Ukupan broj milijardera dostigao rekordnih 3.428, njihovo bogatstvo iznosi 20,1 bilion dolara

Ilon Mask, suosnivač kompanija Tesla, SpaceX i xAI, zadržao je prvo mesto na Forbsovoj listi najbogatijih sa procenjenim bogatstvom od 839 milijardi dolara u 2026. godini, što je značajan rast u odnosu na 342 milijarde dolara iz prethodne godine. Prema objavljenoj analizi, ukupno bogatstvo svih 3.428 milijardera na listi sada iznosi rekordnih 20,1 bilion dolara, što je za četiri biliona više nego 2025. godine.

Na drugom mestu nalazi se suosnivač Gugla Lari Pejdž sa 257 milijardi dolara, dok je treći Sergej Brin sa 237 milijardi dolara. Pejdž i Brin su još 2019. godine odstupili sa izvršnih funkcija u Alfabeta, ali su ostali članovi upravnog odbora i većinski akcionari. Na četvrtom mestu je Džef Bezos, osnivač i izvršni direktor Amazona, sa 224 milijarde dolara, dok je izvršni direktor Mete Mark Zakerberg na petom mestu sa 222 milijarde dolara.

Sjedinjene Američke Države prednjače sa ukupno 989 milijardera, među kojima je čak 15 u prvih 20 na listi. Na drugom mestu je Kina (uključujući Hongkong) sa 610 milijardera, dok je Indija treća sa 229 milijardera.

Voren Bafet, poznati investitor, zauzima deveto mesto sa bogatstvom od 149 milijardi dolara, što je manje u poređenju sa prošlogodišnjih 154 milijarde dolara. Izveštaj takođe ističe uticaj veštačke inteligencije, snažnih tržišta i povoljnih fiskalnih politika na rast bogatstva svetskih milijardera.

Frankfurtski DAX pao 0,91 odsto na 23.715,04 poena, cena zlata porasla na 5.191,50 dolara za trojsku uncu

Evropski berzanski indeksi zabeležili su danas pad, dok je cena nafte brent porasla na 89,545 dolara po barelu, a investitori očekuju podatke o inflaciji iz Sjedinjenih Američkih Država koji će biti objavljeni tokom dana. Prema najnovijim ekonomskim analizama, Međunarodna agencija za energetiku (IEA) najavila je mogućnost plasiranja velike količine nafte iz strateških rezervi, kao odgovor na ratna dešavanja na Bliskom istoku koja uzrokuju poremećaje u globalnom snabdevanju.

Izvršni direktor IEA Fatih Birol izjavio je da zemlje članice raspolažu sa više od 1,2 milijarde barela javnih strateških rezervi, uz dodatnih 600 miliona barela industrijskih zaliha koje se drže po nalogu vlada. Birol je istakao: “Uslovi na tržištu nafte su se pogoršali poslednjih dana”, ukazujući na probleme u transportu i smanjenje proizvodnje, prenosi CNBC.

Na evropskim berzama, indeks Frankfurtske berze DAX pao je za 0,91 odsto na 23.715,04 poena, francuski CAC 40 za 0,64 odsto na 8.004,77 poena, a britanski FTSE 100 za 0,72 odsto na 10.331,89 poena. Za razliku od evropskih indeksa, moskovski MOEX porastao je za 0,35 odsto na 2.863,59 poena. Na američkim berzama, Dow Jones je na prethodnom zatvaranju oslabio za 0,07 odsto na 47.706,51 poen, S&P 500 za 0,21 odsto na 6.781,48 poena, dok je Nasdaq porastao za 0,01 odsto na 22.697,10 poena.

Cena sirove nafte iznosi 85,269 dolara za barel, dok je nafta brent dostigla 89,545 dolara. Evropski fjučersi gasa za april trgovali su se na otvaranju amsterdamske berze TTF po ceni od 46,565 evra za megavat-sat. Cena zlata porasla je na 5.191,50 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice dostigla 5,8525 dolara za bušel (1 bušel = 27,216 kg).

Na valutnom tržištu, vrednost evra u odnosu na dolar iznosila je 1,16195 dolara, što predstavlja rast od 0,06 odsto u odnosu na početak trgovanja.

Godišnja proizvodnja iz termoelektrana sa 21,5 pada na 18 teravat sati, dok potrošnja raste i dostiže manjak od 1,5 do 5,5 teravat sati do 2030.

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) upozorila je da pogrešne odluke u energetskom sektoru mogu imati dugoročne posledice za više budućih generacija u Srbiji. Prema publikaciji ‘Razvoj elektroenergetike Republike Srbije do 2050. godine’, koju je objavila SANU, kapaciteti i strategije koje se sada određuju imaće presudan uticaj na celokupno društvo. Akademik Miodrag Mesarović naglašava da je energetika izuzetno složena oblast, koja zahteva multidisciplinarni pristup i instituciju od nacionalnog značaja. On ističe i da je životni vek nuklearne elektrane od 80 do 100 godina, što znači da jedna odluka može opterećivati ceo vek.

Iako se planira povećanje kapaciteta hidroelektrana, klimatske promene će uticati na pad srednje godišnje proizvodnje električne energije, koja će iznositi oko 10 teravat sati. Uz modernizaciju termoelektrana, njihov rad može biti produžen još 20 do 30 godina, ali se procenjuje da će godišnja proizvodnja u termoelektranama na ugalj pasti sa sadašnjih 21,5 teravat sati na 18 teravat sati zbog iscrpljivanja rezervi i pada kvaliteta uglja, kao i zbog ekoloških taksi i oporezivanja emisija ugljen dioksida.

Paralelno sa padom proizvodnje, potrošnja električne energije u Srbiji će rasti, pre svega zbog elektrifikacije drumskog prevoza i digitalizacije. Projekcije za 2030. godinu pokazuju manjak električne energije od 1,5 do 5,5 teravat sati, što znači da će uvoz biti neizbežan i skup, uz rizik od nedostupnosti na tržištu.

Akademik Slobodan Vukosavić ukazuje da zamenski izvori u procesu dekarbonizacije ne mogu premostiti jaz između proizvodnje i potrošnje, a mnoge dosadašnje odluke i tehnologije nisu dale očekivane rezultate. On naglašava potrebu za temeljitim analizama dostupnih izvora i tehnologija, procenom investicionih troškova i uticaja na životnu sredinu, kao i pouzdanošću snabdevanja.

Takođe, rast udela vetroelektrana i solarnih elektrana u elektroenergetskom sistemu Srbije zahteva izgradnju skupih baterijskih skladišta, čije baterije treba menjati na svakih 8 do 10 godina, a nestašica i visoka cena kritičnih mineralnih resursa dodatno ograničavaju mogućnosti njihove integracije. Gradnja reverzibilnih hidroelektrana, poput Bistrice, može delimično umanjiti potrebu za baterijskim skladištima, ali ih ne može u potpunosti zameniti.