Connect with us

Domaće

NOVE CENE GORIVA: Evo koliko će dizel i benzin koštati narednih sedam dana

Pad cena nafte na svetskom tržištu ne utiče na domaće cene goriva, maksimalne maloprodajne cene važe do narednog petka

Objavljeno pre

2 hours

,

Gorivo u Srbiji ostaje na istom nivou, dizel 236 a benzin 207 dinara po litru Foto Izvor: Pixabay / planet_fox

Pad cena nafte na svetskom tržištu ne utiče na domaće cene goriva, maksimalne maloprodajne cene važe do narednog petka

Gorivo u Srbiji ostaje na istom nivou ove sedmice, a maksimalne maloprodajne cene ne menjaju se uprkos promenama na svetskom tržištu. Prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, litar evrodizela koštaće najviše 236 dinara, dok je maksimalna cena benzina BMB 95 određena na 207 dinara. Ove cene važe od danas do narednog petka, a trgovci su u obavezi da ih primene odmah po objavljivanju.

Pad cena nafte na svetskom tržištu i uticaj na Srbiju

U međuvremenu, cena sirove nafte beleži pad na svetskom tržištu. Fjučersi na severnomorsku naftu Brent za novembarsku isporuku pali su 1,53 odsto, na 104,97 dolara po barelu. Američka WTI nafta za novembar pojeftinila je 2,21 odsto, na 92,52 dolara po barelu. Pad cena nafte dolazi u trenutku kada investitori prate diplomatske pregovore između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Tržište očekuje mogući dogovor koji bi mogao da smanji rizike po snabdevanje energentima i transport kroz Ormuški moreuz.

Stabilnost cena goriva u Srbiji i tržišni kontekst

Uprkos padu globalnih cena nafte, cena goriva u Srbiji ostaje nepromenjena. To je rezultat načina na koji se maksimalne maloprodajne cene određuju na domaćem tržištu. Ministarstvo objavljuje maksimalne cene svakog petka do 15 časova, a korekcije se sprovode jednom nedeljno. Podsećamo da je u prethodnoj nedelji evrodizel poskupeo na 236 dinara po litru, a benzin BMB 95 na 207 dinara, što je povećanje od po dva dinara u odnosu na raniji period. S druge strane, neizvesnost oko razvoja situacije na Bliskom istoku i dalje utiče na volatilnost tržišta nafte. Geopolitički rizici i poremećaji u snabdevanju, posebno dizelom, podržavaju visoke cene energenata globalno. Na evropskom tržištu gasa, oktobarski fjučersi na holandskoj berzi TTF otvoreni su na 75,3 evra po megavat-satu, sa dnevnim rasponom između 74,25 i 75,3 evra.

Implikacije za domaće tržište i potrošače

Kao rezultat trenutnih globalnih kretanja, gorivo u Srbiji ostaje na istom nivou, bez novih poskupljenja. Ovakva stabilnost cene goriva omogućava potrošačima i privredi predvidivost u troškovima transporta. Domaća regulativa, koja definiše maksimalne cene i obračunava ih na osnovu prethodnih sedmodnevnih promena, doprinosi izvesnosti za trgovce i krajnje korisnike. Iako se pad cena nafte globalno ne reflektuje odmah na domaće tržište, ovakav model zaštite omogućava usklađivanje sa svetskim trendovima uz određeni vremenski pomak. Kao rezultat, domaće tržište goriva ostaje stabilno, dok se svetski faktori i dalje pažljivo prate.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Nemačka privremeno smanjuje porez na gorivo, vozači štede do 36 evra

Poresko rasterećenje od 16,7 centi po litru važiće od oktobra do decembra, fiskalni gubitak 2,485 milijardi evra

Objavljeno pre

16 minutes

,

September 25, 2026

Objavio:

Nemačka privremeno smanjuje porez na gorivo, vozači štede do 36 evra

Poresko rasterećenje od 16,7 centi po litru važiće od oktobra do decembra, fiskalni gubitak 2,485 milijardi evra

Nemačka vlada odlučila je da od 1. oktobra do kraja decembra privremeno smanji porez na gorivo za 16,7 centi po litru. Ova mera, koja obuhvata i benzin i dizel, ima za cilj da ublaži pritisak visokih cena goriva na domaće vozače. Prosečan vozač mogao bi da uštedi između 32 i 36 evra tokom tri meseca, pokazuje aktuelna analiza.

