Američka sirova nafta porasla na 99,68 dolara, inflatorni pritisci jačaju zbog poremećaja u snabdevanju

Brent sirova nafta, međunarodni standard za određivanje cena na svetskom tržištu, danas je dostigla vrednost od 104,73 dolara po barelu, što predstavlja rast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu, prema ekonomskim analizama. Američka referentna sirova nafta zabeležila je povećanje od jedan odsto i trenutno iznosi 99,68 dolara po barelu, što je skoro 50 odsto više u odnosu na period pre izbijanja sukoba.

Podaci pokazuju da je u poslednjih nešto više od nedelju dana, od kada je zatvoren Ormuški moreuz, više od 12 miliona barela ekvivalenta nafte dnevno isključeno iz upotrebe, prema istraživačkoj firmi Rystad Energy. Ovaj poremećaj doveo je do dodatnog pritiska na globalnu inflaciju, a poslednji izveštaj Univerziteta u Mičigenu ukazuje da je raspoloženje potrošača palo na najniži nivo u godini zbog rasta cena benzina.

Na Volstritu su u petak zabeleženi dodatni gubici, jer je cena nafte ponovo prešla prag od 100 dolara po barelu, što je dodatno podstaklo inflatorne pritiske. Istovremeno, američki dolar je oslabio u odnosu na japanski jen, dok je evro ojačao prema dolaru.

Specijalni predstavnik ruskog predsednika za investicije i ekonomske odnose sa inostranstvom i šef Ruskog fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev izjavio je da očekuje da cene nafte premaše 150 dolara po barelu u naredne dve do tri nedelje, usled nastavka poremećaja u snabdevanju izazvanih sukobima na Bliskom istoku. “Prošlog juna smo prognozirali rast cena nafte na 100 dolara i više. Sada smo na putu da cene porastu na 150 dolara i više u naredne dve do tri nedelje, jer poremećaji u snabdevanju naftom zbog sukoba na Bliskom istoku utiču ne samo na logistiku već i na samu proizvodnju”, naveo je Dmitrijev.

Ako se rat nastavi i dalje bude ometao proizvodnju i transport nafte iz Persijskog zaliva, ekonomski analitičari ocenjuju da bi to moglo dodatno pojačati inflaciju na globalnom nivou.

Izvoz iz Srbije pao 6 odsto u februaru, dok prevoznici najavljuju nove blokade granica u martu i aprilu

Privredna komora Srbije procenila je da dnevna šteta za Srbiju zbog blokada na granicama sa Evropskom unijom, uzrokovanih primenom novog EES sistema, iznosi oko 55 miliona evra, dok ukupna šteta za zemlje Zapadnog Balkana dostiže 100 miliona evra dnevno. Istovremeno, izvoz iz Srbije je u februaru pao za 6 odsto na godišnjem nivou, što dodatno komplikuje poslovanje domaćih firmi.

Novi Entry/Exit System (EES), koji u potpunosti stupa na snagu 10. aprila, predviđa da profesionalni vozači izvan EU u šengenskoj zoni ne mogu boraviti više od 90 dana u periodu od 180 dana, značajno smanjujući vreme na raspolaganju za obavljanje međunarodnog transporta. Ova promena već je dovela do deportacije desetina vozača iz Srbije i regiona, kao i zadržavanja kamiona na neobezbeđenim parkinzima bez garancije zaštite robe.

Krajem januara, vozači kamiona iz Zapadnog Balkana blokirali su granične prelaze sa EU, nezadovoljni novim pravilima. Sledeći protest najavljen je za 23. mart, kada prevoznici iz BiH planiraju blokadu, dok su srpski prevoznici najavili slične mere posle Uskrsa, odnosno posle 14. aprila, čekajući da vide kako će izgledati puna primena EES sistema od 10. aprila.

Evropska komisija je, nakon početnih odbijanja razgovora, najavila uvođenje specijalnih viza za vozače iz zemalja van Šengena kao sistemsko rešenje, ali je ostala pri odluci da se EES primenjuje do daljnjeg. Prema procenama Poslovnog udruženja Međunarodni transport, izmena viznog sistema i primena novih pravila može potrajati oko dve godine, jer je neophodno da svaki od 29 šengenskih država usvoji potrebne zakone.

Prevoznici iz Srbije ističu da su spremni da snose prekršajne kazne ukoliko prekorače dozvoljeni boravak, ali zahtevaju da im se omogući završetak transportnih tura bez deportacije i da sudovi kasnije odbace te prijave, jer profesionalni vozači imaju urednu dokumentaciju i ne zloupotrebljavaju pravo boravka.

