Deset najboljih avio-kompanija uključuje Qatar Airways, Cathay Pacific i Lufthansa, dok HK Express prednjači u low-cost segmentu

Qatar Airways je proglašen za najbolju svetsku avio-kompaniju za 2026. godinu, prema najnovijoj analizi koja se fokusira na iskustvo putnika i kvalitet usluge. Na listi deset najboljih full-service avio-kompanija našli su se još i Cathay Pacific, Singapore Airlines, Korean Air, STARLUX Airlines, Japan Airlines, Turkish Airlines, Emirates, Air New Zealand i Etihad Airways. Najbolji hibridni prevoznik je Lufthansa, dok je HK Express iz Hong Konga zauzeo vrh u low-cost kategoriji.

Kriterijumi ocenjivanja uključivali su kvalitet obroka, zabavne sadržaje, udobnost kabine i odnos cene i dobijene usluge. Qatar Airways je ponovo na prvom mestu zbog vrhunskog iskustva putnika, bogate ponude hrane i jedne od najboljih biznis klasa na tržištu. Sharon Petersen, direktorka analitičke kuće, istakla je da je konkurencija ove godine bila izuzetno jaka, ali da je „kombinacija kvaliteta i vrednosti za novac presudila“. STARLUX Airlines iz Tajvana se posebno izdvojila kao novo ime u premium segmentu, sa planovima za širenje na evropsko tržište.

Sve veći broj avio-kompanija prelazi na hibridni model poslovanja, koji kombinuje low-cost i full-service pristup, posebno izražen u Evropi i SAD. Ovaj model podrazumeva dodatne naplate na kraćim linijama, dok na dužim letovima ostaje pun servis. U ovoj kategoriji, pored Lufthanse, u vrhu su i WestJet, Virgin Australia, Delta Air Lines, United Airlines, American Airlines, SWISS, Finnair, British Airways i TAP Portugal. Lufthansa je prva zahvaljujući efikasnosti i kvalitetu usluge, naročito uz novu Allegris biznis klasu.

U sektoru low-cost prevoznika, HK Express je prvi put zauzeo prvo mesto, i to bez dodataka poput Wi-Fi-ja ili zabave u letu. Stručnjaci navode da je ključna prednost ove kompanije izuzetna kabinska posada i najbolji „onboard“ meni među low-cost prevoznicima, inspirisan hongkonškom street food scenom. Ostale kompanije u ovoj kategoriji su Jetstar, AirAsia, AirBaltic, Scoot, FlyNAS, Breeze, easyJet, Wizz Air i Vietjet Air.

VietJet Air i Wizz Air Group prednjače u ultra low-cost segmentu, pri čemu VietJet ostvaruje ekspanziju sa ekstremno niskim cenama i planovima za dugolinijske letove prema Evropi. U kategoriji najboljeg aerodroma, Singapore Changi Airport je ponovo na vrhu zbog vrhunskog korisničkog iskustva i inovacija kao što je kompleks Jewel. Najbolji regionalni prevoznik je Porter Airlines iz Kanade, sa besplatnim pićem u staklenim čašama, besplatnim Wi-Fi-jem i konfiguracijom bez srednjeg sedišta.

Cathay Cargo je proglašen za najbolji cargo brend, dok je Jetstar Airways najbolja low-cost long-haul aviokompanija, zahvaljujući uspešnoj kombinaciji niskih cena i komfora na dugim relacijama. Prema analizi, granice između low-cost i full-service modela sve više se brišu, a iskustvo i vrednost za novac postaju ključni faktori za putnike u 2026. godini, gde Qatar Airways nastavlja da postavlja standarde industrije.

Američka kancelarija OFAC produžila dozvolu, snabdevanje naftnim derivatima u Srbiji ostaje stabilno i pored izazova

Naftna industrija Srbije (NIS) dobila je produženje licence za rad do 17. aprila 2026, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije. Odluku o produžetku donela je Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija. Ministarka Dubravka Đedović Handanović naglasila je da je ovo produženje od izuzetnog značaja u trenutku kada cene nafte na svetskim berzama svakodnevno rastu.

