Zatvaranje Ormuskog moreuza blokiralo oko trećinu svetske trgovine naftom i petinu gasa, dok EU tržište postaje najsiromašnije energentima

Ministarstvo spoljnih poslova i trgovine Mađarske upozorilo je 11. marta 2026. da Evropi preti ozbiljna nestašica energenata i najveći rast cena do sada, kao posledica eskalacije sukoba u Iranu i odluke Evropske unije da izbaci ruske energente sa tržišta. Prema rečima ministra Petera Sijarta, Mađarska može da zaštiti svoje snabdevanje zahvaljujući suverenoj energetskoj politici.

Na sednici vlade u Budimpešti, Sijarto je naveo da je rat u Iranu brzo eskalirao, a šest država koje u početku nisu imale veze sa sukobom sada su uvučene u krizu. Ove zemlje predstavljaju glavne stubove svetskog snabdevanja energijom, što dodatno ugrožava globalnu bezbednost.

Sijarto je istakao da je zatvaranje Ormuskog moreuza praktično blokiralo oko trećinu svetske pomorske trgovine naftom i petinu trgovine prirodnim gasom. Ovim potezom globalnom tržištu su uskraćene velike količine energenata, dok je snabdevanje iz drugih izvora postalo neizvesno.

Prema njegovim rečima, evropsko energetsko tržište je zbog ranijih odluka Evropske unije postalo „najzategnutije i najsiromašnije energentima u svetu“. Sijarto je izjavio: „To u suštini znači da je Brisel odsekao Evropu od dva izvora u evroazijskom regionu. Od sada osnovu evropske ekonomije mogu da čine samo udaljeniji, a samim tim i skuplji izvori energije.“

On je dodao da je dramatičan rast cena energenata već vidljiv na tržištu goriva. Prema njegovom mišljenju, trenutna kriza, zajedno sa ratom u Ukrajini, dugoročno će uticati na globalnu i evropsku bezbednost, a Evropa će najviše trpeti zbog nestašica energenata.

Sukobi su eskalirali 28. februara 2026, kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael izveli preventivne napade na Iran, nakon neuspešnih pregovora o iranskom nuklearnom programu. Iran je kao odgovor pokrenuo masovne udare na Izrael i ciljeve povezane sa SAD širom Bliskog istoka.

Ukupan broj milijardera dostigao rekordnih 3.428, njihovo bogatstvo iznosi 20,1 bilion dolara

Ilon Mask, suosnivač kompanija Tesla, SpaceX i xAI, zadržao je prvo mesto na Forbsovoj listi najbogatijih sa procenjenim bogatstvom od 839 milijardi dolara u 2026. godini, što je značajan rast u odnosu na 342 milijarde dolara iz prethodne godine. Prema objavljenoj analizi, ukupno bogatstvo svih 3.428 milijardera na listi sada iznosi rekordnih 20,1 bilion dolara, što je za četiri biliona više nego 2025. godine.

Na drugom mestu nalazi se suosnivač Gugla Lari Pejdž sa 257 milijardi dolara, dok je treći Sergej Brin sa 237 milijardi dolara. Pejdž i Brin su još 2019. godine odstupili sa izvršnih funkcija u Alfabeta, ali su ostali članovi upravnog odbora i većinski akcionari. Na četvrtom mestu je Džef Bezos, osnivač i izvršni direktor Amazona, sa 224 milijarde dolara, dok je izvršni direktor Mete Mark Zakerberg na petom mestu sa 222 milijarde dolara.

Sjedinjene Američke Države prednjače sa ukupno 989 milijardera, među kojima je čak 15 u prvih 20 na listi. Na drugom mestu je Kina (uključujući Hongkong) sa 610 milijardera, dok je Indija treća sa 229 milijardera.

Voren Bafet, poznati investitor, zauzima deveto mesto sa bogatstvom od 149 milijardi dolara, što je manje u poređenju sa prošlogodišnjih 154 milijarde dolara. Izveštaj takođe ističe uticaj veštačke inteligencije, snažnih tržišta i povoljnih fiskalnih politika na rast bogatstva svetskih milijardera.

Frankfurtski DAX pao 0,91 odsto na 23.715,04 poena, cena zlata porasla na 5.191,50 dolara za trojsku uncu

Evropski berzanski indeksi zabeležili su danas pad, dok je cena nafte brent porasla na 89,545 dolara po barelu, a investitori očekuju podatke o inflaciji iz Sjedinjenih Američkih Država koji će biti objavljeni tokom dana. Prema najnovijim ekonomskim analizama, Međunarodna agencija za energetiku (IEA) najavila je mogućnost plasiranja velike količine nafte iz strateških rezervi, kao odgovor na ratna dešavanja na Bliskom istoku koja uzrokuju poremećaje u globalnom snabdevanju.

Izvršni direktor IEA Fatih Birol izjavio je da zemlje članice raspolažu sa više od 1,2 milijarde barela javnih strateških rezervi, uz dodatnih 600 miliona barela industrijskih zaliha koje se drže po nalogu vlada. Birol je istakao: “Uslovi na tržištu nafte su se pogoršali poslednjih dana”, ukazujući na probleme u transportu i smanjenje proizvodnje, prenosi CNBC.

Na evropskim berzama, indeks Frankfurtske berze DAX pao je za 0,91 odsto na 23.715,04 poena, francuski CAC 40 za 0,64 odsto na 8.004,77 poena, a britanski FTSE 100 za 0,72 odsto na 10.331,89 poena. Za razliku od evropskih indeksa, moskovski MOEX porastao je za 0,35 odsto na 2.863,59 poena. Na američkim berzama, Dow Jones je na prethodnom zatvaranju oslabio za 0,07 odsto na 47.706,51 poen, S&P 500 za 0,21 odsto na 6.781,48 poena, dok je Nasdaq porastao za 0,01 odsto na 22.697,10 poena.

Cena sirove nafte iznosi 85,269 dolara za barel, dok je nafta brent dostigla 89,545 dolara. Evropski fjučersi gasa za april trgovali su se na otvaranju amsterdamske berze TTF po ceni od 46,565 evra za megavat-sat. Cena zlata porasla je na 5.191,50 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice dostigla 5,8525 dolara za bušel (1 bušel = 27,216 kg).

Na valutnom tržištu, vrednost evra u odnosu na dolar iznosila je 1,16195 dolara, što predstavlja rast od 0,06 odsto u odnosu na početak trgovanja.