Nafta brent dostigla 101,186 dolara, dok su evropski gasni fjučersi na 57,860 evra po megavatsatu

Cena nafte brent pala je sa 110 dolara na 100 dolara tokom trgovanja, pre nego što se delimično oporavila, dok su evropski berzanski indeksi ostali gotovo nepromenjeni. Prema dostupnim ekonomskim podacima, pad cene brenta usledio je nakon što je Iran demantovao pregovore sa SAD o okončanju sukoba na Bliskom istoku. Zvanični Teheran odbacio je izjave američkog predsednika Donalda Trampa o pregovorima, ocenjujući ih kao pokušaj uticaja na finansijska tržišta, uz nastavak vojnih aktivnosti prema američkim ciljevima, dok je Izrael nastavio napade na Iran.

U popodnevnim satima prethodnog dana, cena brenta zabeležila je pad od oko 10 odsto, nakon što je američki predsednik Tramp odložio planirane napade na iransku energetsku infrastrukturu za pet dana i naveo da su u toku “produktivni razgovori” sa vlastima u Iranu. Cena američke sirove nafte WTI porasla je juče u 9.30 časova na 89,845 dolara po barelu, dok je brent dostigao 101,186 dolara.

Na amsterdamskoj berzi, evropski fjučersi gasa za april trgovali su se na otvaranju po ceni od 57,860 evra za megavatsat. Cena zlata pala je na 4.397,02 dolara za trojnu uncu, dok je cena pšenice iznosila 5,8636 dolara za bušel (jedan bušel iznosi 27,216 kilograma). Na deviznom tržištu Forex, vrednost evra prema dolaru iznosila je 1,15944 dolara, što je pad od 0,16 odsto u odnosu na početak trgovanja.

Evropski investitori pažljivo prate podatke o industrijskoj proizvodnji u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, kao i broj novih registracija automobila u Evropskoj uniji. Indeks Frankfurtske berze DAX pao je u 9.30 sati za 0,03 odsto na 22.592,67 poena. Francuski CAC 40 porastao je za 0,16 odsto na 7.734,92 poena, britanski FTSE 100 za 0,05 odsto na 9.898,72 poena, dok je moskovski MOEX ojačao 0,04 odsto na 2.834,36 poena.

Na američkom tržištu, Dow Jones indeks je na zatvaranju berzi u ponedeljak porastao za 1,38 odsto na 46.208,47 poena, S&P 500 za 1,15 odsto na 6.581,00 poena, a Nasdaq indeks za 1,38 odsto na 21.946,75 poena.

Dizel u Sloveniji 1,70 evra, benzin 1,58 evra po litru, dok cena u Srbiji ostaje viša na 1,8 evra

Slovenačka vlada donela je odluku da maksimalna maloprodajna cena dizel goriva iznosi 1,70 evra po litru, dok će benzin od 95 oktana koštati najviše 1,58 evra, a lož ulje 1,34 evra po litru. Ove cene stupile su na snagu od 24. marta, a prema zvaničnim podacima, akcize su dodatno smanjene na najniži mogući nivo, što nije sprečilo rast cena iznad prethodnih prognoza zbog skoka cena sirove nafte na svetskim berzama usled konflikta na Bliskom istoku.

Ministarstvo energetike Slovenije saopštilo je da će litar benzina od 95 oktana biti skuplji za 11,5 centi, uz zadržavanje akcize na 0,47457 evra po litru. Cena dizela povećana je za 16,8 centi, pri čemu je akciza smanjena sa 0,36277 na 0,33000 evra po litru. Lož ulje poskupelo je za 18,3 centa, a akciza je smanjena sa 0,11180 na 0,07875 evra po litru.

Marže trgovaca su strogo ograničene: za dizel gorivo najviše 0,0983 evra po litru, za benzin od 95 oktana najviše 0,0994 evra po litru, dok je za lož ulje granica postavljena na 0,08 evra po litru. Prema najavi vlade, od 31. marta cene naftnih derivata određivaće se nedeljno, umesto dosadašnjih 14 dana, a prvi novi obračun biće urađen na osnovu podataka prikupljenih od 23. do 27. marta.