“Rafinerija u Pančevu nastavlja sa radom i snabdevanje će ostati pouzdano. Građani ne treba da brinu, nema razloga za pravljenje zaliha, imamo dovoljno naftnih derivata”, izjavila je ministarka.

Navela je i da tokom protekle godine nije bilo nestašica na tržištu, uprkos otežanom poslovanju NIS-a i činjenici da skoro 100 dana u Srbiju nije stizala sirova nafta. Ministarka je istakla da je situacija dodatno složena zbog sukoba na Bliskom istoku, što je dovelo do uvođenja mera za održanje stabilnog snabdevanja naftom širom sveta, posebno u Evropi.

“I mi smo smanjili akcize za 20 odsto i doneli odluku da pustimo 40.000 tona evro dizela iz rezervi, ali sprovodićemo i druge mere kako bi se snabdevanje održalo stabilnim”, navela je Đedović Handanović.

APR povećao broj registrovanih firmi na 508.356 i ostvario dobit od 251,5 miliona dinara, dostupnost servisa 24 sata dnevno

Agencija za privredne registre (APR) tokom 2025. godine obradila je više od milion zahteva korisnika, a od 23. marta korisnicima je putem internet prezentacije omogućila novi kanal komunikacije – interaktivnog virtuelnog APR agenta, saopštila je v.d. direktora Bojana Stojmenović. Novi servis prvenstveno je namenjen tehničkoj podršci u vezi sa sertifikatima, logovanjem, pristupom aplikacijama i potpisivanjem dokumenata, kao i za pružanje kratkih informacija sa sajta APR-a.

Stojmenović je istakla da je virtuelni agent dostupan 24 časa dnevno, sedam dana nedeljno, a korisnicima nudi brzu i pouzdanu tehničku pomoć, uz automatsko preusmeravanje složenijih pitanja stručnim timovima. Kako je navela, za pravne i stručne savete i dalje su zaduženi dežurni pravnici APR-a i nadležni registri.

U 2025. godini, APR je u proseku svakog radnog dana rešio više od 4.000 zahteva. Broj registrovanih privrednih subjekata porastao je na 508.356 na kraju godine, što je više u odnosu na 482.999 koliko ih je bilo krajem 2024. Prema rečima Stojmenović, APR svakog radnog dana pruža besplatnu pravnu pomoć u prostorijama u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, dok su za upite putem telefona i elektronske pošte angažovani operateri servis deska i info-centra.

Prema podacima iz Registra finansijskih izveštaja, tokom 2025. godine primljeno je ukupno 318.306 izveštaja i izjava o neaktivnosti, od kojih je 289.599 obrađeno i javno objavljeno. Korisnicima je iz ovog registra pruženo 5.288 usluga i 620 izveštaja ili kopija dokumenata, dok je iz Registra mera i podsticaja regionalnog razvoja isporučeno 166 izveštaja sa oko 352.000 podataka o podsticajima.

APR je tokom 2025. isporučila ukupno 1.041.000.000 podataka, od čega je 892.500.000 dostavljeno državnim organima i jedinicama lokalne samouprave, a 148.500.000 korisnicima iz privatnog sektora. Kroz Centralnu evidenciju objedinjenih procedura (CEOP) rešeno je 164.333 zahteva, a za potrebe državnih organa izrađeno je 3.193 izveštaja i analiza.

U komunikaciji sa korisnicima, tokom 2025. APR je primio i odgovorio na 150.516 telefonskih poziva i 38.120 poruka putem elektronske pošte. Neposrednih obraćanja korisnika bilo je 91.800, dok je servis desk prihvatio 49.250 poziva, što je povećanje od 62 odsto u odnosu na 2024. godinu.

Stojmenović je naglasila da je APR u 2025. godini ostvarila najveću dobit od osnivanja, a iznos od više od 251.500.000 dinara biće uplaćen u budžet. “Ovi pokazatelji ukazuju na sve veću potrebu za pouzdanim podacima iz elektronskih baza APR-a, koji su temelj poslovanja i razvoja e-uprave, i od posebnog su značaja za domaće i strane investitore”, navela je Stojmenović.