Porez na gorivo privremeno smanjen

Smanjenje poreza na gorivo iznosiće 14,04 centa po litru. Kada se uračuna i PDV koji se više neće obračunavati na ukinuti deo poreza, ukupno poresko rasterećenje dostizaće 16,7 centi, odnosno oko 17 centi po litru. Prema procenama, prosečan automobil u Nemačkoj prelazi oko 900 kilometara mesečno. Uz prosečnu potrošnju od sedam do osam litara na 100 kilometara, vozači sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem mogu da očekuju ukupnu uštedu do 36 evra za ceo period trajanja mere. Međutim, realna korist zavisiće od pređene kilometraže, potrošnje vozila i načina na koji će benzinske stanice preneti ovo smanjenje na maloprodajne cene.

Fiskalni efekti i kritike mera

Očekuje se da će država zbog ove mere izgubiti oko 2,485 milijardi evra prihoda u navedenom tromesečju. Benzinske stanice nisu u obavezi da u potpunosti prenesu smanjenje poreza na cene goriva. Ipak, iskustva iz prethodnih sličnih mera, sprovedenih u maju i junu, pokazuju da su cene goriva brzo padale, delom pod uticajem konkurencije i očekivanja potrošača. Pored toga, ekonomisti uglavnom kritikuju meru kao skupu i nedovoljno ciljanu. Navode da poresko rasterećenje koristi i domaćinstvima koja ne zavise direktno od pomoći, dok oni bez automobila, ali sa visokim troškovima energije, nemaju direktnu korist. Takođe, kritičari ističu da niže cene goriva smanjuju motivaciju za štednju i efikasniju potrošnju.

Uticaj na tržište goriva i potrošače

Ova mera dolazi u trenutku kada su cene goriva u Nemačkoj i regionu na rekordnim nivoima. Poresko rasterećenje ima za cilj da delimično zaštiti potrošače od posledica globalnih skokova cena energenata. Ipak, na tržištu ostaje neizvesnost u vezi sa daljim kretanjem cena, jer je deo efekta uslovljen konkurencijom među prodavcima i globalnim trendovima. Kao rezultat, potrošači u narednim mesecima mogu očekivati izvesno olakšanje na pumpama, iako konačna ušteda zavisi od više faktora. Takođe, ekonomska debata o efikasnosti ovakvih mera ostaje otvorena, posebno s obzirom na veliki fiskalni trošak za državu.

Pročitaj još

Domaće

Prosečna plata u Srbiji dostigla 121.346 dinara, rast zarada premašio 11 odsto

Neto zarada za jul 2026. iznosila je 121.346 dinara, dok je medijalna plata 95.036 dinara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku

Objavljeno pre

2 hours

,

September 25, 2026

Objavio:

Isplata 6.000 dinara u ime preminule osobe: Kada naslednici mogu da preuzmu novac

Neto zarada za jul 2026. iznosila je 121.346 dinara, dok je medijalna plata 95.036 dinara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku

Republički zavod za statistiku objavio je da je prosečna plata u Srbiji za jul 2026. godine iznosila 121.346 dinara. Ovaj podatak odnosi se na neto zaradu, odnosno iznos bez poreza i doprinosa. Istovremeno, medijalna neto zarada bila je 95.036 dinara, što pokazuje da polovina zaposlenih prima platu do tog iznosa.

Prosečna plata u Srbiji i struktura rasta

Bruto zarada za jul 2026. godine iznosila je 167.402 dinara. Rast prosečne bruto zarade u periodu januar-jul 2026. godine iznosio je 11,3 odsto nominalno, dok je realni rast bio 8,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Neto zarada je u istom periodu porasla za 11,4 odsto nominalno, odnosno 8,5 odsto realno. Osim toga, poređenje sa julom 2025. pokazuje da je prosečna bruto plata nominalno viša za 11,1 odsto, a realno za 9 odsto. Neto zarada je povećana za 11,3 odsto nominalno, odnosno za 9,2 odsto realno.

Medijalna zarada i ekonomski kontekst

Medijalna neto zarada od 95.036 dinara znači da je polovina zaposlenih u Srbiji ostvarila zaradu do ovog iznosa. Ova razlika između prosečne i medijalne zarade ukazuje na neujednačenu raspodelu prihoda. Takođe, rast plata prati i rast cena, pa je realni rast manji od nominalnog, što je posledica inflacije. U ovom kontekstu, praćenje realnog rasta zarada postaje ključno za razumevanje životnog standarda zaposlenih.

