Kineska internet prodavnica zabeležila pad prihoda od 14,3% u SAD, a 32% evropskog prihoda sada pod rizikom zbog nove EU takse

Šejn, kineska kompanija za internet prodaju odeće, najavila je povećanje cena svojih proizvoda u Evropi. Ova odluka dolazi zbog nove takse od tri evra na male pakete izvan Evropske unije. Taksa se primenjuje na pošiljke vrednosti do 150 evra, a Evropska unija je uvela ovu meru od 1. jula 2026. godine. Prema zvaničnoj dokumentaciji dostavljenoj berzi u Hongkongu, Šejn očekuje da će ovaj namet uticati na prodaju i prihode u regionu.

Prihodi i posledice nove regulative

U prvom kvartalu 2026. godine, prihodi Šejna na američkom tržištu pali su za 14,3 odsto nakon ukidanja carinskog izuzeća na male pakete. Ukupni globalni prihodi kompanije porasli su samo 1,1 odsto u istom periodu. Štaviše, više od 32 odsto ukupnog prihoda Šejna u prvom kvartalu 2026. dolazi sa evropskog tržišta. Zbog toga bi smanjenje prodaje u EU, izazvano novom taksom, moglo značajno da utiče na ukupne rezultate kompanije.

Evropski odgovor na kineske platforme

Evropska komisija je uvela fiksnu taksu od tri evra po paketu pre svega kao odgovor na rastući priliv jeftine robe sa kineskih platformi, uključujući Šejn, Temu i Aliekspres. Prema podacima Evropske komisije, tokom 2025. godine u EU je ušlo 5,9 milijardi paketa vrednosti do 150 evra. To je povećanje od 28 odsto u odnosu na 2024. i čak 150 odsto više nego 2023. godine. Oko 90 odsto ovih pošiljki stiglo je iz Kine, što dodatno objašnjava razloge za donošenje nove regulative.

Uticaj na kupce i buduće promene carinskog sistema

Nova taksa će važiti do 2028. godine, kada Evropska unija planira kompletnu reformu carinskog sistema. Nakon toga, očekuje se ukidanje fiksne takse i oporezivanje malih paketa prema redovnim carinskim stopama za svaki proizvod. Do tada, Šejn će morati da pronađe balans između povećanja cena za kupce i preuzimanja dela troškova na sebe. Kompanija upozorava da bi negativan efekat u EU mogao biti sličan ili čak ozbiljniji od onog koji je već zabeležen u Sjedinjenim Američkim Državama. Takva situacija bi mogla da utiče na poslovnu strategiju i ukupne finansijske rezultate kompanije.

Tržišni kontekst i značaj evropskog tržišta

Evropsko tržište predstavlja ključni segment za Šejn, jer donosi više od trećine ukupnih prihoda u prvom kvartalu 2026. godine. Zbog toga je uticaj nove takse od tri evra na male pakete za kompaniju potencijalno veći nego u SAD. U kontekstu rasta e-trgovine i konkurencije kineskih platformi, nove carinske mere mogu značajno promeniti strukturu i dinamiku tržišta u narednim godinama. Kompanija je već iskusila pad prihoda na tržištu SAD, a sličan scenario sada preti i u EU. Šejn će u narednom periodu analizirati koliko od dodatnih troškova može preneti na potrošače, a koliko će morati samostalno da pokrije, što bi moglo uticati i na dalji razvoj poslovnih modela u sektoru internet trgovine.

Nemačka industrijska grupa podigla je donju granicu operativne dobiti, treći kvartal doneo 8,79 milijardi evra prodaje

Thyssenkrupp je podigao prognozu dobiti za 2026. godinu, ukazujući na rast tražnje za čelikom i uspešno sprovođenje mera efikasnosti. Kompanija sada očekuje prilagođenu operativnu dobit između 600 i 900 miliona evra, što je povećanje donje granice u odnosu na prethodnih 500 miliona evra. Prema anketi same kompanije, očekivanja su bila na nivou od 833 miliona evra.

Finansijski rezultati i segmenti poslovanja

U trećem kvartalu, Thyssenkrupp je ostvario prodaju od 8,79 milijardi evra, što je premašilo očekivanja. Najveći doprinos dali su sektori materijala i čelika. Prilagođena operativna dobit (EBIT) iznosila je 183 miliona evra, što predstavlja rast od 18 procenata u odnosu na prethodni kvartal. Međutim, taj rezultat je bio ispod procene od 207 miliona evra iz interne ankete. Sektor materijala biće izdvojen tokom jeseni, dok će sektor čelika u septembru održati dan tržišta kapitala.

Razlozi rasta dobiti i strateške promene

Pre svega, rast tražnje za čelikom i materijalima, kao i efikasnija kontrola troškova, glavni su faktori poboljšanja rezultata. Kompanija sprovodi drastičnu promenu strukture, izdvajajući pojedinačne sektore kako bi pojednostavila poslovanje i povećala konkurentnost. Osim toga, program efikasnosti obezbedio je dodatne uštede, što je direktno uticalo na povećanje operativne dobiti.

