Investicija može omogućiti grejanje 5.000 do 8.000 stanova u Nišu, izgradnja počinje krajem godine ili početkom 2027.

Grad Niš planira izgradnju savremenog data centra na lokaciji kompleksa ‘Tehnis’, na prostoru nekadašnje kasarne, sa maksimalnim kapacitetom od 20 megavata i procenjenom vrednošću investicije od 50 miliona evra. Prema najavama iz gradskih izvora, početak radova predviđen je za kraj ove ili početak sledeće godine.

Kako je saopštio Ivan Blagojević, član Gradskog veća Niša, trenutno su u toku razgovori sa Ministarstvom odbrane o promeni namene zemljišta, kao i izrada novog Generalnog urbanističkog plana za ovu lokaciju. Projekat je važan i za razvoj IT infrastrukture i privlačenje investicija, a posebna pažnja je posvećena energetskoj efikasnosti.

Specifičnost ovog data centra je planirano korišćenje otpadne toplotne energije za grejanje domaćinstava. Na osnovu iskustava iz Evrope, kapacitet od 20 megavata mogao bi obezbediti grejanje za između 5.000 i 8.000 stanova u Nišu. Ova inicijativa predstavlja inovativan pristup u kombinovanju digitalne infrastrukture i održivih energetskih rešenja.

“Lokacija za data centar određena je unutar kompleksa ‘Tehnis’, a trenutno su u toku razgovori sa Ministarstvom odbrane i izrada Generalnog urbanističkog plana”, izjavio je Ivan Blagojević. On je naglasio da bi otpadna toplotna energija iz data centra mogla da donese značajne koristi za građane kroz sistem daljinskog grejanja.

Očekuje se da će ovaj projekat doprineti razvoju tehnološke i energetske infrastrukture u Nišu, uz direktnu korist za domaćinstva kroz inovativno korišćenje toplotne energije, bez dodatnih troškova za građane. Više detalja o dinamici radova i implementaciji projekta biće poznato nakon okončanja urbanističkih procedura i usvajanja plana prenamene zemljišta.

WARM UP HUSH UP 2026 okupio vodeće stručnjake i dao smernice za kredibilno izveštavanje o održivosti

Kompanije iz Srbije i regiona imale su priliku da 20. marta u Beogradu, u Marsh Open Space-u, učestvuju na zatvorenom executive masterclassu WARM UP HUSH UP 2026, posvećenom izazovima i rizicima u komunikaciji ESG tvrdnji. Događaj je održan u okviru platforme Kampanje sa svrhom, a okupio je mali broj senior profesionalaca iz oblasti marketinga, korporativnih komunikacija, ESG-a, CSR-a, HR-a i public affairs funkcija.

Program su predvodili Solitaire Townsend, suosnivač i chief solutionist agencije Futerra, dr Tamara Vlastelica sa Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i Jamie Rusby, ekspert za održivost i komunikaciju održivosti sa iskustvom u IKEA Group i VELUX Group. Kroz okvir Hide, Pride or Slide, kao i praktičnu primenu u Executive Decision Lab formatu, učesnici su analizirali rizike greenwashinga i greenhushinga, ali i načine za kredibilnu i međufunkcionalnu komunikaciju održivosti.

Poseban fokus bio je na situacijama kada oprez prelazi u povlačenje i kada ćutanje kompanija o održivosti može predstavljati reputacioni rizik. Učesnici su dobili konkretne smernice kako da procene spremnost svojih ESG tvrdnji, usklade interne procese i donose sigurnije odluke o komunikaciji. Ovaj pristup je posebno važan za tržišta Srbije i regiona, gde se zahtevi za održivošću brzo menjaju, ali se i dalje prilagođavaju specifičnom regulatornom i tržišnom kontekstu.

„Naša ideja bila je da pomognemo kompanijama da o održivosti komuniciraju odgovorno i da odluke o komunikaciji donose promišljeno i efikasno, tako da njihov uticaj bude i vidljiv i suštinski. WARM UP HUSH UP 2026 bio je poziv na autentičnu i kredibilnu komunikaciju koja se ne skriva, već se sa punim pravom ističe“, izjavila je Tijana Adamov Ignjatović, osnivačica platforme Kampanje sa svrhom i inicijative Žute Patalone.

