o stanju klime, količina ugljen-dioksida u atmosferi dostigla je rekord, sa 50 odsto višim vrednostima nego pre industrijske revolucije, dok je globalna temperatura tokom 2025. bila za 1,43°C viša od proseka iz predindustrijskog perioda. Izveštaj ukazuje da je poslednjih 11 godina najtoplije u istoriji merenja, a trend pogoršanja stanja klime nastavlja se zbog visoke zavisnosti sveta od fosilnih goriva.

Analiza pokazuje i da je toplota u okeanima dostigla maksimalne nivoe, što je uzrokovalo porast nivoa mora i ubrzano zakiseljavanje, dok su količine leda na Arktiku i Antarktiku značajno ispod proseka, a glečeri se ubrzano tope. U 2025. godini zabeleženo je više ekstremnih vremenskih događaja, uključujući toplotne talase u Centralnoj Aziji, požare u istočnoj Aziji i uragan Melisa na Karibima, što naučnici direktno povezuju sa emisijama gasova sa efektom staklene bašte.

U izveštaj je prvi put uključen i podatak o energetskom disbalansu Zemlje, koji meri razliku između energije koju planeta prima i one koju vraća u svemir. Koncentracije gasova poput ugljen-dioksida, metana i azot-suboksida dostigle su najviši nivo u poslednjih najmanje 800.000 godina, što je narušilo energetsku ravnotežu planete. Od 1960. godine energetski disbalans je u stalnom porastu, a rekord je dostignut 2025. godine.

Posebno se izdvaja Australija, čije su emisije po stanovniku oko tri puta veće od globalnog proseka, dok istovremeno već trpi posledice klimatskih promena kroz učestale požare i toplotne talase.

Stručnjaci ističu da je za ublažavanje najtežih posledica neophodno hitno smanjenje emisija gasova i prelazak na obnovljive izvore energije, sa ciljem dostizanja neto nulte emisije do 2050. godine. Iako promene neće biti trenutne, smanjenje emisija danas značajno može ublažiti buduće klimatske rizike.