Konzorcijum predvođen Amitom Batijom i sa Džefom Bezosom blizu dogovora sa Fenvej sports grupom, što bi Liverpul vrednovalo na istorijski visok iznos

Džef Bezos, osnivač Amazona, nalazi se u finalnoj fazi pregovora o kupovini oko jedne trećine vlasničkog udela u engleskom fudbalskom klubu Liverpul. Prema dostupnim informacijama, vrednost transakcije iznosi 5,9 milijardi dolara, što bi Liverpul dovelo među najvrednije sportske kolektive u istoriji fudbala. U investicionoj grupaciji učestvuju i Eduardo Saverin, suosnivač Fejsbuka, kao i konzorcijum koji predvodi Amit Batija, bivši akcionar Kvins Park Rendžersa i zet magnata Lakšmija Mitala.

Dogovor konzorcijuma i Fenvej sports grupe

Prema navodima, vlasnik Liverpula, kompanija Fenvej sports grupa (FSG), mogao bi već ove nedelje da objavi zvanični sporazum. Transakcija bi Liverpul vrednovala na 5,9 milijardi dolara, što predstavlja jednu od najviših procena vrednosti za neki fudbalski klub do sada. FSG je kupio Liverpul još 2010. godine. Tokom 16 godina vlasništva, značajno je povećao vrednost kluba. Kao rezultat, kompanija je poslednjih godina tražila ulazak spoljnog investitora, ali je istovremeno insistirala na zadržavanju kontrole nad ključnim odlukama.

Uticaj na strukturu vlasništva i sportski sektor

Učešće Džefa Bezosa donelo bi dodatni kapital i globalnu prepoznatljivost Liverpulu. S druge strane, njegov ulazak u vlasničku strukturu signalizira nastavak trenda velikih privatnih investicija u evropski fudbal. Fenvej sports grupa je, tokom svog vlasništva, podržavala razvoj infrastrukture i sportskih rezultata. Klub je 2025. godine osvojio titulu prvaka Engleske, ali sada ulazi u period tranzicije. Trener Arne Slot napustio je klub, a stručni štab je promenjen. Takođe, iz ekipe je otišao i nekada ključni golgeter Salah, što dodatno menja sportski i finansijski balans.

Pozicija Liverpula na tržištu i buduće promene

Odlazak Majkla Edvardsa, jednog od najvažnijih ljudi za sportsko planiranje, dodatno utiče na organizacionu strukturu. On je bio ključan u stvaranju ekipe koja je 2020. godine osvojila prvu titulu prvaka Engleske za Liverpul posle tri decenije. Uporedo sa tim, investicija od 5,9 milijardi dolara ukazuje na rast vrednosti fudbalskih klubova na globalnom tržištu. Takav potez odražava povećano interesovanje velikih investitora za profesionalni sport i njegov marketinški potencijal. Kao rezultat toga, dolazak Džefa Bezosa mogao bi doneti dodatne promene u strategiji, s obzirom na njegov finansijski kapacitet i iskustvo u vođenju globalnih kompanija. U ovom trenutku, Liverpul ostaje jedan od najvažnijih brendova u engleskom i evropskom fudbalu. Vrednovanje na 5,9 milijardi dolara potvrđuje poziciju kluba kao ključnog igrača u industriji sporta i zabave.

Kineske kompanije prodale su 171.800 električnih automobila u zapadnoj Evropi za pet meseci, uprkos carinama do 35,3 odsto

Kineski proizvođači električnih automobila zabeležili su snažan rast prodaje u Evropi od januara do maja ove godine. Prema aktuelnim podacima, prodaja električnih automobila kineskih marki dostigla je 171.800 vozila u zapadnoj Evropi tokom prvih pet meseci. Udeo kineskih proizvođača na tržištu električnih vozila sada iznosi 14,2 odsto, što predstavlja rast od gotovo pet procentnih poena u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ovi rezultati ostvareni su uprkos tome što su na snazi evropske carine na kineska vozila, koje za pojedine proizvođače dostižu čak 35,3 odsto, uz postojeću standardnu uvoznu carinu od 10 odsto.

Prodaja kineskih automobila jača i pored carinskih barijera

Kineski proizvođači su, uprkos visokim carinama, uspeli da zadrže konkurentsku prednost, pre svega zahvaljujući povoljnijim cenama i širokoj paleti modela. Britanska vlada nije pratila Evropsku uniju po pitanju dodatnih carina, zbog čega je Velika Britanija činila približno četvrtinu ukupne prodaje kineskih električnih automobila u 18 najvećih zapadnoevropskih tržišta. Italija je takođe značajno tržište za kineske proizvođače, sa oko petinom ukupne prodaje. Taj rezultat delimično je posledica specifičnih državnih subvencija koje su omogućile dodatno snižavanje cena. Na primer, kineski proizvođač Lipmotor plasirao je veliki broj modela T03 u Italiju, gde je zahvaljujući državnim podsticajima cena ovog vozila u jednom trenutku pala na oko 5.000 evra.

