Zatvaranje Ormuskog moreuza blokiralo oko trećinu svetske trgovine naftom i petinu gasa, dok EU tržište postaje najsiromašnije energentima

Ministarstvo spoljnih poslova i trgovine Mađarske upozorilo je 11. marta 2026. da Evropi preti ozbiljna nestašica energenata i najveći rast cena do sada, kao posledica eskalacije sukoba u Iranu i odluke Evropske unije da izbaci ruske energente sa tržišta. Prema rečima ministra Petera Sijarta, Mađarska može da zaštiti svoje snabdevanje zahvaljujući suverenoj energetskoj politici.

Na sednici vlade u Budimpešti, Sijarto je naveo da je rat u Iranu brzo eskalirao, a šest država koje u početku nisu imale veze sa sukobom sada su uvučene u krizu. Ove zemlje predstavljaju glavne stubove svetskog snabdevanja energijom, što dodatno ugrožava globalnu bezbednost.

Sijarto je istakao da je zatvaranje Ormuskog moreuza praktično blokiralo oko trećinu svetske pomorske trgovine naftom i petinu trgovine prirodnim gasom. Ovim potezom globalnom tržištu su uskraćene velike količine energenata, dok je snabdevanje iz drugih izvora postalo neizvesno.

Prema njegovim rečima, evropsko energetsko tržište je zbog ranijih odluka Evropske unije postalo „najzategnutije i najsiromašnije energentima u svetu“. Sijarto je izjavio: „To u suštini znači da je Brisel odsekao Evropu od dva izvora u evroazijskom regionu. Od sada osnovu evropske ekonomije mogu da čine samo udaljeniji, a samim tim i skuplji izvori energije.“

On je dodao da je dramatičan rast cena energenata već vidljiv na tržištu goriva. Prema njegovom mišljenju, trenutna kriza, zajedno sa ratom u Ukrajini, dugoročno će uticati na globalnu i evropsku bezbednost, a Evropa će najviše trpeti zbog nestašica energenata.

Sukobi su eskalirali 28. februara 2026, kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael izveli preventivne napade na Iran, nakon neuspešnih pregovora o iranskom nuklearnom programu. Iran je kao odgovor pokrenuo masovne udare na Izrael i ciljeve povezane sa SAD širom Bliskog istoka.

Ukupan broj milijardera dostigao rekordnih 3.428, njihovo bogatstvo iznosi 20,1 bilion dolara

Ilon Mask, suosnivač kompanija Tesla, SpaceX i xAI, zadržao je prvo mesto na Forbsovoj listi najbogatijih sa procenjenim bogatstvom od 839 milijardi dolara u 2026. godini, što je značajan rast u odnosu na 342 milijarde dolara iz prethodne godine. Prema objavljenoj analizi, ukupno bogatstvo svih 3.428 milijardera na listi sada iznosi rekordnih 20,1 bilion dolara, što je za četiri biliona više nego 2025. godine.

Na drugom mestu nalazi se suosnivač Gugla Lari Pejdž sa 257 milijardi dolara, dok je treći Sergej Brin sa 237 milijardi dolara. Pejdž i Brin su još 2019. godine odstupili sa izvršnih funkcija u Alfabeta, ali su ostali članovi upravnog odbora i većinski akcionari. Na četvrtom mestu je Džef Bezos, osnivač i izvršni direktor Amazona, sa 224 milijarde dolara, dok je izvršni direktor Mete Mark Zakerberg na petom mestu sa 222 milijarde dolara.

Sjedinjene Američke Države prednjače sa ukupno 989 milijardera, među kojima je čak 15 u prvih 20 na listi. Na drugom mestu je Kina (uključujući Hongkong) sa 610 milijardera, dok je Indija treća sa 229 milijardera.

Voren Bafet, poznati investitor, zauzima deveto mesto sa bogatstvom od 149 milijardi dolara, što je manje u poređenju sa prošlogodišnjih 154 milijarde dolara. Izveštaj takođe ističe uticaj veštačke inteligencije, snažnih tržišta i povoljnih fiskalnih politika na rast bogatstva svetskih milijardera.

Godišnja proizvodnja iz termoelektrana sa 21,5 pada na 18 teravat sati, dok potrošnja raste i dostiže manjak od 1,5 do 5,5 teravat sati do 2030.

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) upozorila je da pogrešne odluke u energetskom sektoru mogu imati dugoročne posledice za više budućih generacija u Srbiji. Prema publikaciji ‘Razvoj elektroenergetike Republike Srbije do 2050. godine’, koju je objavila SANU, kapaciteti i strategije koje se sada određuju imaće presudan uticaj na celokupno društvo. Akademik Miodrag Mesarović naglašava da je energetika izuzetno složena oblast, koja zahteva multidisciplinarni pristup i instituciju od nacionalnog značaja. On ističe i da je životni vek nuklearne elektrane od 80 do 100 godina, što znači da jedna odluka može opterećivati ceo vek.

Iako se planira povećanje kapaciteta hidroelektrana, klimatske promene će uticati na pad srednje godišnje proizvodnje električne energije, koja će iznositi oko 10 teravat sati. Uz modernizaciju termoelektrana, njihov rad može biti produžen još 20 do 30 godina, ali se procenjuje da će godišnja proizvodnja u termoelektranama na ugalj pasti sa sadašnjih 21,5 teravat sati na 18 teravat sati zbog iscrpljivanja rezervi i pada kvaliteta uglja, kao i zbog ekoloških taksi i oporezivanja emisija ugljen dioksida.

Paralelno sa padom proizvodnje, potrošnja električne energije u Srbiji će rasti, pre svega zbog elektrifikacije drumskog prevoza i digitalizacije. Projekcije za 2030. godinu pokazuju manjak električne energije od 1,5 do 5,5 teravat sati, što znači da će uvoz biti neizbežan i skup, uz rizik od nedostupnosti na tržištu.

Akademik Slobodan Vukosavić ukazuje da zamenski izvori u procesu dekarbonizacije ne mogu premostiti jaz između proizvodnje i potrošnje, a mnoge dosadašnje odluke i tehnologije nisu dale očekivane rezultate. On naglašava potrebu za temeljitim analizama dostupnih izvora i tehnologija, procenom investicionih troškova i uticaja na životnu sredinu, kao i pouzdanošću snabdevanja.

Takođe, rast udela vetroelektrana i solarnih elektrana u elektroenergetskom sistemu Srbije zahteva izgradnju skupih baterijskih skladišta, čije baterije treba menjati na svakih 8 do 10 godina, a nestašica i visoka cena kritičnih mineralnih resursa dodatno ograničavaju mogućnosti njihove integracije. Gradnja reverzibilnih hidroelektrana, poput Bistrice, može delimično umanjiti potrebu za baterijskim skladištima, ali ih ne može u potpunosti zameniti.