Volkswagen snižava profitnu maržu zbog otpisa od 6 milijardi evra, sindikati traže ulaganja i zaštitu radnika

Nemačka auto-industrija suočava se sa krizom profitabilnosti, jer je Volkswagen Grupa smanjila prognozu operativne marže za 2026. godinu na najviše 1 odsto. Ovaj potez dolazi nakon što je kompanija ostvarila 2,8 odsto marže prethodne godine, a najnoviji otpis vrednosti Poršea od oko 6 milijardi evra dodatno je opteretio finansijski rezultat. Posledice ove odluke direktno pogađaju više od 100.000 radnih mesta u sektoru.

Desetine hiljada radnika protestovalo je širom Nemačke, zahtevajući veća ulaganja u domaće fabrike i očuvanje radnih mesta. Sindikat IG Metall organizovao je više od 280 protesta, dok je broj učesnika premašio 100.000. U isto vreme, akcije Volkswagena pale su za 5,6 odsto, što je kompaniju svrstalo među najveće gubitnike indeksa DAX.

Pad marže i otpuštanja u auto-industriji

Smanjena profitabilnost rezultirala je najavom otpuštanja ukupno oko 100.000 radnih mesta u Volkswagenu do kraja decenije. Budućnost fabrika u Hanoveru, Emdenu, Cvikauu i Nekarzulmu ostaje neizvesna. BMW ukida 8.000 radnih mesta, dok Mercedes seli proizvodnju A-klase u Mađarsku, gde su ukupni troškovi proizvodnje za 70 odsto niži nego u Nemačkoj. Sat rada u Nemačkoj 2024. godine iznosio je 43,30 evra, u poređenju sa 14,10 evra u Mađarskoj.

Prema podacima VDA, od 2019. do 2025. godine izgubljeno je 100.000 radnih mesta, a procena je da bi taj broj mogao dostići 225.000 do 2035. godine. Najteže su pogođeni dobavljači, dok su ranije prognoze gubitka bile niže i iznosile 190.000 radnih mesta.

Kriza profitabilnosti preti lancu snabdevanja

Analiza EY pokazuje da su prihodi Volkswagena, Mercedesa i BMW-a u prvoj polovini 2026. godine pali za 2,9 odsto na 284 milijarde evra. Istovremeno, prosečan prihod 19 proizvođača automobila porastao je za 3,6 odsto. Proizvodnja automobila u Nemačkoj pala je za 4 odsto u prvih osam meseci, na 2,65 miliona vozila, što je 16 odsto ispod nivoa iz 2019. godine.

Sindikat IG Metall kritikuje uprave zbog sporog reagovanja na trend prelaska na električna vozila i digitalizaciju. “Nećemo tek tako gledati kako se ključna industrija korak po korak izdubljuje”, poručuje rukovodilac sindikata Horst Ot. Sindikat traži nova ulaganja u nemačke pogone, konkurentne cene struje i zaštitu dobavljača.

Uticaj na Srbiju i regionalni lanac snabdevanja

Kriza profitabilnosti u nemačkoj auto-industriji ima direktan uticaj na Srbiju. Oko 100.000 ljudi u Srbiji radi u auto-industriji, a dominantni investitori su nemačke kompanije kao što su ZF, Boš i Kontinental (danas Aumovio). Prema podacima Razvojne agencije Srbije, strani proizvođači ostvaruju oko 95 odsto prihoda sektora. Država je uložila više od 517 miliona evra podsticaja od 2016. godine, a najveći deo sredstava otišao je nemačkim firmama.

Kada nemački koncerni smanjuju troškove, prvi na udaru su najjednostavniji poslovi u regionu. Zatvaranje pogona Leonija u Malošištu i Dräxlmaiera u Zrenjaninu dovelo je do gubitka oko 2.300 radnih mesta u Srbiji do kraja 2025. godine. Konsultantska kuća Alvarez & Marsal procenila je da bi do 10.000 radnika u srpskoj auto-industriji moglo ostati bez posla. Deo proizvodnje seli se u Severnu Afriku, gde su troškovi rada nekoliko puta niži.