Trendovi zarada i značaj za tržište rada

Prosečna plata u Srbiji kontinuirano raste poslednjih godina, ali razlika između prosečne i medijalne zarade pokazuje da značajan deo zaposlenih i dalje prima ispodprosečne iznose. Kao rezultat, analitičari često ističu važnost medijalne zarade za realniju sliku o raspodeli prihoda. S druge strane, rast zarada može uticati na potrošačku moć i ukupnu ekonomsku aktivnost. Pored toga, prema ranijim izveštajima, za pokriće potrošačke korpe u Srbiji često je potrebna više od jedne prosečne zarade, što dodatno osvetljava izazove sa kojima se suočavaju domaćinstva. Na kraju, podaci Republičkog zavoda za statistiku predstavljaju osnov za analizu kretanja životnog standarda i procenu efekata ekonomske politike u narednim mesecima.

Pročitaj još

Domaće

KUPUJETE PRVI STAN? Cena iz oglasa nije konačna – porez, notar, banka i provizije dižu račun za hiljade evra

Kupci često zanemaruju izdatke poput poreza, notara, bankarskih naknada i agencijske provizije, što povećava cenu nekretnine

Objavljeno pre

2 hours

,

September 25, 2026

Objavio:

Kupovina prvog stana donosi nevidljive troškove od više hiljada evra

Kupci često zanemaruju izdatke poput poreza, notara, bankarskih naknada i agencijske provizije, što povećava cenu nekretnine

Kupovina prvog stana u Srbiji često iznenadi kupce dodatnim troškovima koji premaše nekoliko hiljada evra. Ključni ekonomski podatak je da cena iz oglasa nije konačna, već predstavlja samo početni iznos. Na primer, stan od 60 kvadrata u starogradnji u Beogradu, ponuđen za 200.000 evra, na kraju može koštati znatno više zbog poreza, bankarskih naknada, notarskih usluga i drugih izdataka.

Troškovi koji prate kupovinu prvog stana

Prvi veliki izdatak je porez na prenos apsolutnih prava, koji za starogradnju iznosi 2,5 odsto od ukupne vrednosti. Za stan od 200.000 evra, to je 5.000 evra. Međutim, kupci prvog stana mogu ostvariti poresko oslobođenje do 40 kvadrata, uz dodatnih 15 kvadrata po članu domaćinstva. Tako, mladi par iz Beograda u ovom primeru plaća porez samo na pet kvadrata, što iznosi oko 420 evra, dok bi bez poreskog oslobođenja iznos bio 5.000 evra.
Banke obično zahtevaju učešće od 20 odsto, što iznosi 40.000 evra za pomenuti stan. Ako je učešće manje, pojedine banke zahtevaju osiguranje zajma kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), uz jednokratnu premiju od nekoliko hiljada evra. Subvencionisani krediti za mlade od 20 do 35 godina omogućavaju učešće od samo jedan odsto i fiksnu kamatnu stopu od 1,5 odsto za prvih šest godina, ali je maksimalni iznos kredita ograničen na 100.000 evra i važe dodatna ograničenja.

Porez, banke i dodatne provizije povećavaju ukupnu cenu

Banke često isplaćuju kredit u dinarima i potom konvertuju sredstva u evre po svom kursu, što može doneti dodatne troškove zbog razlike u kursu. Najpovoljnija opcija za kupce je isplata po srednjem kursu, što smanjuje bespotrebne provizije.
Troškovi vezani za notara i katastar nisu zanemarljivi. Overa ugovora kod notara za stan od 200.000 evra košta oko 450 evra. Procena vrednosti nepokretnosti za potrebe banke košta od 100 do 150 evra. Osim toga, obrada kredita može biti dodatni trošak, dok se agencijska provizija i adaptacija stana često pojavljuju tek kasnije, ali mogu značajno povećati ukupnu investiciju.
Sve pomenute stavke lako premaše 1.000 evra, a uz porez, učešće i bankarske naknade, ukupni iznos koji kupac mora da izdvoji pre nego što dobije ključeve može biti i nekoliko desetina hiljada evra više od cene iz oglasa.

Analiza i širi ekonomski kontekst

Ovi skriveni troškovi posebno pogađaju kupce u većim gradovima, gde cene nekretnina često prevazilaze maksimalne iznose subvencionisanih kredita. Kao rezultat, mogućnost kupovine prvog stana uz podršku države više odgovara kupcima u manjim sredinama. S druge strane, u Beogradu i Novom Sadu, visoki iznosi učešća i ograničenja kreditnih programa čine proces kupovine dodatno zahtevnim.
U Srbiji, kupovina prvog stana ostaje proces sa brojnim nevidljivim troškovima. Zbog toga je važno u startu planirati sve izdatke i detaljno analizirati sve korake, kako bi kupci imali realnu sliku ukupne investicije i izbegli neprijatna iznenađenja.

Pročitaj još

U Trendu