Kontekst tržišta i uticaj carina na konkurenciju

Ovi podaci ukazuju da carine, iako povećavaju cenu kineskih električnih automobila, nisu eliminisale njihovu konkurentsku prednost u pogledu tehnologije, cene i širine ponude. Evropska komisija uvela je dodatne dažbine zbog ocene da kineski proizvođači imaju koristi od državnih subvencija, što im omogućava da vozila nude po nižim cenama. Kao rezultat toga, tržište električnih vozila u zapadnoj Evropi postaje sve izazovnije za domaće i druge strane proizvođače. Prelazak na električna vozila i promene u carinskoj politici direktno utiču na strukturu evropske automobilske industrije, dok kineski proizvođači nastavljaju da povećavaju svoj tržišni udeo.

Perspektiva i značaj za evropsko tržište

Prodaja kineskih električnih automobila u Evropi pokazuje otpornost ovih kompanija na regulatorne izazove i carinske prepreke. Pored toga, državne subvencije u pojedinim evropskim zemljama, kao što je Italija, dodatno su podstakle plasman pristupačnih modela. Dominacija kineskih proizvođača u segmentu električnih vozila naglašava potrebu evropskih proizvođača da unaprede konkurentnost kroz inovacije i strategije prilagođene novim tržišnim uslovima. Takođe, rast tržišnog udela kineskih kompanija može uticati na dalji razvoj politike carina i subvencija u Evropskoj uniji. Na kraju, jasno je da kineski električni automobili osvajaju Evropu uprkos carinama, menjajući balans snaga u automobilskoj industriji.

Ministarstvo finansija predlaže povećanje minimalca za 9,2 odsto, a sindikati insistiraju na dostizanju 650 evra tokom 2027.

Minimalna zarada u Srbiji biće povećana na 405 dinara po satu od 1. januara 2027. godine, prema predlogu Ministarstva finansija. Ova odluka rezultat je prve runde pregovora Socijalno-ekonomskog saveta, na kojoj je istaknuto da predloženo povećanje iznosi 9,2 odsto u odnosu na važećih 371 dinar. Time bi ukupna minimalna mesečna zarada dostigla 70.470 dinara (oko 600 evra), što je posebno važno za zaposlene sa najnižim primanjima.

Detalji predloga i reakcije poslodavaca

Predloženo povećanje minimalca za 2027. godinu izazvalo je različite reakcije među socijalnim partnerima. Predstavnici Unije poslodavaca Srbije smatraju da realne mogućnosti privrede omogućavaju povećanje minimalne zarade za oko osam odsto, što bi odgovaralo zbiru inflacije i rasta bruto domaćeg proizvoda. Poslodavci ističu da su njihovi stavovi blizu predlogu Ministarstva finansija, ali će konačan stav izneti na narednom sastanku. Osim toga, poslodavci zahtevaju da svako povećanje minimalca bude praćeno merama za rasterećenje privrede, poput smanjenja poreza i doprinosa na zarade.

Stavovi sindikata i problem kompresije zarada

S druge strane, sindikati zahtevaju da se u pregovorima razmatra i pitanje ukupnih zarada, posebno u javnom sektoru, zbog sve izraženije kompresije plata. Zoran Ristić, savetnik za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, naglasio je potrebu da minimalna zarada tokom 2027. godine dostigne 650 evra, u skladu sa ranijim obećanjem Vlade Srbije. On ističe da ni planiranih 650 evra nije dovoljno za pokrivanje osnovnih životnih troškova, ako se ima u vidu prosečna potrošačka korpa. Vlada je prepoznala problem kompresije, ali smatra da je sada prioritet isključivo utvrđivanje minimalne cene rada.

Uticaj povećanja minimalca na privredu i zaposlene

Povećanje minimalca ima značajne implikacije za poslovanje kompanija i standard zaposlenih. Prema rečima Ljiljane Pavlović, rukovodioca Sektora za članstvo Unije poslodavaca Srbije, rast minimalne zarade mora biti održiv i utemeljen na realnim ekonomskim pokazateljima. Poslodavci podržavaju rast životnog standarda, ali upozoravaju na rizik smanjenja zaposlenosti, odlaganja investicija i prelaska dela poslovanja u sivu zonu. U poslednjih pet godina, fiskalno rasterećenje rada doprinelo je povećanju neoporezivog dela zarade sa 16.300 dinara u 2020. na 34.221 dinar mesečno u 2026. godini. Osim toga, privreda se suočava sa visokim troškovima energije, sirovina i radne snage, što dodatno otežava održavanje konkurentnosti.

Dalji tok pregovora i očekivanja

Nastavak pregovora o minimalnoj zaradi zakazan je za 12. avgust, kada se očekuje približavanje stavova socijalnih partnera. Sindikati ostaju pri zahtevu da se jasno definiše vreme kada će minimalac dostići 650 evra. Poslodavci, sa druge strane, traže nastavak politike poreskog rasterećenja i povećanje neoporezivog dela zarade. Kao rezultat, ishodi pregovora imaće direktan uticaj na standard zaposlenih i troškove poslovanja u Srbiji. Minimalna zarada u Srbiji tako ostaje centralna tema socijalnog dijaloga, sa fokusom na balans između potreba zaposlenih i mogućnosti privrede.