Poreski obveznici u SAD i Kanadi snose 73 odsto troška, dok ekonomske koristi za zajednicu izostaju prema analizama

Javni budžeti u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi izdvojili su oko 33 milijarde dolara za izgradnju sportskih stadiona između 1970. i 2020. godine. To čini približno 73 odsto ukupnih troškova tih objekata, a ključni argument klubova za ulaganje javnog novca su obećanja o ekonomskom rastu i većim prihodima. Ipak, svaka ekonomska računica pokaže isto — koristi za poreske obveznike ostaju minimalne, dok su rashodi javnih sredstava značajni.

Prihodi liga i rast troškova stadiona

Američke sportske lige, poput NFL, MLB i NBA, ostvarile su ukupne prihode od desetina milijardi dolara. NFL je za 2025. godinu prijavio oko 14,5 milijardi dolara prihoda, dok je MLB procenio zaradu na 12,2 milijarde, a NBA na skoro 12 milijardi dolara. S druge strane, izgradnja novih stadiona postaje sve skuplja. Stadion za Washington Commanders koštaće oko četiri milijarde dolara, dok je SoFi Stadium u Los Anđelesu, završen 2020. godine, sa 6,75 milijardi dolara najskuplji u istoriji NFL-a.

Ekonomija stadiona: malo koristi, veliki troškovi

Klubovi i lige retko sami finansiraju izgradnju. Većinu novih objekata pokrivaju države ili lokalne vlasti, pa račun uglavnom plaćaju poreski obveznici. Analize uticaja stadiona na ekonomiju otkrivaju da obećani rast prihoda, zaposlenost i vrednost nekretnina uglavnom izostaju. Analiza četiri decenije pokazala je malo ili nimalo koristi za zajednice, dok su negativni efekti poput zagušenja, zagađenja i kriminala zabeleženi.

Primeri iz prakse i preuveličane prognoze

Truist Park u Atlanti, gde su se Atlanta Braves preselili 2017, nije doneo značajan rast poreskih prihoda za lokalnu zajednicu. Prihodi nisu pokrili javne subvencije, a poreski obveznici su gubili oko 15 miliona dolara godišnje. Slično, studije i prognoze koje iznose klubovi često značajno preuveličavaju ekonomski uticaj. Na primer, za predloženi stadion u Raleigu predviđan je rast od 11 odsto kroz celu deceniju i udvostručenje posete, dok je za Kansas City Royals planirano konstantno povećanje poreske osnovice tokom 40 godina — što su nerealistična očekivanja.

Talasi novih investicija i budući pritisak na javne finansije

Buffalo Bills su otvorili stadion vredan 2,1 milijardu dolara, od čega je 850 miliona došlo iz javnih sredstava. Tennessee Titans grade stadion za 2,1 milijardu dolara, uz 1,2 milijarde iz budžeta. Zvaničnici Tampe obećali su bejzbol timu Rays 967 miliona dolara javnog doprinosa za novi stadion od 2,3 milijarde. Očekuje se nastavak trenda, jer profesionalni stadioni traju oko 30 godina, a gradovi su pod stalnim pritiskom da ulažu milijarde, iako su postojeći objekti funkcionalni. Kao rezultat, poreski obveznici i dalje snose teret finansiranja, dok se ekonomske koristi za zajednicu ne ostvaruju prema dosadašnjim analizama.

Pad stranih ulaganja povećava značaj domaćih investicija, dok rast plata nadmašuje produktivnost u pojedinim sektorima

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, istakao je da su domaće investicije u Srbiji od presudnog značaja za ubrzanje privrednog rasta. On je naglasio da se pad stranih ulaganja poslednjih godina mora nadoknaditi većim učešćem privatnog kapitala iz zemlje. Prema njegovim rečima, domaće investicije u Srbiji su manje nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope, uključujući Rumuniju i Bugarsku.

Rast troškova rada i ekonomske posledice

Arsić upozorava da rast plata u Srbiji nadmašuje rast produktivnosti, što stvara pritisak na pojedine sektore privrede. Najveći teret osećaju niskoproduktivne delatnosti poput tekstilne industrije i proizvodnje automobilskih kablova. U tim sektorima povećanje troškova dovelo je do smanjenja zaposlenosti, jer preduzeća više ne mogu da posluju sa gubicima. S druge strane, u uslužnim delatnostima, gde rad predstavlja ključni faktor proizvodnje, rast jediničnih troškova rada direktno utiče na povećanje cena usluga. Tako, cene ličnih i ugostiteljskih usluga u Srbiji rastu brže nego druge cene, što dodatno opterećuje deo privrede, istakao je Arsić.

