Više od 200 učesnica na Kopaoniku diskutovalo je o značaju sna i oporavka, dok se sledeći vikend fokusira na hormonalno i mentalno zdravlje na Zlatiboru.

dm drogerie markt organizovao je prvi Back to Yourself retreat vikend 26. i 27. septembra u hotelu „Grand“ na Kopaoniku, okupivši više od 200 žena zainteresovanih za žensko zdravlje. Koncept Back to Yourself retreat vikenda, koji se bavi temom žensko zdravlje, ima za cilj da pruži vreme, prostor i relevantne informacije ženama, čime se podstiče briga o sebi i prevencija zdravstvenih problema.

Žensko zdravlje u fokusu: san i oporavak kao prioritet

Tokom događaja na Kopaoniku centralna tema bila je san i oporavak. Učesnice su kroz razgovore, pokret i relaksaciju imale mogućnost da se izmeste iz svakodnevnog ritma i bolje oslušnu potrebe svog tela. Kao rezultat, naglašena je važnost odmora i kvalitetnog sna za dugoročnu dobrobit. Pre svega, ovakav pristup omogućava ženama da bez pritiska posvete vreme svom zdravlju, što može imati pozitivan efekat na prevenciju i upravljanje stresom. Osim toga, više od 200 žena imalo je priliku da razmeni iskustva i dobije stručne savete iz oblasti zdravlja, što dodatno podiže svest o važnosti redovnog oporavka.

Hormonalno i mentalno zdravlje: nastavak na Zlatiboru

Priča o ženskom zdravlju nastavlja se 3. i 4. oktobra u hotelu „Zlatibor“ Resort & Spa, gde će fokus biti na hormonalnom i mentalnom zdravlju. Hormoni, promene raspoloženja, energija i stres predstavljaju svakodnevicu mnogih žena. Zbog toga će ovaj vikend doneti otvorene i stručne razgovore o pomenutim temama. Pored toga, stručnjaci poput dr Biljane Živaljević, ginekološkinje, doc. dr Ive Branković, sistemske porodične terapeutkinje, i Jelene Vitorović Raković, REBT terapeutkinje, približiće učesnicama vezu između tela, hormona i emocija. Na taj način, žene će imati mogućnost da steknu praktična znanja i bolje razumeju svakodnevni osećaj dobrobiti.

Značaj ovakvih događaja za žensko zdravlje

Ovakvi retreat vikendi, kao što je Back to Yourself, doprinose ekonomiji kroz promociju zdravstvene pismenosti i prevenciju. Takođe, omogućavaju ženama da ulažu u svoje zdravlje, što može smanjiti troškove zdravstvene zaštite na duži rok. U međuvremenu, sve veća pažnja koju kompanije poput dm drogerie markt posvećuju ovakvim inicijativama osnažuje žene da same preuzmu aktivnu ulogu u očuvanju svog zdravlja. Zaključno, kontinuirani programi i stručna podrška imaju potencijal da unaprede kvalitet života i smanje ekonomski pritisak izazvan izostancima s posla zbog zdravstvenih razloga.

Na kraju 2025. godine u Srbiji radilo 64.672 stranca, prevashodno iz Rusije i Kine, uz rast angažovanja na digitalnim platformama

Strani državljani u Srbiji najčešće su angažovani u građevinarstvu, ugostiteljstvu i na digitalnim platformama, a broj radnika iz inostranstva porastao je 24 odsto tokom 2025. godine. Prema analizi Sindikata migrantskih radnika Srbije, na kraju prošle godine u zemlji je, po osnovu zaposlenja, boravilo 64.672 stranca. Ovaj trend rasta radne imigracije rezultat je potreba tržišta rada i nedostatka domaće radne snage, naročito pri realizaciji velikih infrastrukturnih projekata.

Najveći broj stranih radnika iz Rusije i Kine

Najzastupljeniji među stranim radnicima u Srbiji bili su državljani Rusije, sa skoro 23.000 zaposlenih. Slede Kinezi sa 12.300, Indijci sa 7.000, Turci sa 6.000 i Nepalci sa 2.700 radnika. Ostalih 13.000 čine državljani Bangladeša, Šri Lanke, Egipta i Uzbekistana. Kao rezultat povećanja broja stranih radnika, u junu 2026. godine osnovan je Sindikat migrantskih radnika Srbije, sa ciljem zaštite prava ove populacije.

Segmenti zapošljavanja i izazovi za strane radnike

Strani državljani u Srbiji angažovani su najviše u oblastima građevinarstva, ugostiteljstva i putem digitalnih platformi, što uključuje dostavu hrane i robe, kao i prevoz putnika. Zapošljavanje nije jedini osnov za dobijanje dozvole za privremeni boravak. Stranci u Srbiji ostaju i zbog školovanja, naučnih aktivnosti, spajanja porodice, obavljanja verske službe, kao i lečenja ili nege.

