Američka kancelarija OFAC produžila dozvolu, snabdevanje naftnim derivatima u Srbiji ostaje stabilno i pored izazova

Naftna industrija Srbije (NIS) dobila je produženje licence za rad do 17. aprila 2026, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije. Odluku o produžetku donela je Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija. Ministarka Dubravka Đedović Handanović naglasila je da je ovo produženje od izuzetnog značaja u trenutku kada cene nafte na svetskim berzama svakodnevno rastu.

“Rafinerija u Pančevu nastavlja sa radom i snabdevanje će ostati pouzdano. Građani ne treba da brinu, nema razloga za pravljenje zaliha, imamo dovoljno naftnih derivata”, izjavila je ministarka.

Navela je i da tokom protekle godine nije bilo nestašica na tržištu, uprkos otežanom poslovanju NIS-a i činjenici da skoro 100 dana u Srbiju nije stizala sirova nafta. Ministarka je istakla da je situacija dodatno složena zbog sukoba na Bliskom istoku, što je dovelo do uvođenja mera za održanje stabilnog snabdevanja naftom širom sveta, posebno u Evropi.

“I mi smo smanjili akcize za 20 odsto i doneli odluku da pustimo 40.000 tona evro dizela iz rezervi, ali sprovodićemo i druge mere kako bi se snabdevanje održalo stabilnim”, navela je Đedović Handanović.

APR povećao broj registrovanih firmi na 508.356 i ostvario dobit od 251,5 miliona dinara, dostupnost servisa 24 sata dnevno

Agencija za privredne registre (APR) tokom 2025. godine obradila je više od milion zahteva korisnika, a od 23. marta korisnicima je putem internet prezentacije omogućila novi kanal komunikacije – interaktivnog virtuelnog APR agenta, saopštila je v.d. direktora Bojana Stojmenović. Novi servis prvenstveno je namenjen tehničkoj podršci u vezi sa sertifikatima, logovanjem, pristupom aplikacijama i potpisivanjem dokumenata, kao i za pružanje kratkih informacija sa sajta APR-a.

Stojmenović je istakla da je virtuelni agent dostupan 24 časa dnevno, sedam dana nedeljno, a korisnicima nudi brzu i pouzdanu tehničku pomoć, uz automatsko preusmeravanje složenijih pitanja stručnim timovima. Kako je navela, za pravne i stručne savete i dalje su zaduženi dežurni pravnici APR-a i nadležni registri.

U 2025. godini, APR je u proseku svakog radnog dana rešio više od 4.000 zahteva. Broj registrovanih privrednih subjekata porastao je na 508.356 na kraju godine, što je više u odnosu na 482.999 koliko ih je bilo krajem 2024. Prema rečima Stojmenović, APR svakog radnog dana pruža besplatnu pravnu pomoć u prostorijama u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, dok su za upite putem telefona i elektronske pošte angažovani operateri servis deska i info-centra.

Prema podacima iz Registra finansijskih izveštaja, tokom 2025. godine primljeno je ukupno 318.306 izveštaja i izjava o neaktivnosti, od kojih je 289.599 obrađeno i javno objavljeno. Korisnicima je iz ovog registra pruženo 5.288 usluga i 620 izveštaja ili kopija dokumenata, dok je iz Registra mera i podsticaja regionalnog razvoja isporučeno 166 izveštaja sa oko 352.000 podataka o podsticajima.

APR je tokom 2025. isporučila ukupno 1.041.000.000 podataka, od čega je 892.500.000 dostavljeno državnim organima i jedinicama lokalne samouprave, a 148.500.000 korisnicima iz privatnog sektora. Kroz Centralnu evidenciju objedinjenih procedura (CEOP) rešeno je 164.333 zahteva, a za potrebe državnih organa izrađeno je 3.193 izveštaja i analiza.

U komunikaciji sa korisnicima, tokom 2025. APR je primio i odgovorio na 150.516 telefonskih poziva i 38.120 poruka putem elektronske pošte. Neposrednih obraćanja korisnika bilo je 91.800, dok je servis desk prihvatio 49.250 poziva, što je povećanje od 62 odsto u odnosu na 2024. godinu.

Stojmenović je naglasila da je APR u 2025. godini ostvarila najveću dobit od osnivanja, a iznos od više od 251.500.000 dinara biće uplaćen u budžet. “Ovi pokazatelji ukazuju na sve veću potrebu za pouzdanim podacima iz elektronskih baza APR-a, koji su temelj poslovanja i razvoja e-uprave, i od posebnog su značaja za domaće i strane investitore”, navela je Stojmenović.

Izvozni kapacitet tečnog prirodnog gasa smanjen za 17 odsto, sanacija može trajati do pet godina

Katarsko ministarstvo energetike saopštilo je da će napadi na energetska postrojenja u zemlji dovesti do godišnjeg gubitka prihoda od 20 milijardi dolara. Prema rečima ministra energetike Sada Šeride Al-Kabija, izvozni kapaciteti za tečni prirodni gas (TPG) biće smanjeni za 17 odsto, što će imati značajan uticaj na izvoz i ukupne finansijske rezultate zemlje.

Sanacija oštećenih postrojenja za tečni prirodni gas trajaće između tri i pet godina, saopšteno je iz ministarstva. Ova situacija posebno će se odraziti na glavne izvozne partnere Katara – Kinu, Južnu Koreju, Italiju i Belgiju – koji su među najvećim uvoznicima katarskog gasa.

Incidenti su usledili nakon što je izraelsko ratno vazduhoplovstvo potvrdilo napad na najveće iransko postrojenje za preradu gasa Južni Pars, koje obezbeđuje oko 70 procenata iranskog domaćeg prirodnog gasa. Kao odgovor, Iran je napao katarsko postrojenje za tečni prirodni gas Ras Lafan, što je izazvalo direktne posledice na katarsku energetsku infrastrukturu i izvoz.

Katarski ministar energetike izjavio je: “Saniranje štete na postrojenjima za tečni prirodni gas trajaće između tri i pet godina. To će imati posledice po Kinu, Južnu Koreju, Italiju i Belgiju.”

Očekuje se da će gubici od 20 milijardi dolara godišnje ozbiljno uticati na katarski budžet i globalno tržište energenata, s obzirom na značaj Katara kao jednog od vodećih svetskih izvoznika tečnog prirodnog gasa.