Domaće investicije u Srbiji i institucionalni okvir

Pad stranih investicija čini domaće investicije u Srbiji još važnijim za održiv privredni rast. Arsić ističe da je za povećanje ulaganja ključno unapređenje institucionalnog okvira, uklanjanje administrativnih prepreka i stvaranje ravnopravnih uslova za sve privredne subjekte. “Osnovni pokretač rasta u Srbiji su domaće privatne investicije, ali su one značajno manje nego u drugim zemljama regiona”, rekao je Arsić. Prema njegovom mišljenju, unapređenje institucija i eliminisanje diskriminacije po osnovu bliskosti vlasnika sa vlašću su neophodni za oslobađanje potencijala privatnog sektora.

Uticaj fiskalne politike i budući pravci razvoja

Arsić navodi da bi država trebalo da izbegava podsticanje delatnosti koje ne mogu da izdrže veće zarade, već da podrži razvoj visokoproduktivnih i tehnološki naprednih sektora. Pored toga, upozorava da bi dalji rast plata u javnom sektoru, ukoliko nadmaši produktivnost, mogao dodatno da ugrozi konkurentnost privrede. “Politika Srbije treba da bude da ne podstiče otvaranje radnih mesta koja ne mogu da podnesu plate od 1.500 evra. To su plate koje bi Srbija trebalo da dostigne u narednim godinama”, izjavio je Arsić. On smatra da je ulaganje u fizički kapital i unapređenje institucija ključno i za ublažavanje posledica demografskih izazova.

Perspektive za privredu Srbije

Prema Arsiću, kreditna aktivnost je i dalje snažna, ali su realne kamatne stope porasle, što može otežati planiranje novih investicija, posebno malim i srednjim preduzećima. Kao rezultat, pravovremene reforme i jačanje poslovnog ambijenta postaju neophodni za održivi rast i konkurentnost privrede. On zaključuje da Srbija ima sredstva i štednju potrebnu za jači privatni sektor, ali institucionalne prepreke i dalje ograničavaju njegov puni razvoj.

Događaj sa simboličnim performansom i promocijom knjige podržan od strane ministarstava i institucija

Svetski dan cerebralne paralize biće obeležen 6. oktobra u 12 časova na Trgu Republike u Beogradu. Ovu manifestaciju organizuje Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Beograda, uz partnerstvo Saveza za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije. Centralni događaj okuplja osobe sa ovim stanjem, njihove porodice i prijatelje, pod sloganom „Jedinstveni i ujedinjeni“.

U okviru obeležavanja, poseban akcenat stavljen je na priče ljudi i pravo na ravnopravnost u društvu. Takođe, program uključuje predstavljanje knjige „Nisi sama, mama“ u Narodnom muzeju Srbije. Ova knjiga, nastala iz ličnih iskustava majki dece sa cerebralnom paralizom, objavljena je uz podršku Ministarstva kulture. Na njenim stranicama nalaze se raznovrsne porodične priče, odluke i izazovi, čime se ističe važnost podrške i razumevanja.

Simbolični performans i podrška institucija

Na Trgu Republike biće održan performans sa zelenim balonima, kao podsetnik na potrebu za ravnopravnošću osoba sa cerebralnom paralizom. Ovaj vizuelni gest simbolizuje raznolikost i važnost inkluzije u svakodnevnom životu. Pored toga, nekoliko znamenitosti u Beogradu biće osvetljeno zelenom bojom, među kojima su Skupština Srbije, Palata „Albanija“, fontana na Slaviji, Most na Adi i Avalski toranj.

Manifestacija dobija podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom. Ova institucionalna podrška naglašava značaj inkluzije i ravnopravnosti u društvu. Organizatori ističu da Svetski dan cerebralne paralize nije samo simboličan datum, već podseća na svakodnevnu potrebu za razumevanjem i podrškom.

Širi značaj obeležavanja i društveni kontekst

Važnost događaja prevazilazi sam dan obeležavanja. Naime, okupljanje na Trgu Republike i promocija knjige „Nisi sama, mama“ predstavljaju korak ka većoj vidljivosti i integraciji osoba sa cerebralnom paralizom. Kao rezultat, poruke sa ovog događaja doprinose osvešćivanju javnosti o izazovima i potrebama ove zajednice.

Pored toga, događaj ukazuje na ulogu institucija i društva u stvaranju ravnopravnih mogućnosti za sve građane. U međuvremenu, simbolika zelenih balona i osvetljenih zgrada ima za cilj da podseti građane na važnost prihvatanja različitosti i stalne podrške osobama sa invaliditetom. Organizatori naglašavaju da razumevanje i ravnopravnost moraju biti deo svakodnevnog društvenog života, a ne vezani samo za jedan datum.