Više od 20 naučnoistraživačkih organizacija uključeno, cilj unapređenje transfera znanja i inovacija u Srbiji

NALED je osnovao savet za primenjenu nauku sa ciljem snažnijeg povezivanja nauke i privrede u Srbiji. Ova inicijativa okuplja više od 20 naučnoistraživačkih organizacija i organizacija za podršku inovacijama. Savet je osnovan uz podršku kompanije Philip Morris International (PMI) i projekta StarTech. Ključne teme saveta za prvu godinu su povezivanje nauke i privrede, transfer znanja i tehnologije, kao i komercijalizacija rezultata istraživanja.

Povezivanje nauke i privrede kroz savet za primenjenu nauku

Članovi saveta su na osnivačkoj sednici potpisali deklaraciju. Fokus stavljaju na stvaranje podsticajnog okruženja, jačanje kapaciteta za saradnju i inovacije i veću dostupnost znanja, ekspertize i istraživačkih kapaciteta. Poseban akcenat stavljen je na međunarodno i regionalno povezivanje. Prema rečima Jelene Bojović, programske direktorke NALED-a, savet okuplja više od 20 naučnoistraživačkih organizacija kako bi ekspertizu što bolje povezali sa potrebama privrede i institucija. Među predloženim temama za pilot godinu su lakše povezivanje potreba kompanija sa ekspertizom i infrastrukturom organizacija, razvoj zajedničkih laboratorija i S2B (science to business) mehanizama saradnje, kao i jasnija pravila za rad spin-off kompanija.

Evropski indeks inovativnosti i izazovi za Srbiju

Srbija prema Evropskom indeksu inovativnosti (EIS) spada u umerene inovatore sa oko 75% proseka EU. Ključni izazovi su slaba saradnja nauke i privrede, nedovoljno ulaganje privatnog sektora u istraživanje i razvoj i slab transfer tehnologije. Kao rezultat, naučni rezultati se ređe pretvaraju u proizvode, licence i spin-off kompanije. Upravo zbog toga savet za primenjenu nauku ima za cilj da unapredi ovu saradnju i omogući da istraživanja lakše pronađu put do tržišta.

Izjave rukovodstva i očekivanja od saveta

Dekanka Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Zita Šereš, istakla je da univerzitet ima znanje i istraživače, dok privreda najbolje prepoznaje potrebe tržišta. „Da bi istraživanja zaista stigla do primene, neophodan je kontinuiran dijalog, koji nam upravo omogućavaju NALED i ovaj savet“, izjavila je Šereš. Tamara Stanković, direktorka za regulatorne poslove i projekte korporativnog kapitala za Jugoistočnu Evropu kompanije PMI, rekla je da ova inicijativa predstavlja nastavak saradnje kroz StarTech program i druge projekte. „Ponosni smo što podržavamo savet koji će doprineti da naučna zajednica ima još jaču ulogu u rešavanju društvenih i ekonomskih izazova“, navela je Stanković.

Impakti na inovacije i transfer tehnologije

Savet će raditi i na unapređenju procedura javnih nabavki, uvoza opreme i materijala za istraživanje i razvoj, kao i na fleksibilnijem finansiranju inovacija. Poseban značaj ima povećanje vidljivosti i dostupnosti istraživačkih kapaciteta kroz otvorenu infrastrukturu. Pored toga, jačanje kompetencija istraživača za zaštitu intelektualne svojine i tržišnu primenu rezultata biće važan deo aktivnosti. S obzirom na to da Srbija ima kvalitetnu naučnu bazu, ali zaostaje za EU u komercijalizaciji istraživanja, očekuje se da savet doprinese stvaranju snažnijeg inovacionog ekosistema.

Data centri snage 100 megavata podižu godišnju potrošnju struje u Srbiji, dok čekanje na priključak traje do 15 godina

Warmico, energetsko-tehnološka grupa, predstavila je analizu prema kojoj izgradnja data centara sa sopstvenom elektranom na biogas efikasno rešava izazove rasta potrošnje električne energije i dugog čekanja na priključak na mrežu. Data centar snage 100 megavata povećava godišnju potrošnju električne energije u Srbiji za oko dva odsto, navodi se u izveštaju.

Prema analizi, evropski data centri na priključak na električnu mrežu čekaju između pet i petnaest godina. Toplota koju oslobađaju serveri koristi se za zagrevanje bioreaktora postrojenja na biogas, čime se smanjuju trajni troškovi i podiže ukupna efikasnost sistema.

Ekosistem proizvodnje i potrošnje energije

Model gde se proizvodnja gradi pored potrošnje naziva se ekosistem proizvodnje i potrošnje energije. U ovom modelu, postrojenje na biogas proizvodi struju neprekidno, za razliku od sunca ili vetra, i pokriva potrebe data centra za električnom energijom, toplotom i hlađenjem. Osim toga, energija iz više postrojenja može se objediniti, što povećava sigurnost napajanja.

Kao rezultat, zajednička izgradnja data centra i postrojenja skraćuje vreme do početka rada jer se ne čeka priključak odgovarajuće snage. Prema rečima Mit Guseva, predsednika Upravnog odbora Warmico grupe: „Kada se proizvodnja gradi pored potrošnje, nestaje najveći trošak i rizik, a to je čekanje. Postrojenje i data centar koji se grade zajedno formiraju zatvoreni ekosistem, čime se ništa ne čeka.“

Brz rast potrošnje i ograničeni kapaciteti mreže

U maju 2026. godine u Srbiji je radilo 45 postrojenja na biogas ukupne snage oko 44 megavata, dok je još 55 bilo u izgradnji. Više od 80 odsto ovih objekata nalazi se u Vojvodini, u blizini farmi i izvora biomase, što smanjuje logističke troškove. Udeo biomase i biogasa u ukupnoj proizvodnji električne energije porastao je sa 0,86 odsto u 2024. na 0,96 odsto u 2025. godini.