Problemi sa kojima se suočavaju migranti

Tara Rukeci Milivojević, inicijatorka osnivanja Sindikata migrantskih radnika Srbije, naglašava da je sve više radnika iz zemalja koje se svrstavaju u kategoriju “ostalih”, ali i dalje ih ima manje u odnosu na Ruse i Kineze. “Međutim, prema najmanjem procentu desnica usmerava svoju antimigrantsku propagandu”, izjavila je ona. Strani radnici često su izloženi eksploataciji i lošim uslovima života, dok se mnogi zadužuju već u matičnoj zemlji da bi došli do Srbije. Kao rezultat, dospevaju u položaj dužničkog ropstva, sa nadom da će dug brzo vratiti, ali ih u Srbiji neretko dočeka drugačija realnost od one koju su očekivali.

Prava i sindikalno organizovanje stranih radnika

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, na kraju 2025. godine najviše imigranata sa pravom privremenog boravka bilo je iz Rusije (59.917) i Kine (15.160). Slede državljani Indije, Turske, Šri Lanke, Nepala, Bangladeša i Uzbekistana. “Urušavanje radničkih prava nije došlo sa uvozom radne snage. Najveći je problem što se protiv takvog dampinga ne bori tako što bes zbog loših uslova života pripisujemo stranim radnicima, već udruživanjem sa njima, stvaranjem jakih sindikalnih struktura”, dodala je Rukeci Milivojević. Zbog toga, strani radnici retko se obraćaju zvaničnim institucijama, jer u njih nemaju poverenja.

Uticaj na tržište rada i ekonomski kontekst

Uporedo sa rastom broja migranata, dolazi i do promene strukture zaposlenih u sektorima sa deficitom domaće radne snage. S druge strane, angažovanje stranih radnika ima uticaj na troškove rada, kao i na dinamiku razvoja pojedinih sektora, posebno građevinarstva i usluga u urbanim sredinama. Očekuje se da će trend zapošljavanja stranih državljana nastaviti da raste, u skladu sa potrebama domaće privrede i infrastrukturnim projektima.

Kapućino prednjači u porudžbinama kafe preko Wolta, dok Grand i Nescafé/Dolce Gusto dominiraju u segmentu kafe za kućnu pripremu

Potrošači u Srbiji najčešće biraju kapućino u Wolt porudžbinama kafe, pokazuju podaci prikupljeni povodom Međunarodnog dana kafe 1. oktobra. Prema analizi narudžbina širom zemlje, kapućino je jasno najpopularniji izbor među pripremljenim napicima, dok su na drugom mestu kafe late, moka i espreso. Ovaj trend je naročito izražen u Beogradu, gde se beleži i najveći broj porudžbina kafe putem Wolta. S druge strane, Novi Sad, Niš i Kragujevac imaju nešto manji obim narudžbina, ali sa sličnom strukturom omiljenih napitaka.

Kapućino najpopularniji među napicima sa mlekom

Kao rezultat navika potrošača, kafe sa mlekom i bogatom penom prednjače u porudžbinama. Kapućino je najčešći izbor u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, dok se kafe late takođe izdvaja kao jedan od omiljenih napitaka u različitim krajevima Srbije. Hladna kafa beleži rast popularnosti, a Niš se posebno ističe po njenoj zastupljenosti među pripremljenim napicima. Pre svega, ovi podaci pokazuju da su navike potrošača u pogledu kafe prilično ujednačene, uz blage regionalne razlike. Osim toga, tradicija pijenja kafe u Srbiji ostaje snažna, ali se način konzumacije menja – sve više ljudi bira kafu za poneti ili naručuje putem digitalnih platformi.

Kafa za kućnu pripremu: Grand i Nescafé/Dolce Gusto vodeći brendovi

Kada je reč o proizvodima za kućnu pripremu, potrošači najčešće naručuju klasičnu kafu, kapsule i instant varijante, kao i popularne 2u1 i 3u1 mešavine. Pakovanja od 200 grama su češći izbor u odnosu na manja pakovanja od 100 grama. Brendovi Grand i Nescafé/Dolce Gusto dominiraju u ovom segmentu. Kod Grand brenda potrošači preferiraju klasičnu kafu i mešavine, dok Nescafé/Dolce Gusto nudi širu paletu proizvoda, uključujući instant kafu, kapsule i mešavine. Takođe, ovi podaci ukazuju da se navike razlikuju i u zavisnosti od mesta konzumacije – neki potrošači ostaju verni tradicionalnoj kafi kod kuće, dok drugi češće biraju napitke iz ugostiteljskih objekata ili za poneti.

Tržišni kontekst i značaj rituala kafe

Prema podacima iz sektora, Brazil je najveći svetski proizvođač kafe, a slede ga Vijetnam i Kolumbija. Na globalnom nivou, dominiraju sorte arabika i robusta, i svakog dana se širom sveta popiju milijarde šoljica kafe. Tradicija pijenja kafe u Srbiji ima duboke korene, a reč „kafa” potiče od arapskog „qahwa”. U Evropi je kafa ušla u širu upotrebu tokom 17. veka, kada su otvorene prve kafeterije. U međuvremenu, način konzumacije se menja. Ljubitelji kafe danas biraju između različitih ukusa i formata, od klasične pripreme do napitaka za poneti i brzih digitalnih porudžbina. Na kraju, bilo da je u pitanju kapućino, espreso ili hladna kafa, 1. oktobar ostaje prilika da se uživa u omiljenom ritualu i podseti na značaj koji kafa ima u svakodnevici potrošača.