WARM UP HUSH UP 2026 okupio vodeće stručnjake i dao smernice za kredibilno izveštavanje o održivosti

Kompanije iz Srbije i regiona imale su priliku da 20. marta u Beogradu, u Marsh Open Space-u, učestvuju na zatvorenom executive masterclassu WARM UP HUSH UP 2026, posvećenom izazovima i rizicima u komunikaciji ESG tvrdnji. Događaj je održan u okviru platforme Kampanje sa svrhom, a okupio je mali broj senior profesionalaca iz oblasti marketinga, korporativnih komunikacija, ESG-a, CSR-a, HR-a i public affairs funkcija.

Program su predvodili Solitaire Townsend, suosnivač i chief solutionist agencije Futerra, dr Tamara Vlastelica sa Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i Jamie Rusby, ekspert za održivost i komunikaciju održivosti sa iskustvom u IKEA Group i VELUX Group. Kroz okvir Hide, Pride or Slide, kao i praktičnu primenu u Executive Decision Lab formatu, učesnici su analizirali rizike greenwashinga i greenhushinga, ali i načine za kredibilnu i međufunkcionalnu komunikaciju održivosti.

Poseban fokus bio je na situacijama kada oprez prelazi u povlačenje i kada ćutanje kompanija o održivosti može predstavljati reputacioni rizik. Učesnici su dobili konkretne smernice kako da procene spremnost svojih ESG tvrdnji, usklade interne procese i donose sigurnije odluke o komunikaciji. Ovaj pristup je posebno važan za tržišta Srbije i regiona, gde se zahtevi za održivošću brzo menjaju, ali se i dalje prilagođavaju specifičnom regulatornom i tržišnom kontekstu.

„Naša ideja bila je da pomognemo kompanijama da o održivosti komuniciraju odgovorno i da odluke o komunikaciji donose promišljeno i efikasno, tako da njihov uticaj bude i vidljiv i suštinski. WARM UP HUSH UP 2026 bio je poziv na autentičnu i kredibilnu komunikaciju koja se ne skriva, već se sa punim pravom ističe“, izjavila je Tijana Adamov Ignjatović, osnivačica platforme Kampanje sa svrhom i inicijative Žute Patalone.

Jamie Rusby je istakao: „Rastući regulatorni pritisak na zelene tvrdnje, sve veći skepticizam potrošača i politizacija ESG tema doveli su do toga da neke kompanije oklevaju da komuniciraju održivost, pa čak i da se povlače iz svojih obaveza. To je razumljiva, ali dugoročno rizična reakcija. Kompanije koje će biti uspešne u ovom okruženju biće one koje neće podleći tišini, već će nastaviti da inoviraju, jačaju otpornost i investiraju u jasne i kredibilne komunikacione okvire koji mogu da izdrže proveru i očuvaju poverenje.“

Zaključak masterclassa je da kredibilna ESG komunikacija zahteva ozbiljnu unutrašnju spremnost organizacije, jasne kriterijume i bolju saradnju između funkcija. Održivost više ne može biti samo reputaciona agenda, već mora biti deo strukturne transformacije kompanije.

Fond ima 34,2 miliona akcija nominalne vrednosti 550 dinara, a 98,65% vlasništva pripada građanima Srbije

Akcionarski fond Srbije, osnovan 2010. godine kao akcionarsko društvo za upravljanje preostalim državnim akcijama, trenutno raspolaže imovinom vrednom 34,2 milijarde dinara (290 miliona evra), sa 34,2 miliona akcija nominalne vrednosti 550 dinara. Građani Srbije koji su krajem 2007. godine ispunjavali uslove za besplatne akcije, vlasnici su 98,65% akcija fonda, dok državi pripada 1,35% udela.

Prema podacima iz bilansa stanja za 2024. godinu, čak 33,6 milijardi dinara imovine fonda čine kratkoročni plasmani, uključujući vrednost svih akcija kojima fond raspolaže. U 2023. godini fond je ostvario neto dobitak od 1,4 milijarde dinara, dok je 2024. godine dobitak bio 1,6 milijardi dinara, prvenstveno zahvaljujući oročenim finansijskim sredstvima.

