Izvoz Crne Gore porastao je 2 odsto u 2026, dok je pokrivenost uvoza izvozom ostala na 12,5 odsto

Crna Gora je u periodu od januara do avgusta 2026. godine ostvarila spoljnotrgovinsku robnu razmenu u ukupnom iznosu od 3,37 milijardi evra. To je rast od 2,4 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema podacima Uprave za statistiku Crne Gore (Monstat). Ključni partner u ovom periodu i dalje je bila Srbija, sa kojom se odvija najveći deo razmene, što potvrđuje dugoročnu ekonomsku povezanost dve zemlje.

Izvoz robe iz Crne Gore dostigao je 372,9 miliona evra, što predstavlja rast od 2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Sa druge strane, uvoz je povećan za 2,5 odsto i iznosi 2,99 milijardi evra. Pokrivenost uvoza izvozom tokom prvih osam meseci 2026. ostala je na niskih 12,5 odsto, bez promene u odnosu na isti period 2025. godine. Ovaj pokazatelj jasno ukazuje na visok nivo zavisnosti crnogorske privrede od uvoza.

Struktura izvoza i uvoza i ključni partneri

Najveći deo crnogorskog izvoza čine mineralna goriva i maziva, sa ukupnim iznosom od 113,3 miliona evra. Električna energija je dominantna u ovoj kategoriji, sa izvozom od 73,6 miliona evra. Ova struktura potvrđuje značaj energetskog sektora za spoljnotrgovinski bilans Crne Gore. Kada je reč o uvozu, najzastupljenije su mašine i transportni uređaji, čija je ukupna vrednost 694,8 miliona evra. U okviru ove kategorije, drumska vozila čine značajan deo sa 269,6 miliona evra.

Srbija ostaje najvažniji partner Crne Gore, kako u izvozu, tako i u uvozu. Crna Gora je u Srbiju izvezla robu u vrednosti od 90,8 miliona evra, dok je iz Srbije uvezla robu vrednu 524,1 milion evra. Među ostalim ključnim izvoznim partnerima nalaze se Bosna i Hercegovina sa 40,9 miliona evra i Slovenija sa 27,2 miliona evra. Na strani uvoza, posle Srbije, najznačajniji partneri su Kina sa 384,4 miliona evra i Nemačka sa 270,2 miliona evra.

Nominalni rast trgovine i širi ekonomski okvir

Iako je zabeležen nominalni rast ukupne trgovinske razmene, treba napomenuti da on ne prevazilazi avgustovsku inflaciju u evrozoni od 3,2 odsto. To znači da je realni rast ograničen, pa je povećanje vrednosti razmene više posledica inflatornih pritisaka nego povećanja fizičkog obima trgovine. U avgustu 2026. godine ukupna trgovinska razmena Crne Gore iznosila je oko 440,5 miliona evra. Izvoz je tada iznosio 57,5 miliona evra, dok je uvoz bio 383 miliona evra.

Prema podacima Monstat-a, struktura trgovine i dalje ukazuje na visoku zavisnost privrede od uvoza kapitalnih dobara i gotovih proizvoda. S druge strane, izvoz ostaje koncentrisan na energente i primarne proizvode, što ograničava mogućnosti za povećanje pokrivenosti uvoza izvozom. Ovakva situacija zahteva kontinuirane napore na diverzifikaciji izvozne baze i povećanju konkurentnosti domaće privrede.

Kao rezultat ovakvih kretanja, Crna Gora nastavlja da održava ekonomske veze sa regionom, uz snažnu orijentaciju prema tržištima Srbije, Kine i Nemačke. Očekuje se da će ovakva struktura trgovine u bliskoj budućnosti ostati stabilna, osim ukoliko ne dođe do značajnijih investicija u prerađivačku industriju ili tehnološka unapređenja izvoznog sektora.

Izvoz sirove nafte porastao 80 odsto uprkos zatvaranju naftovoda i napadima, tržište reaguje na nove izvozne tokove

Saudijska Arabija povećala je izvoz sirove nafte na 6 miliona barela dnevno u septembru, što je najviši nivo od početka rata sa Iranom pre oko sedam meseci. Ključni podatak je da izvoz nafte iz Saudijske Arabije ovog meseca beleži rast od gotovo 80 odsto u poređenju sa avgustom, kada je izvezeno 3,4 miliona barela dnevno. Ovim potezom Saudijska Arabija vraća izvoz na prosečan mesečni nivo iz 2025. godine, uprkos izazovima na tržištu energije i regionalnim sukobima.

Tokom septembra, Saudijska Arabija suočila se sa otežanim okolnostima zbog eskalacije sukoba sa militantima koje podržava Iran. Istovremeno, ključni naftovod Istok–Zapad bio je zatvoren usled oštećenja u napadu dronom iz Iraka. Međutim, saudijske vlasti su uspele da reorganizuju izvozne tokove i prilagode se novim uslovima.

Izvoz nafte kroz alternativne rute i uticaj na tržište

Naftovod Istok–Zapad, koji povezuje istočna naftna polja Saudijske Arabije sa terminalom Janbu na Crvenom moru, imao je ključnu ulogu u izvozu tokom rata sa Iranom. Ovaj naftovod omogućava izvoz nafte bez prolaska kroz Ormuski moreuz, koji je bio rizičan zbog iranskih napada na tankere. Nakon oštećenja naftovoda, Saudijska Arabija je preusmerila deo izvoza kroz Ormuski moreuz, koristeći plovni koridor koji je uspostavila američka vojska duž obale Omana. Pored Saudijske Arabije, druge zemlje Persijskog zaliva mesecima koriste ovu rutu, iako prolazak i dalje nosi određene rizike.