Slovenija je privremeno obustavila ekološku taksu na motorna goriva i lož ulje, u iznosu od 30,85 evra po jedinici tovara, a mera važi do 4. maja. Za druga goriva – kerozin, tečni prirodni gas, naftni gas i teška ulja – taksa ostaje nepromenjena. Cene se izračunavaju prema kretanju cena naftnih derivata na svetskom tržištu i kursu dolar-evro, na osnovu 14-dnevnog proseka.

Na benzinskim stanicama uz auto-puteve i brze puteve, regulacija cena je ukinuta od petka. Tamo je benzin od 95 oktana 1,71 evro po litru, a dizel 1,77 evra, dok na stanicama MOL i INA duž auto-puteva benzin košta 1,75 evra, a dizel 1,89 evra po litru.

Zbog problema sa snabdevanjem, vlada je pozvala kompaniju Petrol da obezbedi neprekidnu isporuku naftnih derivata i naložila Ministarstvu unutrašnjih poslova da proveri izveštavanje menadžmenta prema zakonodavnim organima.

Cene goriva rastu i u regionu. U Hrvatskoj je od danas eurodizel (van autoputeva) 1,73 evra po litru (+18 centi), eurosuper 1,62 evra (+12 centi), plavi dizel 1,19 evra (+30 centi), autogas 1,99 evra (+0,29 evra), a u bocama 2,57 evra (+17 centi).

Bez obzira na rast cena u Sloveniji i Hrvatskoj, dizel u Srbiji ostaje najskuplji sa 1,8 evra po litru, dok je benzin u Hrvatskoj tek neznatno iznad srpske cene od 1,6 evra po litru.

U decembru 7,5 miliona Amerikanaca konkurisalo za 6,6 miliona radnih mesta, 40% radnika prihvatilo smanjenje plata veće od 10 odsto

Američka tehnološka industrija i ostali sektori zabeležili su značajan pad broja zaposlenih, dok nezaposlenost iznosi 4,4 odsto, što je i dalje nisko u poređenju sa istorijskim prosekom. Prema dostupnim analizama, krajem prošle godine 7,5 miliona nezaposlenih Amerikanaca konkurisalo je za 6,6 miliona otvorenih radnih mesta, dok je 40 odsto službenika koji su promenili posao prihvatilo smanjenje plate od više od 10 odsto – što je najviši procenat u poslednjoj deceniji.

Podaci pokazuju da profesionalci često pristaju na poslove niže plaćene od prethodnih i da se broj dugoročno nezaposlenih, odnosno onih koji posao traže duže od 6 meseci, skoro udvostručio u poslednje tri godine. U istom periodu, kompanije su povećale zahteve za radnim iskustvom – pozicije u sredini karijere sada traže 10 odsto više iskustva, dok viši nivoi zahtevaju 11 odsto više iskustva nego pre tri godine.

Ova neravnoteža na tržištu rada ogleda se i u velikim otpuštanjima u velikim kompanijama. Meta planira da smanji broj zaposlenih za 20 odsto, što bi na tržište izbacilo oko 16.000 dodatnih IT radnika, dok je u februaru američka ekonomija izgubila 92.000 radnih mesta. Brojne kompanije, uključujući Blok i Atlassian, smanjuju broj zaposlenih, navodeći razvoj veštačke inteligencije kao jedan od razloga.

Ekonomisti upozoravaju na fenomen „ožiljaka plata“, gde prihvatanje znatno niže plate može dugoročno uticati na zarade radnika. „Prihvatanje ovoga će vratiti moju karijeru pet godina unazad. Znam da sam zaista dobar. Želim šansu da se dokažem“, izjavio je jedan od zaposlenih koji je nakon 1.600 prijava i 78 intervjua bio prinuđen da prihvati radno mesto dva nivoa niže uz polovinu prethodne plate.

Za sada, oporavak tržišta rada za visoko obrazovane radnike nije zabeležen, a stručnjaci navode da su radnici spremni da prihvate niže plate kako bi izbegli dugotrajnu nezaposlenost. Ipak, očekivanja su oprezna, jer ni nova zaposlenja ne garantuju povratak na prethodni nivo zarade.