Izjave rukovodstva i budući koraci

„Brojke pokazuju da naše mere za poboljšanje poslovanja daju rezultate“, istakao je Axel Hamann, finansijski direktor Thyssenkrupp. On je naglasio važnost nastavka optimizacije troškova i fokusiranja na ključne segmente, posebno dok kompanija prolazi kroz značajne strukturne promene.

Implikacije za industriju i tržište čelika

Tržište čelika beleži pozitivan trend potražnje, što se odražava i na rezultate Thyssenkrupp-a. Povećanje prognoze dobiti šalje pozitivan signal investitorima i ukazuje na stabilnost nemačke industrije. Izdvajanje sektora materijala i čelika deo je šire strategije usmerene ka boljoj tržišnoj poziciji. S obzirom na globalnu konkurenciju i promene u evropskoj industrijskoj politici, ovakve odluke mogu imati dugoročan uticaj na sektor i zaposlene. Kao rezultat, investitori i analitičari pažljivo prate sledeće korake kompanije i razvoj tržišta čelika.

Rumunska nuklearna elektrana privremeno obustavlja rad jednog reaktora, a gubitak proizvodnje nadoknadiće uvozom električne energije

Nuklearelektrika Černavoda započela je kontrolisano isključivanje drugog reaktora zbog kontinuiranog pada vodostaja Dunava. Očekuje se da elektrana prestane da isporučuje električnu energiju nacionalnoj mreži oko 11 časova, saopštila je kompanija. Prosečna proizvodnja bloka 2 iznosila je 680 do 700 megavata (MW), što predstavlja značajan deo rumunske elektroenergetske ponude. Kao rezultat, Rumunija će privremeno nadoknaditi gubitak ovog kapaciteta povećanim uvozom električne energije, dok hidrološki uslovi ne omoguće bezbedan restart reaktora.

U prethodnim danima Černavoda je isporučivala oko 680 MW električne energije u nacionalni sistem. Prema rečima Kristijana Bušoja, državnog sekretara rumunskog ministarstva energetike, nadoknada proizvodnje bloka 2 obaviće se uglavnom iz uvoza. Odluka o ponovnom priključenju bloka zavisiće od prognoziranog vodostaja Dunava. Kompanija ističe da su svi standardi nuklearne bezbednosti prioritet. U ovom trenutku nije poznato kada će reaktor ponovo biti uključen, a Rumunija će u međuvremenu povećati oslanjanje na uvoznu električnu energiju.

Pad vodostaja Dunava utiče na nuklearne elektrane

Nizak Dunav gasi drugi reaktor nuklearke Černavoda i postavlja izazove za snabdevanje električnom energijom u regionu. Osim toga, hidrološke prilike poslednjih godina pokazuju da čak i nuklearne elektrane nisu imune na klimatske promene i sušu. Pad vodostaja reke Dunav ograničava mogućnosti hlađenja reaktora, što je ključni faktor za bezbedan rad nuklearnih elektrana. Uporedo sa tim, slične probleme imaju i druge zemlje u regionu, uključujući Mađarsku, gde su takođe registrovane poteškoće u radu nuklearnih postrojenja zbog plitkog Dunava.

Prema saopštenju kompanije Nuklearelektrika, bezbedno isključenje reaktora nema uticaja na parametre nuklearne bezbednosti, zaposlene, životnu sredinu niti lokalno stanovništvo. Sve mere preduzete su kako bi se zaštitili kritični bezbednosni sistemi. Kao rezultat, Rumunija pokazuje spremnost da poštuje međunarodne standarde u oblasti nuklearne energetike.

Implikacije za nacionalnu i regionalnu energetsku sigurnost

Odluka o privremenom gašenju bloka 2 nuklearke Černavoda ima direktan uticaj na stabilnost snabdevanja električnom energijom u Rumuniji. Gubitak kapaciteta od 680-700 MW znači veći pritisak na uvozne kanale i mogućnost povećanja cena električne energije na tržištu. S druge strane, ovo pitanje otvara i širi kontekst — ranjivost energetskog sektora na ekstremne klimatske događaje. Uporedo sa tim, zemlje regiona moraju razmatrati diversifikaciju energetskih izvora i unapređenje infrastrukture. Prema najnovijim informacijama kompanije, ponovni start bloka 2 biće moguć tek kada nivo Dunava dostigne bezbedne granice za rad postrojenja.

Na kraju, bezbedno zaustavljanje obe jedinice u Černavodi potvrđuje da Rumunija daje prioritet nuklearnoj bezbednosti u vanrednim hidrološkim okolnostima. Situacija sa niskim Dunavom ističe važnost prilagođavanja energetskog sektora klimatskim promenama, kao i potrebu za unapređenjem regionalne saradnje u oblasti energetike.