Potražnja za napajanjem data centara raste brzo. Evropski data centri potrošili su oko 96 teravat-časova električne energije u 2024. godini, a očekuje se rast na 168 teravat-časova do 2030, prema podacima analitičkog centra Ember. S druge strane, 67 odsto evropskih operatera data centara ističe pristup električnoj energiji kao glavni izazov, dok 38 odsto smatra da je autonomna proizvodnja energije prioritet.

Perspektive za Srbiju i evropski trendovi

Kapacitet data centara u Srbiji danas iznosi oko 27 megavata, a planira se povećanje do jednog gigavata do 2035. godine. Za proizvodnju biogasa koristi se svega deset odsto poljoprivrednog potencijala, dok su postrojenja i sirovine već prisutni. „Za Srbiju je ovde reč o pretvaranju poljoprivrednog viška u digitalni resurs. Ono što nedostaje nije tehnologija, nego model u kome neko odgovara za ceo lanac, od sirovine do servera, koji mi nazivamo ekosistemom“, naglašava Gusev.

Evropska praksa pokazuje da 90 odsto potrošnje energije u data centrima već dolazi iz obnovljivih izvora. Španija i Irska uvode obavezu da data centri koriste isključivo energiju iz novoizgrađenih obnovljivih izvora, dok se u skandinavskim zemljama očekuje rast potražnje za data centrima četiri do pet puta do 2035. godine. Ovi trendovi potvrđuju značaj modela izgradnje data centara sa elektranom na biogas za održiv i brz razvoj digitalne infrastrukture.

Sin legendarnog investitora vodi Berkshire Hathaway čija tržišna kapitalizacija iznosi 1,1 bilion dolara, uz snažan fokus na poljoprivredu i filantropiju.

Berkshire Hathaway, američka investiciona kompanija, izvela je smenu na čelu uprave sredinom septembra 2026. godine. Hauard Bafet preuzeo je funkciju predsednika upravnog odbora od svog oca, legendarnog investitora Vorena Bafeta, i sada upravlja kompanijom čija tržišna kapitalizacija iznosi 1,1 bilion dolara (hiljadu milijardi dolara).

Kompanija Berkshire Hathaway poznata je po diverzifikovanom portfoliju koji uključuje osiguranje, energetiku, železnicu i prehrambenu industriju. Ova smena dolazi nakon što je Voren Bafet izvršnu funkciju prepustio Gregu Ejbelu 1. januara 2026. godine, dok je titulu predsednika zadržao do 18. septembra. Hauard ima specifičan karijerni put, jer je pre preuzimanja korporativnog vrha dugi niz godina radio kao farmer.

Tržišna kapitalizacija Berkshire Hathaway i profesionalni put Hauarda Bufeta

Značajno je istaći da tržišna kapitalizacija Berkshire Hathaway iznosi 1,1 bilion dolara, što ovu kompaniju svrstava među najvrednije na svetu. Hauard Bafet je 1977. godine započeo bavljenje poljoprivredom u Tekamahu, država Nebraska, na zemljištu koje mu je otac iznajmio. Tokom narednih decenija radio je u više prehrambenih i poljoprivrednih kompanija, uključujući Coca-Colu i ConAgra-u, gde je bio član upravnih odbora.

Ova neobična biografija pokazuje da alternativni karijerni putevi, kao što je poljoprivreda, mogu voditi do uspeha i upravljanja multinacionalnom korporacijom. Hauard je naglasio: „Poljoprivreda je za mene značila potpuni izlazak iz zone komfora. Nisam imao pojma šta radim, ali sam naučio, i danas je to ogroman deo mog života.“

Fokus na poljoprivredu i filantropiju

Pored poslovnog angažmana, Hauard Bafet vodi Howard G. Buffett Foundation, osnovanu 1999. godine. Misija fondacije je unapređenje života najsiromašnijih i najmarginalizovanijih populacija. Dva segmenta su direktno vezana za poljoprivredu: Sequoia Farm Foundation, koja upravlja istraživačkim farmama u Ilinoju, Arizoni, Teksasu i Novom Meksiku, i Farmers Youth Education Foundation, koja besplatno obezbeđuje opremu i edukaciju za mlade poljoprivrednike.

Značajan deo aktivnosti fondacije usmeren je na unapređenje proizvodnih praksi, efikasno korišćenje vode i podršku malim farmerima u zemljama u razvoju. Kao rezultat, tokom 2022. godine fondacija je uložila više od 800 miliona dolara u humanitarnu, finansijsku i poljoprivrednu pomoć Ukrajini.

Uticaj alternativnih karijernih puteva na tržište rada

Primer karijere Hauarda Bafeta ukazuje na rastući trend u Sjedinjenim Američkim Državama, gde sve više mladih razmatra alternativne karijerne puteve zbog visoke cene i upitne isplativosti fakultetskog obrazovanja. S druge strane, Hauard nije završio fakultet, ali je izgradio karijeru u poljoprivredi, rukovodstvu i filantropiji. Sam Voren Bafet istakao je da „fakultet nije za svakoga“ i da je ulaganje u sebe najbolja investicija.

Ovaj primer pokazuje kako tržišna kapitalizacija Berkshire Hathaway i angažovanje u poljoprivredi i filantropiji mogu biti deo šire tranzicije na tržištu rada i promenama u vrednosnim sistemima generacije Z. To ističe značaj prilagođavanja obrazovanja i karijernih puteva realnim potrebama savremene ekonomije.