Sekretar Udruženja za saobraćaj u Privrednoj komori Srbije, Milica Dubljević, navodi da je još od 2023. godine upućivana zajednička inicijativa udruženja privrednih komora i industrije Zapadnog Balkana (WB6 CIF) Evropskoj komisiji radi ukidanja ograničenja za profesionalne vozače, ali bez zadovoljavajućeg odgovora. Ona upozorava da posledice mogu biti dramatične za srpske i regionalne prevoznike, jer nema adekvatne alternativne transportne opcije, a nedostatak vozača može ugroziti poslovanje.

Domaći izvoznici, i pored toga što su svesni problema, uglavnom su prepustili rešavanje situacije prevoznicima i njihovim udruženjima, dok se rešenje na nivou EU očekuje tek nakon dugih procedura.

Za pakete do 50 evra naplaćuje se 20 odsto PDV-a, 200 dinara carinski pregled i 60 dinara provizija

Pošta Srbije od 23. februara uvodi naplatu usluge zastupanja u sačinjavanju elektronske carinske deklaracije ili podnošenja pošiljke na carinski pregled za male pošiljke iz inostranstva, čime se faktički ukida besplatna dostava („free shipping“) za kupce iz Srbije. Svi koji su naručivali robu, posebno manje vrednosti, sa platformi poput Ali Express-a, suočiće se sa dodatnim troškovima koji mogu dostići nekoliko stotina dinara, što za pojedine proizvode premašuje njihovu vrednost.

Prema javno dostupnim cenovnicima, Pošta Srbije naplaćuje 200 dinara za uslugu carinskog pregleda i 60 dinara kao proviziju za prenos novca. Za pošiljke vrednosti do 50 evra, obračunava se i 20 odsto PDV-a na vrednost robe. Za robu vrednosti preko 50 evra, naplaćuje se 10 odsto carine na osnovnu vrednost, 20 odsto PDV-a na zbir vrednosti i carine, kao i 200 dinara fiksnog troška i jedan odsto provizije za uplatu dažbina.

Iz Pošte Srbije ističu da su svi cenovnici javno dostupni u poslovnicama i na zvaničnom sajtu kompanije. “Pošta Srbije vrši naplatu duga obračunatog od strane Uprave carina za one pošiljke za koje je zadužena upravo od Uprave carina. Za ove pošiljke, koje mogu biti pismonosne, paketske i EMS, kada prođu proceduru carinskog nadzora, Pošta naplaćuje uslugu zastupanja u sačinjavanju elektronske carinske deklaracije ili podnošenja pošiljke na carinski pregled u uvozu, kao i proviziju za uplatu duga obračunatog od strane carinskih organa saglasno cenovnicima”, navedeno je u saopštenju.

Naglašeno je da su trenutno od ovih naplata izuzeti „neregistrovani mali paketi“ iz Mađarske, sa oznakom koja počinje slovom U i završava sa HU, kod kojih su troškovi PDV-a i carine regulisani posebnim sporazumom. Sve ostale neregistrovane pošiljke sa komercijalnom robom iz međunarodnog poštanskog saobraćaja, od 23. februara obrađuju se kao registrovane pošiljke, što podrazumeva dodatne troškove i za kupce Ali Express-a.

Implementacijom novog sistema automatskog očitavanja vrednosti i sadržaja pošiljki, Pošta Srbije je skratila carinsku proceduru, pa paketi sa stranih onlajn trgovinskih platformi sada mogu stići korisnicima već dan nakon prispeća u Srbiju, bez višenedeljnog zadržavanja na carinskim terminalima. “Pošiljke koje stignu danas u poštu već sutra mogu biti isporučene, nezavisno da li su sa carinskim opterećenjem ili bez carinskog opterećenja”, izjavio je v.d. direktora Pošte Srbije Zoran Anđelković.

Prema podacima Udruženja potrošača Efektiva, za robu ispod 5 evra uz obećani „free shipping“, ukupni troškovi mogu dostići duplo veću cenu od plaćene. Za vrednosti preko 50 evra, ukupne dažbine iznose 32 odsto, uz dodatak fiksnog i procentualnog troška. Pravila naknadne naplate ne važe za platformu Temu, gde su svi troškovi već uključeni u cenu proizvoda.

Svi korisnici međunarodnih platformi koji su do sada računali na besplatnu dostavu, sada moraju da preispitaju isplativost naručivanja male robe iz inostranstva, budući da dodatni troškovi mogu značajno uticati na ukupnu cenu naručene robe.