Internet gigant prijavio više ‘Sev2’ incidenata, uz prekid AWS usluga i otpuštanje 16.000 radnika u januaru

Kompanija Amazon prijavila je značajan rast broja incidenata povezanih sa korišćenjem veštačke inteligencije u svojim operacijama, uključujući šest sati nedostupnosti internet stranice i aplikacije ovog meseca i 13-časovni prekid AWS kalkulatora troškova u decembru. Ovi događaji su se desili nakon što je Amazon otpustio oko 16.000 korporativnih radnih mesta u januaru, ali iz kompanije ističu da smanjenje broja zaposlenih nije glavni uzrok povećanja broja tehničkih problema.

U izveštaju sa nedavnog sastanka, u koji su ekonomski analitičari imali uvid, navodi se da je trend incidenata poslednjih meseci obuhvatio “širok spektar uticaja” i promene koje su omogućene generativnom veštačkom inteligencijom (Gen-AI). Kao doprinoseći faktor navodi se i “nova upotreba GenAI-ja za koju najbolje prakse i zaštitne mere još nisu u potpunosti uspostavljene”.

Tokom incidenta kada je Amazonova internet prodavnica bila nedostupna skoro šest sati, korisnici nisu mogli da završe transakcije niti da pristupe funkcijama kao što su provera podataka o nalogu ili ceni proizvoda. Kompanija je tada saopštila da je uzrok bio pogrešno “implementiranje softverskog koda”. Amazon Web Services je sredinom decembra imao 13-časovni prekid rada kalkulatora troškova, nakon što je AI alat za kodiranje napravio izmene u okruženju, što je dovelo do brisanja i ponovnog kreiranja sistema.

Prema navodima sa sastanka, mlađi i inženjeri srednjeg nivoa ubuduće će morati da dobiju odobrenje starijih inženjera za sve izmene koda napravljene uz pomoć veštačke inteligencije. Viši potpredsednik Dave Treadwell obavestio je zaposlene da će se nedeljni sastanak “This Week in Stores Tech” (TWiST) detaljno baviti analizom uzroka ovih problema i kratkoročnim inicijativama za sprečavanje budućih prekida.

Iz Amazona navode da je pregled dostupnosti sajta deo redovnog poslovanja i da kompanija nastoji stalno unapređivati operacije. Amazon Web Services je saopštio da je incident u decembru bio “izuzetno ograničen događaj” koji je uticao samo na jednu uslugu u pojedinim delovima kontinentalne Kine, dok drugi incident nije imao uticaja na korisnike AWS usluga.

Ekonomske analize ukazuju i da se Amazonove poslovne jedinice dnevno suočavaju sa povećanim brojem “Sev2” incidenata, što su problemi koji zahtevaju brzu reakciju zbog mogućih prekida proizvoda, a što je povezano sa otpuštanjem radnika tokom proteklih godina. Amazon, međutim, tvrdi da otpuštanja nisu uzrokovala porast broja prekida rada.

Operativna dobit Poršea pala sa 5,3 milijarde evra na svega 90 miliona evra zbog slabe prodaje u Kini i američkih carina

Nemački proizvođač luksuznih automobila Porše zabeležio je drastičan pad operativnog profita u 2025. godini, koji je sa skoro 5,3 milijarde evra u 2024. opao na samo 90 miliona evra, prema najnovijim podacima kompanije. Kao ključne razloge ovog negativnog trenda, Porše navodi slabu prodaju na kineskom tržištu, povećanje američkih carina, kao i fundamentalne promene na tržištu automobila.

Operativni profit za 2025. godinu, uključujući i finansijske usluge, iznosio je 413 miliona evra, što je znatno manje u odnosu na 5,6 milijardi evra u 2024. Ukupan prihod kompanije smanjen je za gotovo 10 odsto i sada iznosi 36,3 milijarde evra, dok je operativna marža pala sa 14,5% na svega 0,3%.

Folksvagen, vlasnik Poršea, ističe da su za slabije rezultate najviše odgovorni “fundamentalno promenjeno tržišno okruženje u Kini, američke carine, sporiji prelazak na električna vozila i jednokratni specijalni troškovi”. Pad profita je delimično ublažen kroz započeti program štednje, koji podrazumeva i ukidanje oko 4.000 radnih mesta.

Na čelo Poršea u januaru je došao bivši šef Meklarena, Mihael Lajters, od koga se očekuje da preokrene negativni trend. Kompanija najavljuje da će se u 2026. dodatno fokusirati na modele sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, zbog slabe potražnje za električnim sportskim automobilima u Kini. Porše prognozira da će operativna profitna marža u 2026. porasti na više od pet odsto, iako i dalje očekuje smanjenje prodaje.

Ukupno izdato 102,56 milijardi dinara državnih obveznica, Moody’s potvrdio rejting Ba2 sa stabilnim izgledima

Republika Srbija zadužila se 10. marta 2026. godine na aukciji prodajom državnih obveznica u iznosu od 2,67 milijardi dinara, sa dospećem 30. jula 2030. godine, po kamatnoj stopi od 4,55 odsto, pokazuju podaci Ministarstva finansija. Prinos za kupce ovih hartija iznosi 4,55 odsto, što ukazuje na stabilan trošak zaduživanja države na domaćem tržištu, uprkos povećanoj volatilnosti na globalnim finansijskim tržištima i geopolitičkim tenzijama.

Potražnja na aukciji premašila je ponudu za oko deset odsto. Reč je o dodatnom plasmanu već postojeće serije obveznica sa kuponskom stopom od 4,5 odsto, čija ukupna izdata vrednost sada iznosi 102,56 milijardi dinara. Obveznice su prodate po ceni od 102,5566 odsto nominalne vrednosti, sa poravnanjem transakcije planiranim za 12. mart. Nominalna vrednost jedne obveznice je 10.000 dinara, a maksimalna ponuda po klijentu ograničena je na 16,2 milijarde dinara, čime se sprečava koncentracija duga i podstiče disperzija rizika.

Srbija primenjuje kombinovani model finansiranja, koristeći i dinarske i evro-denominovane hartije od vrednosti, oslanjajući se na domaće tržište kapitala i investitore koji preferiraju obveznice u stranoj valuti. Emisija dinarskih obveznica smanjuje valutni rizik, dok emisije u evrima privlače institucionalne investitore i omogućavaju duže rokove dospeća.

Na prethodnoj aukciji 3. februara, prodato je gotovo 16 milijardi dinara hartija po istoj kamatnoj stopi od 4,55 odsto, dok je 8. januara plasirano 52 milijarde dinara uz prinos od 4,49 odsto. U emisiji u evrima 12. februara, država je prodala petnaestogodišnje obveznice vredne 200 miliona evra (dospeće 18. februara 2041. godine) po stopi od 5,1 odsto, dok je prinos iznosio 5 odsto godišnje.

Prema podacima Uprave za javni dug, ukupni dug države u evroobveznicama iznosi 10,3 milijarde evra, u dinarskim obveznicama 7,3 milijarde evra, dok su krediti banaka dostigli 4,7 milijardi evra.

Novo zaduživanje dolazi u trenutku kada je rejting agencija Moody’s potvrdila kreditni rejting Srbije na nivou Ba2, uz promenu izgleda sa „pozitivnog“ na „stabilan“, što znači da su uočeni rastući fiskalni i geopolitički rizici. Moody’s rejting ostaje dve stepenice ispod investicionog ranga (Ba2 dodeljen u martu 2021), dok je kod agencije Fitch rejting BB+ (od 2019), a jedini investicioni rang “BBB-” dodeljen je od strane Standard&Poor’s u oktobru 2024. godine.