Osnivači startapa Manus pod zabranom izlaska iz zemlje zbog istrage o prodaji kompanije za dve milijarde dolara

Kineski startap Manus, poznat po AI agentima za zapošljavanje i analizu portfelja, procenjen je na 500 miliona dolara nakon runde finansiranja od 75 miliona dolara koju je u aprilu predvodio fond Benčmark, dok je godišnji prihod kompanije premašio 100 miliona dolara. Kineske vlasti su dvojici osnivača kompanije, izvršnom direktoru Sjao Hongu i glavnom naučniku Đi Jičaou, zabranile da napuste zemlju zbog istrage o preliminarnom dogovoru po kojem bi američka kompanija Meta trebalo da preuzme Manus za oko dve milijarde dolara.

Prema dostupnim informacijama, regulatorni organi u Pekingu pozvali su osnivače Manusa na sastanak ranije ovog meseca, a odluka o zabrani putovanja ukazuje na ozbiljnost istrage. Kineske vlasti ovakve mere najčešće primenjuju u slučajevima koji uključuju osetljive tehnologije i strane investitore, dok ovakav pristup nije uobičajen u zapadnim zemljama.

Manus je u proleće 2025. godine predstavio video demonstraciju svojih AI alata, tvrdeći da oni nadmašuju rešenja kompanije Open AI iz Kalifornije, što je privuklo pažnju investitora i tehnološke industrije. Kompanija je istakla da njihovi AI agenti mogu samostalno da planiraju i izvršavaju složene zadatke, a ne samo da odgovaraju na pojedinačne komande.

U aprilu je kroz investicioni krug predvođen Benčmark fondom, uz učešće kineskog giganta Tensent, Manus dobio 75 miliona dolara, čime je vrednost kompanije dostigla 500 miliona dolara. Sredinom decembra Manus je zvanično saopštio da ima milione korisnika i da godišnje ostvaruje više od 100 miliona dolara prihoda zahvaljujući pretplatničkom modelu.

Istraga kineskih vlasti fokusirana je na to da li planirana prodaja kompanije Meta-u za dve milijarde dolara krši pravila o stranim ulaganjima. Dalji razvoj situacije pod pažnjom je kako regulatora, tako i investitora, a zabrana kretanja za osnivače pokazuje ozbiljnost namere zvaničnog Pekinga da zaštiti domaće tehnološke interese.

Dosledno odlaganje odgovora utiče na timsku koordinaciju i stvara neizvesnost u komunikaciji

U radnim okruženjima, određeni zaposleni redovno odgovaraju poslednji na mejlove, što postaje prepoznatljiv obrazac u svakodnevnoj poslovnoj komunikaciji. Iako se u početku može objasniti zauzetošću ili drugim prioritetima, dugoročno ovakvo ponašanje signalizira kontrolu nad vremenom i statusom unutar tima.

Prema analizama, vreme odgovora prenosi značaj i može predstavljati diskretnu poruku o prioritetima i autonomiji zaposlenog. Brzi odgovori često signaliziraju dostupnost na zahtev, dok odloženi odgovori uvode distancu i sugerišu selektivnost. Sociološke teorije ukazuju da kontrola nad vremenom postaje oblik moći, jer osobe koje samostalno odlučuju kada će odgovoriti odaju utisak većeg autoriteta.

Odgode su često objašnjive – zauzetost, sastanci ili duboki rad – ali ova nejasnoća omogućava zaposlenima da održe imidž traženih osoba bez eksplicitnog isticanja. Strateška nejasnoća odlaganja odgovora, potvrđena i istraživanjima o upravljanju utiskom, doprinosi tome da drugi često interpretiraju ponašanje kao signal veće važnosti ili statusa.

Međutim, ovakve navike mogu usporiti rad tima i otežati koordinaciju. Kada se odlaganje odgovora ponavlja, kolege počinju da postavljaju pitanja o prioritetima i motivima, što uvodi dodatni kognitivni teret i snižava nivo poverenja. U nekim slučajevima, dosledno odlaganje stvara neformalnu hijerarhiju, gde se uticaj pojedinca povećava zahvaljujući kontroli nad vremenom, a ne formalnoj poziciji.

Vremenom, ostatak tima može početi da imitira ovakvo ponašanje, što dovodi do usporavanja ukupne komunikacije i smanjenja efikasnosti. Umesto koordinacije, komunikacija postaje sredstvo za pozicioniranje, što ima negativan uticaj na brzinu donošenja odluka i jasnoću poruka.

Efikasni lideri prepoznaju važnost doslednosti i jasnoće u vremenu odgovora. Oni namerno biraju kada i zašto odgovaraju na poruke, gradeći poverenje kroz predvidljivost, a ne brzinu. Jasno postavljene smernice i očekivanja omogućavaju timu da razume razloge iza vremena odgovora, čime se smanjuje prostor za pogrešne interpretacije i jača timska kohezija.

Jagode skuplje više od 80 odsto, zelena salata kristalka čak 180 odsto skuplja nego prošle godine

Tržište prehrambenih proizvoda u Crnoj Gori beleži snažne oscilacije cena tokom marta 2026. godine, prema podacima Ministarstva poljoprivrede. Najveći rast cena zabeležen je kod salata, paprika, trapist sira i jagoda. U trgovinskim lancima, kilogram jagoda dostiže i do devet evra, paprika se prodaje po ceni od četiri do pet evra, dok je zelena salata u marketima oko četiri evra. Najjeftinije jabuke koštaju više od jednog evra po kilogramu, a limun između dva i tri evra.

Zvanični izveštaj Ministarstva poljoprivrede navodi da je zelena salata kristalka skuplja čak 180 odsto u odnosu na mart prošle godine, dok je salata puterica poskupela više od 175 odsto. Bela paprika je poskupela za više od 100 odsto. Trapist sir beleži rast cene od preko 100 odsto na godišnjem nivou.

Kod voća, jagode su skuplje za više od 80 odsto, limun beleži rast od gotovo 68 odsto, dok su cene jabuka porasle između 20 i 35 odsto, zavisno od sorte. Paradajz je skuplji 50 odsto, spanać 47 odsto, a jaja beleže rast između 23 i 30 odsto, u zavisnosti od klase. Cena sirovog mleka ostala je relativno stabilna, sa blagim rastom od oko četiri odsto.

S druge strane, evidentiran je pad cena kod proizvoda kao što su kupus, sirevi edamer i gauda, gde su cene niže za više od 30 odsto. Malo je proizvoda čija se cena zadržala na prošlogodišnjem nivou; među njima su rotkvice, klementine i pileće meso.

Prema najnovijem izveštaju Ministarstva poljoprivrede, nestabilnost cena ukazuje na poremećaje u snabdevanju i strukturi tržišta hrane u Crnoj Gori.