Jamie Rusby je istakao: „Rastući regulatorni pritisak na zelene tvrdnje, sve veći skepticizam potrošača i politizacija ESG tema doveli su do toga da neke kompanije oklevaju da komuniciraju održivost, pa čak i da se povlače iz svojih obaveza. To je razumljiva, ali dugoročno rizična reakcija. Kompanije koje će biti uspešne u ovom okruženju biće one koje neće podleći tišini, već će nastaviti da inoviraju, jačaju otpornost i investiraju u jasne i kredibilne komunikacione okvire koji mogu da izdrže proveru i očuvaju poverenje.“

Zaključak masterclassa je da kredibilna ESG komunikacija zahteva ozbiljnu unutrašnju spremnost organizacije, jasne kriterijume i bolju saradnju između funkcija. Održivost više ne može biti samo reputaciona agenda, već mora biti deo strukturne transformacije kompanije.

Fond ima 34,2 miliona akcija nominalne vrednosti 550 dinara, a 98,65% vlasništva pripada građanima Srbije

Akcionarski fond Srbije, osnovan 2010. godine kao akcionarsko društvo za upravljanje preostalim državnim akcijama, trenutno raspolaže imovinom vrednom 34,2 milijarde dinara (290 miliona evra), sa 34,2 miliona akcija nominalne vrednosti 550 dinara. Građani Srbije koji su krajem 2007. godine ispunjavali uslove za besplatne akcije, vlasnici su 98,65% akcija fonda, dok državi pripada 1,35% udela.

Prema podacima iz bilansa stanja za 2024. godinu, čak 33,6 milijardi dinara imovine fonda čine kratkoročni plasmani, uključujući vrednost svih akcija kojima fond raspolaže. U 2023. godini fond je ostvario neto dobitak od 1,4 milijarde dinara, dok je 2024. godine dobitak bio 1,6 milijardi dinara, prvenstveno zahvaljujući oročenim finansijskim sredstvima.

Država je prilikom osnivanja Akcionarskog fonda unela novčani kapital u iznosu od 5.200.020 dinara (50.000 evra), dok se nenovčani kapital odnosi na akcije i udela u privrednim društvima. U trenutku osnivanja, portfelj fonda činile su akcije u 1.507 javnih akcionarskih društava, 24 nejavna akcionarska društva, kao i udeli u 223 društva sa ograničenom odgovornošću, od kojih se 150 nalazilo u stečaju ili likvidaciji.

Prema podacima sa kraja 2024. godine, Akcionarski fond ima akcije i udele u 403 privredna društva, dok je 152 firmi u stečajnom ili likvidacionom postupku. Pored vlasništva u preduzećima, fond raspolaže i novčanim sredstvima u vrednosti od oko 25 milijardi dinara (213 miliona evra).

Ministarstvo privrede je u martu 2025. godine najavilo intenzivniji angažman u prodaji preostalih akcija iz Akcionarskog fonda na Beogradskoj berzi, sa ciljem da se sredstva podeljena građanima i fond ugasi. Tada je raspisan poziv za prodaju udela u 14 preduzeća sa državnim udelom od 0,86% do 25,1%. Prethodno je objavljen poziv za prodaju preduzeća „Prehrana” iz Sombora, a sredinom 2025. godine najavljena je prodaja 14,42% akcija „Interservisa“ (8.814 akcija) i 4,26% akcija koje su u vlasništvu Republičkog fonda PIO (2.606 akcija).

Do sada su građanima iz Akcionarskog fonda sredstva isplaćena samo jednom, početkom 2010. godine, kada su iz Privatizacionog registra dobili po 1.700 dinara. Građani ne mogu da trguju akcijama Akcionarskog fonda jer se one ne nalaze na berzi, niti imaju poznatu tržišnu cenu. Zarada po osnovu učešća ne zavisi od uspešnosti poslovanja, već isključivo od prodaje imovine fonda, a vrednost portfolija je teško precizno utvrditi zbog netransparentnosti i složenosti imovine.