Novi centar od 50 megavata deo je inicijative vredne 12 milijardi evra za zaštitu podataka više od 200 miliona korisnika u Evropi

Kompanija TikTok, u vlasništvu kineske grupe ByteDance, najavila je ulaganje od milijardu evra u izgradnju drugog data centra u Finskoj, manje od godinu dana nakon prve investicije na tom tržištu. Ova odluka ima za cilj da skladištenje podataka evropskih korisnika bude prebačeno na teritoriju Evrope. Prema dostupnim informacijama, novi data centar biće izgrađen u gradu Lahti, na jugu Finske, i imaće početni kapacitet od 50 megavata, sa mogućnošću proširenja do 128 megavata.

Investicija predstavlja deo šire strategije vredne 12 milijardi evra, čiji je cilj unapređenje zaštite podataka više od 200 miliona evropskih korisnika TikToka. Finska je u poslednje vreme postala privlačna destinacija za ovakve projekte zahvaljujući povoljnim uslovima, kao što su hladna klima, pristup jeftinoj i čistoj energiji, te stabilno poslovno okruženje. U toj zemlji već posluju i druge velike tehnološke kompanije, među kojima su Microsoft i Google.

Odluka o izgradnji novog data centra dolazi nakon što je ByteDance početkom godine izbegao zabranu TikToka u Sjedinjenim Američkim Državama, a evropske države pojačale su pritisak na društvene mreže da zaštite decu od zavisničkih algoritama. Pojedini finski političari su, međutim, izrazili zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti i potencijalnih bezbednosnih rizika, ukazujući na to da ranije nisu bili obavešteni o planovima kompanije.

TikTok trenutno skladišti podatke evropskih korisnika u data centrima u Norveškoj, Irskoj i SAD. Prvi data centar kompanije u Finskoj, u gradu Kouvola, trebalo bi da počne sa radom do kraja godine, dok je za drugi, u Lahtiju, planiran početak rada do 2027. godine.

Pad cene jagnjetine u maloprodaji, svinjski but sada od 500 do 700 dinara, dok energenti podižu troškove proizvodnje

Proizvođači mesa u Srbiji beleže rast cene prasića na 400 do 420 dinara po kilogramu pred Uskrs, dok je jagnjetina u marketima jeftinija za oko 200 dinara nego prošle godine, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Cena svinjskog buta značajno je korigovana u odnosu na period oko Božića, kada je dostizala i 1.300 dinara, dok je sada u rasponu od 500 do 700 dinara po kilogramu.

Potražnja za mesom tradicionalno raste uoči praznika, ali proizvođači i prerađivači ističu da tržište karakterišu suprotni trendovi: kod jagnjetine je zabeležen pad cene, dok je kod svinjskog mesa trend rasta. Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije navodi da su najizraženije varijacije u hipermarketima, dok su cene u pečenjarama i ugostiteljskim objektima ostale stabilne, na nivou prošlogodišnjeg Uskrsa.

Tokom perioda vaskršnjeg posta pala je ukupna potrošnja mesa, a riba je postala najtraženija roba – cena šarana trenutno je oko 700 dinara po kilogramu, a ribnjaci rade punim kapacitetom. Očekuje se da će sa završetkom posta potražnja za mesom ponovo značajno porasti.

Proizvođači naglašavaju da troškovi proizvodnje zavise od svetskih kretanja cena energenata. Naftna kriza, skuplje gorivo i veštačko đubrivo direktno povećavaju troškove stočarske proizvodnje. “Očekuje se poskupljenje zbog energenata, prvenstveno goriva, nafte i veštačkog đubriva. Međutim, efekti se ne osećaju odmah. Dobre mere ograničavanja cena goriva za poljoprivredu su amortizovale prvi udarac”, kaže Budimović.

On ističe da je tržište trenutno dobro snabdeveno mesom i da ne očekuje nestašice za praznike, ali upozorava na potrebu za dodatnim oprezom zbog mogućeg rasta inputa tokom prolećne setve i jeseni. “Treba biti obazriv i osluškivati šta se dešava na tržištu. Na naftu ne možemo značajno da utičemo, ali moramo da tražimo alternative tamo gde je moguće”, zaključuje Budimović.

Za domaće proizvođače mesa, naredni period će biti obeležen balansiranjem između povećane prodaje za Uskrs i rastućih troškova proizvodnje, što bi moglo uticati na profitabilnost u drugoj polovini godine.

Bliskoistočne rafinerije pretrpele štetu u napadima, oružani sukob uzrokuje poremećaje u snabdevanju i cenama goriva

Međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj (IATA) saopštilo je da će biti potrebno više meseci da se zalihe i cene mlaznog goriva vrate na uobičajeni nivo, čak i nakon ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza. Ova procena dolazi nakon što su rafinerije na Bliskom istoku pretrpele značajnu štetu tokom vojnih napada Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana. Generalni direktor IATA Vili Volš izjavio je da je teško precizno proceniti vreme potrebno za oporavak tržišta, ali da povratak na stabilno snabdevanje neće biti brz proces.

„I dalje će biti potreban period od nekoliko meseci da se zalihe vrate na potrebnu liniju s obzirom na poremećaje u rafinerijskim kapacitetima na Bliskom istoku“, rekao je Volš, prenose ekonomski izvori iz Singapura.

Pored toga, pakistanski premijer Šehbaz Šarif objavio je da su Iran, Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici postigli dogovor o trenutnom prekidu vatre koji stupa na snagu odmah i obuhvata sve zone sukoba. Američki predsednik Donald Tramp prethodno je potvrdio dvonedeljni prekid vatre između SAD i Irana, a iranske vlasti su navele da sporazum uključuje kontinuiranu iransku kontrolu nad Ormuskim moreuzom.

Prema prethodnim analizama, predviđanja su pokazivala da bi cena nafte mogla dostići 150 dolara po barelu do maja ukoliko bi Ormuski moreuz ostao zatvoren, što bi dodatno uticalo na troškove vazdušnog saobraćaja i poslovanje avio-kompanija. I dalje postoji neizvesnost oko toga kada će se tržište mlaznog goriva stabilizovati, a stručnjaci upozoravaju da će trenutni poremećaji imati dugoročan uticaj na globalni aviosaobraćaj.