Rast plata u Hrvatskoj uz nisku nezaposlenost od 3,3 odsto, dok je medijalna zarada sada 1.324 evra

Hrvatska je u maju zabeležila medijalnu neto platu od 1.324 evra, dok je prosečna neto zarada iznosila 1.552 evra, pokazali su podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS). Stopa registrovane nezaposlenosti u junu smanjena je na 3,3 odsto, što predstavlja jedan od najnižih nivoa u regionu. Ovi pokazatelji ukazuju na stabilno tržište rada i nastavak pozitivnih trendova u rastu zarada, posebno uoči letnje turističke sezone.

Plate u Hrvatskoj premašile 1.300 evra

Prosečna neto plata u Hrvatskoj za maj iznosila je 1.552 evra, što je realno povećanje od 0,3 odsto u odnosu na april zbog usporavanja inflacije. Na godišnjem nivou, prosečna neto plata nominalno je porasla za 7 odsto, dok je realni rast iznosio 1,7 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Medijalna neto zarada, koja bolje odražava tipične prihode radnika jer polovina zaposlenih prima manje a polovina više od te sume, iznosila je 1.324 evra, odnosno 7,1 odsto više nego u maju prethodne godine. Plate su i dalje značajno varirale po sektorima – od 992 evra u tekstilnoj industriji do 2.364 evra u avio-saobraćaju. Kao rezultat, Hrvatska se izdvojila kao regionalni lider po visini neto zarada.

Nezaposlenost na 3,3 odsto – tržište rada stabilno

U junu je stopa registrovane nezaposlenosti u Hrvatskoj iznosila 3,3 odsto, što je pad u odnosu na 3,4 odsto u maju. Broj nezaposlenih smanjen je za 3,1 odsto u odnosu na prethodni mesec, dok je broj nezaposlenih žena opao za 1,8 odsto i sada je na 3,7 odsto. Ukupan broj zaposlenih u junu dostigao je 1,75 miliona, što je 0,9 odsto više nego u maju. Ovaj rast zaposlenosti pre svega je rezultat povećanog zapošljavanja uoči turističke sezone, što je tradicionalno razdoblje kada hrvatsko tržište rada beleži najveće promene. Međutim, uprkos mesečnom rastu, ukupan broj zaposlenih bio je za 1,5 odsto manji nego u junu prethodne godine, dok je broj zaposlenih žena pao za 0,9 odsto. Ovi podaci ukazuju da se tržište rada prilagođava sezonskim potrebama, ali i da postoje izazovi u održavanju visoke zaposlenosti tokom cele godine.

Srbija zaostaje po visini plata, ali beleži veći rast zarada

U poređenju sa Hrvatskom, prosečna neto plata u Srbiji za april iznosila je 121.805 dinara (oko 1.038 evra), dok je medijalna bila 94.585 dinara (oko 806 evra). Nominalni rast zarada u Srbiji za period januar–april iznosio je 11,6 odsto, a realni 8,6 odsto na godišnjem nivou. Stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu 2026. bila je 8,9 odsto, sa 276.300 nezaposlenih lica i stopom zaposlenosti od 50,7 odsto. Pre svega, iako je rast plata u Srbiji veći, apsolutni iznos zarada i dalje znatno zaostaje za Hrvatskom. Ovakva razlika u visini zarada i stopi nezaposlenosti odražava različite faze ekonomske konjunkture i strukturu tržišta rada u dve zemlje.

Širi kontekst: implikacije rasta plata i niske nezaposlenosti

Usporenje inflacije u Hrvatskoj omogućilo je realni rast plata, što povećava kupovnu moć građana i doprinosi stabilnosti potrošnje. Takođe, niska stopa nezaposlenosti signalizira snažnu tražnju za radnom snagom, naročito u sektorima kao što su turizam i transport. S druge strane, Hrvatska beleži pad ukupnog broja zaposlenih na godišnjem nivou, što može ukazivati na strukturne izazove ili migracije radne snage. U poređenju sa Srbijom, Hrvatska održava viši standard, ali je i dalje izložena izazovima održivosti rasta van turističke sezone. Na taj način, podaci o platama i zaposlenosti ostaju ključni indikator ekonomskog zdravlja regiona.

Privatna kompanija dobila desetogodišnji posao prevoza na 304 prigradske i 12 gradskih linija u Beogradu

Strela, privatna firma za prevoz putnika iz Obrenovca, značajno je povećala udeo na tržištu autobuski prevoz putnika u Srbiji. Posle kupovine državne kompanije Lasta, Strela je krajem 2023. godine dobila posao prevoza na 293 prigradske i lokalne linije u beogradskim opštinama. Ugovor je ubrzo raskinut zbog neispunjenja obaveza, ali su na novom tenderu u maju prošle godine Strela i povezane firme, kao jedini ponuđači, ponovo dobile posao.

Autobuski prevoz putnika u Srbiji i desetogodišnji ugovor

Prema novom ugovoru, Strela će narednih deset godina obavljati prevoz na 304 prigradske i 12 gradskih linija u Beogradu. Vrednost ugovora iznosi 1,1 milijardu evra iz gradske kase. Umesto ranije predviđenih 70 autobusa, kompanija ima mogućnost da angažuje čak 500 vozila. Ovakav obim posla, međutim, izazvao je različite reakcije u javnosti i među stručnim krugovima.