Kako su naveli izvori iz sektora, naftovod Istok–Zapad je početkom nedelje ponovo pokrenut u ograničenom kapacitetu. Kompanija Saudi Aramco testirala je naftovod i postepeno povećava pritisak u njemu, sa ciljem da do kraja sedmice uspostavi značajniji protok. Ova operacija omogućava Saudijskoj Arabiji veću fleksibilnost u izvozu, što je važno za stabilnost globalnog tržišta nafte.

Potezi Saudijske Arabije i posledice za snabdevanje

Pokretanje naftovoda daje Saudijskoj Arabiji mogućnost da koristi alternativnu rutu za izvoz, dok se isporuke kroz Ormuski moreuz nastavljaju. Kao rezultat, može se očekivati dodatno povećanje izvoza i olakšavanje snabdevanja ključnih kupaca. Ipak, problemi sa snabdevanjem nisu u potpunosti rešeni, jer su neki evropski klijenti već obavešteni da u narednom mesecu neće dobiti sve ugovorene količine, uprkos obnovljenoj funkcionalnosti naftovoda.

Ove promene u izvoznim tokovima pokazuju koliko je tržište sirove nafte osetljivo na geopolitičke događaje i infrastrukturne izazove. Saudijska Arabija, kao jedan od najvećih svetskih izvoznika nafte, ima značajan uticaj na globalnu energetsku stabilnost. Uprkos napadima i oštećenjima naftovoda, Saudijska Arabija je potvrdila sposobnost da održava visok nivo izvoza i prilagođava logistiku u kriznim uslovima.

RZS navodi da su električna energija, goriva i ugostiteljske usluge najviše doprinele rastu cena u prvoj polovini 2026.

Republički zavod za statistiku (RZS) saopštio je da su potrošačke cene u Srbiji porasle za 2,9 odsto u prvoj polovini 2026. godine u odnosu na isti period prethodne godine. Glavni pokretači ovog rasta bile su kategorije energenata, lekova i ugostiteljskih usluga, što dodatno potvrđuje trend koji inflacija pokazuje u domaćoj ekonomiji.

Najveći doprinos inflaciji: energenti i stanovanje

Grupa stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva učestvovala je sa čak 42,9 odsto u ukupnom rastu potrošačkih cena. Električna energija sama je doprinela sa 17 odsto, dok su goriva i maziva za vozila imala udeo od 10,3 odsto. Pored toga, duvan je učestvovao sa 9,3 odsto, lekovi sa 7,9 odsto, a vodosnabdevanje sa 7,7 odsto. U kategoriji „Energija“, međugodišnji rast cena ubrzao je sa četiri na 6,8 odsto u drugom kvartalu 2026. godine, što je prvenstveno rezultat prelivanja poskupljenja struje iz oktobra prethodne godine i povećane nestabilnosti cena goriva.

Uticaj fiskalnih i administrativnih mera

U oblasti alkoholnih pića i duvana zabeležen je međugodišnji rast cena od 5,4 odsto, dok je kod duvana ta stopa iznosila 6,1 odsto. RZS naglašava da je prvi kvartal 2026. godine obeležen „trostrukim fiskalnim šokom“ kroz novi akcizni kalendar, redovno usklađivanje sa inflacijom i vanredno povećanje minimalne državne akcize. Zdravstvo je takođe značajno uticalo na inflaciju, sa rastom cena od 7,8 odsto, pri čemu su lekovi poskupeli 7,7 odsto. Povećani troškovi uvoza i poskupljenje farmaceutskih sirovina dodatno su doprineli ovom trendu.

Administrativne korekcije i sektor ugostiteljstva

Grupa „Snabdevanje vodom i ostale usluge u vezi sa stanovanjem“ zabeležila je dvocifren rast od 15,4 odsto. Posebno se izdvaja rast cena vodosnabdevanja, koji je iznosio 20,3 odsto, što je posledica snažnih administrativnih korekcija na nivou lokalnih samouprava. U sektoru „Restorani i hoteli“ međugodišnji rast cena iznosio je 6,4 odsto. Najveći pojedinačni uticaj imalo je poskupljenje „pljeskavice u lepinji“, sa učešćem od 21,5 odsto u ukupnom rastu te grupe. Hrana u klasičnim restoranima i pice učestvovale su sa 14,9, odnosno 9,3 odsto. Pića u ugostiteljskim objektima doprinela su sa ukupno više od 17 odsto, pri čemu su bezalkoholna pića imala učešće od 9,9, a alkoholna pića od 7,7 odsto.

Šira ekonomska slika i očekivanja za nastavak godine

Prema analizi RZS, rast cena energenata u prvoj polovini godine predstavlja prelaznu fazu kontrolisanog usklađivanja cena u okviru obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu. Očekuje se da će puni statistički efekat tih korekcija biti vidljiv u drugoj polovini godine, posebno nakon predviđenog povećanja cena tokom jeseni. U međuvremenu, inflacija u Srbiji ostaje pod snažnim uticajem administrativnih i fiskalnih mera, kao i promena na tržištu energenata i farmaceutskih proizvoda. Na taj način, kretanje potrošačkih cena i dalje reflektuje kompleksne odnose između globalnih faktora i domaće ekonomske politike.