Na kraju, ostaje pitanje ko će snositi cenu prilagođavanja: radnici u Nemačkoj i Srbiji ili država koja je u sektoru investirala stotine miliona evra. Sindikati insistiraju da kompanije preusmere investicije u nove tehnologije, autonomnu vožnju i digitalizaciju, čime bi se obezbedila održivost i konkurentnost auto-industrije.

Nova kreditna linija podržava mala i srednja preduzeća, sa grantovima za kompanije koje zapošljavaju žene, mlade i osobe sa invaliditetom

Kroz inicijativu Evropske investicione banke (EIB) i UniCredit Banke Srbija, na tržište će biti plasirano ukupno 56,5 miliona evra za kompanije koje podržavaju inkluzivno zapošljavanje. Ova kreditna linija, koja uključuje i grant sredstva, namenjena je malim i srednjim preduzećima (MSP) i firmama srednje tržišne kapitalizacije u Srbiji, sa posebnim fokusom na one koje zapošljavaju žene, mlade, osobe sa invaliditetom i druge grupe suočene sa preprekama na tržištu rada. Kreditni aranžman deo je specijalizovane linije EIB za podsticanje socijalne inkluzije i rodne ravnopravnosti, saopšteno je iz ovih institucija.

Uz podršku EIB, UniCredit Banka Srbija će obezbediti kreditnu liniju od 20 miliona evra i grant od 2,6 miliona evra, dok će UniCredit Leasing Srbija plasirati dodatnih 30 miliona evra kredita i grant od 3,9 miliona evra. Kao rezultat, ukupna vrednost finansiranja iznosi 56,5 miliona evra, dostupnih kompanijama širom zemlje. Grant sredstva se obezbeđuju putem Inicijative EIB za ekonomsku otpornost, koja nagrađuje kompanije za postizanje merljivih ciljeva na polju dugoročnog zapošljavanja ranjivih grupa. Program uključuje i tehničku pomoć za razvoj i sprovođenje inkluzivnih strategija na radnom mestu, što dodatno podstiče održivu promenu u privrednom okruženju.

Kreditna linija za inkluzivno zapošljavanje: detalji i značaj za tržište

Pre svega, ova kreditna linija ima za cilj da smanji nejednakosti i osigura veće ekonomske mogućnosti za žene, mlade i osobe sa invaliditetom u Srbiji. Kompanije koje ispune merljive ciljeve u inkluzivnom zapošljavanju biće dodatno stimulisane grantovima. Osim toga, tehnička podrška omogućiće firmama da razviju bolje interne politike koje dugoročno povećavaju konkurentnost. Na taj način, finansijski sektor aktivno doprinosi inkluzivnom rastu i ekonomskom jačanju Srbije.

Ovo je četvrti takav sporazum između EIB i UniCredit Grupacije u Srbiji, čime je do sada ukupno obezbeđeno 240 miliona evra za više od 1.000 preduzeća. Projekat je deo šireg Plana rasta za Zapadni Balkan Evropske unije, sa ciljem jačanja otpornosti privatnog sektora i unapređenja poslovne klime.

Izjave rukovodstva i budući efekti za privredu

“Ovaj sporazum će podržati rast privatnog sektora i socijalnu inkluziju kroz smanjenje nejednakosti i proširivanje ekonomskih mogućnosti za nedovoljno zastupljene grupe, posebno žene i mlade”, izjavio je Richard Amor, direktor EIB za zemlje proširenja i susedstva EU. On je dodao da je promovisanje inkluzivnog rasta ključno za jačanje ekonomske otpornosti Srbije i njenu integraciju u tržište Evropske unije.

Predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija, Nikola Vuletić, naglasio je značaj partnerstva sa EIB: “Naše dugogodišnje partnerstvo sa Evropskom investicionom bankom pokazuje da finansiranje može biti snažan pokretač pozitivnih promena u društvu. Posebno smo ponosni što, nakon uspešne realizacije prethodnog programa, proširujemo ovu inicijativu i na UniCredit Leasing. Omogućavamo kompanijama ne samo povoljniji pristup finansiranju, već i konkretnu podršku za stvaranje kvalitetnijih i inkluzivnijih radnih mesta.”

Zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, Julian Vassallo, izjavio je da će ova kreditna linija pomoći kompanijama da otvore više radnih mesta za zapostavljene grupe na tržištu rada. On je istakao da je ovo praktičan primer kako podrška EU može podstaći inkluzivan i održiv rast u Srbiji.

Širi kontekst: uticaj na tržište rada i privredni rast

Kreditna linija za inkluzivno zapošljavanje u Srbiji predstavlja značajan instrument za unapređenje konkurentnosti MSP i podsticanje društvene kohezije. U međuvremenu, ovakve inicijative doprinose integraciji Srbije u evropske ekonomske tokove i jačanju otpornosti na eksterne šokove. Kroz podršku kompanijama koje ulažu u raznolikost i inkluziju, finansijski sektor može omogućiti dugoročnu vrednost za zaposlene i društvo u celini.

Gorivo u Hrvatskoj poskupelo šest centi po litru, dok je dizel u Srbiji dostigao 2,01 evro, a benzin 1,76 evra

Hrvatska je od ponoći povećala cenu dizela za šest centi po litru, pa sada litar ovog goriva košta 1,91 evro. Cena benzina u isto vreme porasla je za jedan cent i iznosi 1,74 evra po litru. Povećanje cena goriva usledilo je nakon intervencije vlade, a najviše je poskupeo plavi dizel, koji se koristi u poljoprivredi. On sada košta 1,50 evra po litru, što je rast od deset centi.

Tečni naftni gas za rezervoare poskupeo je za tri centa i sada se prodaje po 1,41 evro po kilogramu. U bocama za domaćinstva ova cena iznosi 1,99 evra po kilogramu, što je povećanje od četiri centa. Cena dizela u Hrvatskoj i dalje je niža nego u Srbija, gde litar evrodizela trenutno košta 2,01 evro. Benzin BMB 95 u Srbiji dostigao je rekordnih 1,76 evra po litru.

Cena dizela u Hrvatskoj i poređenje sa regionom

U poređenju sa regionom, Crna Gora ima nešto niže cene goriva od Srbije, ali više od Hrvatske. U Crnoj Gori litar dizela iznosi 1,9 evra, dok je benzin od 95 oktana 1,72 evra po litru. Kao rezultat, srpski potrošači i dalje plaćaju najviše za dizel među zemljama regiona. Prateći trendove, benzin i dizel u zemljama Evropske unije beleže kontinuiran rast cena, ali Srbija ostaje na vrhu po skupim derivatima.

Najveće povećanje cene zabeleženo je kod plavog dizela u Hrvatskoj, što će direktno uticati na poljoprivredni sektor. S druge strane, uvođenje novih cena goriva prati i rast troškova za domaćinstva, posebno kada je u pitanju tečni gas za boce.

Tržišni kontekst i dalji uticaj poskupljenja

Povećanje cena goriva usledilo je u trenutku kada evropsko tržište beleži rekordne vrednosti. Dizel u Francuskoj dostigao je 2,41 evra po litru, što pokazuje širi trend poskupljenja na kontinentu. U Srbiji se visoke cene goriva održavaju već duže vreme, što dodatno opterećuje potrošače i privredu.

Osim toga, cene nafte i energenata na globalnom tržištu ostaju nestabilne, što utiče na formiranje cena u regionu. Vlade zemalja često intervenišu kako bi ublažile posledice za građane, ali rezultati ovih mera su ograničeni. U međuvremenu, vozači u Hrvatskoj i dalje plaćaju manje za dizel u odnosu na svoje susede iz Srbije, ali jaz u cenama se smanjuje.

Cena dizela u Hrvatskoj, kao i drugih goriva, nastaviće da oscilira u zavisnosti od globalnih kretanja i regionalnih politika. Porast cena goriva može imati dugoročne posledice na potrošačku korpu i troškove transporta, posebno u sektorima kao što su poljoprivreda i logistika.