Tržišna pozicija i kritike konkurencije

Uporedo sa širenjem poslovanja, Strela je pokušala da preuzme i deo linija Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd (GSP), konkretno uvođenjem električnih autobusa u centru grada. Taj posao, vredan 60,3 milijarde dinara (oko 515 miliona evra), obustavljen je nakon pobune radnika GSP-a i razgovora sindikata sa predstavnicima vlasti. Iako u Privrednoj komori Srbije navode da svi prevoznici imaju jednak pristup tržištu kroz javno-privatna partnerstva i tendere, stručna udruženja tvrde da u praksi postoje firme sa privilegovanim položajem.

Implikacije za građane i organizaciju saobraćaja

Načini organizacije linija doveli su do nezadovoljstva u prigradskim opštinama. Na mnogim linijama autobusi voze kroz više sela, što vreme putovanja produžava i do 50 odsto. Deca iz opštine Obrenovac zbog toga izlaze ranije sa časova, dok radnici često kasne ili dolaze znatno pre početka smene. Razlog za ovakvu organizaciju je činjenica da Strela naplaćuje usluge po pređenom kilometru, a ne po broju putnika.

Analiza tendera i tržišne konkurencije

U strukovnim udruženjima ističu da se predlozi novih redova vožnje podnose prema poslovnoj politici prevoznika i proceni potražnje. Usaglašavanje linija vrši se kroz višekriterijumsku analizu, bez formalnog uključivanja građana u proces. Kao rezultat, postoji kritika da tenderi mogu biti prilagođeni određenim kompanijama, čime se smanjuje realna konkurencija. Poslednje relevantno istraživanje o tržištu autobuski prevoz putnika u Srbiji sprovela je Svetska banka 2019. godine, dok novih podataka nema. Takođe, stručnjaci ukazuju da su vlasnici firmi bliskih vlasti često u povoljnijem položaju pri dobijanju profitabilnih ugovora, što može negativno uticati na državna preduzeća.

Ekonomija prevoza i dugoročne posledice

Model finansiranja, gde se prevoz plaća po kilometru, podstiče kreiranje linija sa malom potražnjom ali velikom kilometražom. To dodatno opterećuje gradski budžet i može smanjiti efikasnost javnog prevoza. Povlašćeni položaj pojedinih prevoznika, kao što je Strela, izaziva zabrinutost zbog mogućeg monopola na tržištu autobuski prevoz putnika u Srbiji. Ipak, formalno svi učesnici imaju pravo učešća na tenderima, iako su u praksi konkurenti često bez realnih šansi za dobijanje ugovora.

Porodice sve češće planiraju letovanje kao deo godišnjeg finansijskog plana kako bi izbegle zaduživanje

Letovanje košta domaća domaćinstva i do 2.400 evra, a svakodnevni troškovi često čine 30-40 odsto ukupnog budžeta. Prema podacima iz sektora finansijskog savetovanja, smeštaj učestvuje sa 40-55 odsto, dok su ostali izdaci značajan deo ukupnog iznosa. Stručnjaci ističu da je ključno planirati letovanje unapred, a ne pokrivati troškove kreditnim proizvodima u poslednjem trenutku.

Struktura troškova i uloga planiranja

U prosečnom budžetu za letovanje, smeštaj zahvata od 40 do 55 odsto ukupne sume. Put i osiguranje čine oko 15 odsto, dok svakodnevna potrošnja — hrana, izleti, ležaljke, piće i sladoledi — dostiže 30-40 odsto. Kao rezultat, mnogi građani tek po povratku shvate koliki je stvarni trošak odmora. Zbog toga stručnjaci iz Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica savetuju da se letovanje uključi u godišnji finansijski plan, slično kao i drugi veći porodični izdaci.

Finansijski proizvodi i troškovi zaduživanja

Kada se letovanje ne isplanira unapred, građani često koriste kreditne kartice, dozvoljeni minus ili keš kredite. Ovi oblici zaduživanja nose visoke kamatne stope: kreditne kartice od 9 do 24 odsto godišnje, dozvoljeni minus od 9 do preko 19 odsto, a keš krediti između 7 i 12 odsto, u zavisnosti od banke. Na taj način, letovanje se može otplaćivati mesecima po povratku, što povećava ukupni izdatak.

Poređenje štednje i investiranja

Planiranje letovanja kroz štednju ili ulaganje u fondove omogućava bolju kontrolu budžeta. Klasična oročena štednja u evrima, na primer, za iznos od 20.000 evra na 12 meseci uz efektivnu kamatnu stopu od 2,89 odsto godišnje donosi približno 578 evra kamate. S druge strane, ulaganje u investicione fondove može doneti viši prinos, ali uz veći stepen rizika. U 2025. godini, prinos investicionog fonda Vista Rica Invest iznosio je 10,41 odsto, što znači da je na istih 20.000 evra zarada iznosila oko 2.082 evra.

Izjave stručnjaka i preporuke

Iz Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica poručuju: „Najveća greška je kada se letovanje planira samo kroz cenu apartmana. Prava računica počinje tek kada se uzmu svi ostali troškovi.“ Oni dodaju da kombinacija štednje i ulaganja može biti optimalno rešenje, u zavisnosti od ličnih ciljeva i vremenskog okvira.

Dugoročni efekti na kućni budžet

Kao rezultat, promena pristupa — od kratkoročnog pokrivanja troškova ka dugoročnom planiranju — doprinosi stabilnosti kućnih finansija i smanjuje potrebu za zaduživanjem. Sve više građana odlučuje da sezonske troškove, poput letovanja, planira čak godinu dana unapred, čime se izbegava finansijski stres i ostvaruje bolja kontrola ličnih finansija.