Država je prilikom osnivanja Akcionarskog fonda unela novčani kapital u iznosu od 5.200.020 dinara (50.000 evra), dok se nenovčani kapital odnosi na akcije i udela u privrednim društvima. U trenutku osnivanja, portfelj fonda činile su akcije u 1.507 javnih akcionarskih društava, 24 nejavna akcionarska društva, kao i udeli u 223 društva sa ograničenom odgovornošću, od kojih se 150 nalazilo u stečaju ili likvidaciji.

Prema podacima sa kraja 2024. godine, Akcionarski fond ima akcije i udele u 403 privredna društva, dok je 152 firmi u stečajnom ili likvidacionom postupku. Pored vlasništva u preduzećima, fond raspolaže i novčanim sredstvima u vrednosti od oko 25 milijardi dinara (213 miliona evra).

Ministarstvo privrede je u martu 2025. godine najavilo intenzivniji angažman u prodaji preostalih akcija iz Akcionarskog fonda na Beogradskoj berzi, sa ciljem da se sredstva podeljena građanima i fond ugasi. Tada je raspisan poziv za prodaju udela u 14 preduzeća sa državnim udelom od 0,86% do 25,1%. Prethodno je objavljen poziv za prodaju preduzeća „Prehrana” iz Sombora, a sredinom 2025. godine najavljena je prodaja 14,42% akcija „Interservisa“ (8.814 akcija) i 4,26% akcija koje su u vlasništvu Republičkog fonda PIO (2.606 akcija).

Do sada su građanima iz Akcionarskog fonda sredstva isplaćena samo jednom, početkom 2010. godine, kada su iz Privatizacionog registra dobili po 1.700 dinara. Građani ne mogu da trguju akcijama Akcionarskog fonda jer se one ne nalaze na berzi, niti imaju poznatu tržišnu cenu. Zarada po osnovu učešća ne zavisi od uspešnosti poslovanja, već isključivo od prodaje imovine fonda, a vrednost portfolija je teško precizno utvrditi zbog netransparentnosti i složenosti imovine.

Obuke za 800 korisnika i bespovratna sredstva do 3.000 evra deo novog programa za preduzetnike

Privredna komora Srbije, u saradnji sa Srpskom fondacijom za preduzetništvo, počinje sa sprovođenjem novog Programa podrške od 23. marta 2026. godine, namenjenog novoosnovanim preduzetnicima, mikro i malim privrednim društvima sa stažom do 36 meseci, odnosno do 48 meseci ako je većinski vlasnik žena, kao i fizičkim licima koja planiraju pokretanje sopstvenog biznisa. Program kombinuje finansijske i nefinansijske mere, sa ciljem jačanja preduzetničkog ambijenta, podsticanja održivih poslovnih ideja i otvaranja novih radnih mesta u Srbiji.

Prema navodima predsednika Privredne komore Srbije, Marka Čadeža, mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnici čine 99,8 odsto privrede Srbije, zapošljavaju skoro dve trećine zaposlenih u nefinansijskom sektoru i ostvaruju učešće od 56,9 odsto u BDP-u. Čadež je istakao da postoji prostor za dalji rast i potrebu za snažnijom podrškom.

Kroz novi Program podrške, do kraja 2026. godine predviđeno je da oko 800 korisnika prođe kroz obuke za razvoj veština potrebnih za pokretanje i vođenje sopstvenog posla, kako je izjavio Aleksandar Grabovac iz Srpske fondacije za preduzetništvo. On je naglasio da se time dodatno jača institucionalna podrška i stvaraju povoljniji uslovi za razvoj preduzetništva.

U okviru programa, korisnicima će biti dostupni podsticajni krediti partnerskih banaka u maksimalnom iznosu do 30.000 evra, kao i bespovratna sredstva do 20 odsto iznosa kredita, odnosno najviše do 3.000 evra, za one koji uredno otplate kredit i nastave poslovanje. Privredna komora Srbije će pružati stručnu podršku u izradi poslovno-investicionih planova i savetodavnu podršku korisnicima kojima budu odobreni podsticajni krediti.

Program se realizuje uz podršku Vlade Republike Srbije, međunarodnih partnera, Vlade Savezne Republike Nemačke i Nemačke razvojne banke KfW. Partnerske banke uključene u program su Halkbank, ProCredit Bank, 3Bank, Erste Bank, NLB Komercijalna banka i OTP Banka.