Program podrške obuhvata kredite i grantove za digitalizaciju, zelene projekte i održivu poljoprivredu u Srbiji

Erste banka, Evropska unija i Evropska investiciona banka pokrenule su program vredan 20 miliona evra za domaće kompanije. Program je usmeren na finansiranje inovativnih, digitalnih i zelenih projekata, kao i ulaganja u održivu poljoprivredu. Sredstva će biti dostupna malim i srednjim preduzećima, kao i kompanijama srednje tržišne kapitalizacije, saopštili su predstavnici institucija prilikom potpisivanja sporazuma.

Podrška inovacijama i digitalizaciji kroz kredite i grantove

Uz program od 20 miliona evra, kompanije u Srbiji dobijaju priliku da ulažu u digitalizaciju i razvoj novih tehnologija. Sredstva iz programa kombinuju kredite EIB i bespovratna sredstva Evropske unije. Kao rezultat, kompanije mogu investirati u energetsku efikasnost, inovacije i održivu poljoprivredu, što doprinosi povećanju njihove konkurentnosti na evropskom tržištu.

Predsednica izvršnog odbora Erste banke Jasna Terzić istakla je značaj digitalne transformacije za srpsku privredu. “Verujemo da digitalna transformacija neće biti uspešna ako ne stigne do svake kompanije”, naglasila je Terzić. Ona je dodala da je cilj programa podrška klijentima na putu ka većoj profitabilnosti i energetskoj efikasnosti.

Povećanje konkurentnosti i priprema za EU tržište

Ričard Amor, direktor poslovanja za zemlje proširenja i susedstva u EIB, izjavio je da program ima za cilj da pomogne srpskim kompanijama da budu efikasnije, inovativnije i spremnije za zelenu tranziciju. “Za to nisu potrebne samo finansije, već i kreditne linije, grantovi, kao i tehnička pomoć”, rekao je Amor.

Julian Vasalo, zamenik ambasadora Delegacije Evropske unije u Srbiji, naveo je da projekat doprinosi planu rasta i približavanju domaćih kompanija jedinstvenom tržištu EU. Prema njegovim rečima, kombinacija finansijske i tehničke podrške omogućiće kompanijama i poljoprivrednicima da povećaju produktivnost i nastave rast.

Tehnička i savetodavna pomoć za rast produktivnosti

Miloš Zečević, direktor sektora računovodstva i kontrolinga u Erste banci, predstavio je detalje kreditne linije. On je istakao da održiva transformacija uključuje inovativne tehnologije, digitalizaciju i produktivniju proizvodnju. Kao primer posledica klimatskih promena, naveo je ovogodišnji vodostaj Dunava, koji utiče na navodnjavanje, cene hrane i transport.

Kao rezultat, Zečević je naglasio važnost pametnog navodnjavanja i primene senzora u poljoprivredi. Kompanije koje se prijave mogu dobiti i povraćaj 10 odsto inicijalne investicije kroz grant. Program objedinjuje finansiranje, bespovratnu podršku i tehničku pomoć, sa ciljem da domaće firme povećaju produktivnost, energetsku efikasnost i konkurentnost, uz pripremu za zahteve evropskog tržišta. Osim toga, ovakve inicijative podržavaju dugoročnu održivost domaće privrede.

Srbija jača odbranu sajber infrastrukture dok broj napada raste sa tri na 5,5 miliona u osam meseci.

Srbija je napravila ključan korak u oblasti sajberbezbednosti dodelom prvih NIS2 sertifikata u Beogradu za deset polaznika specijalizovane obuke. Događaj je usledio u trenutku kada je, prema rečima Mihaila Jovanovića, direktora Kancelarije za IT i eUpravu, broj sajber napada na kritičnu infrastrukturu porastao na 5,5 miliona u prvih osam meseci 2026. godine. U poređenju s 2025. godinom, kada je zabeleženo više od tri miliona napada, ovo predstavlja ozbiljan izazov za sve organizacije koje posluju u Srbiji.

Broj sajber napada u Srbiji značajno raste

Nova NIS2 direktiva Evropske unije donosi strože standarde u upravljanju rizicima, zaštiti informacionih sistema i reagovanju na incidente. Usklađivanje sa ovim propisom postalo je obavezno za kompanije koje sarađuju sa partnerima iz EU, učestvuju u lancima snabdevanja ili posluju u sektorima kritične infrastrukture. Kao rezultat, sertifikacija stručnjaka za NIS2 u Srbiji dobija centralno mesto u jačanju poslovne pouzdanosti i konkurentnosti domaćih firmi.

Obuka i sertifikacija stručnjaka za NIS2 standarde

Prema rečima Mihaila Jovanovića, obuke i dodela sertifikata predstavljaju važan korak za javni sektor i privredu. “Srbija se uskladila sa evropskom regulativom donošenjem Zakona o informacionoj bezbednosti, koji počinje da se primenjuje od 1. januara naredne godine. Veliki zadatak za sve nas je da imamo što više stručnjaka koji znaju šta treba da rade kada je u pitanju informaciona bezbednost i kako se štiti kritična infrastruktura i u javnoj upravi i u privredi”, istakao je Jovanović. On je naglasio da je ovo prvi kurs i da je sertifikate dobilo deset polaznika, ali da je potreba za stručnjacima mnogo veća, naročito uzimajući u obzir porast broja napada.

Evropska regulativa i razvoj kapaciteta

Predstavnik Huba 201, Nikola Budanović, ocenio je da podela sertifikata potvrđuje sposobnost domaće privrede i javnog sektora da odgovore na nove izazove. On je naglasio važnost razvoja kompetencija za upravljanje rizicima. Program sertifikacije NIS2 oficira, razvijen prema međunarodnom standardu ISO 17024 i NIS2 direktivi, ima za cilj jačanje znanja zaposlenih u upravljanju sajber rizicima.

Impličacije za privredu i javni sektor

Predstavnik austrijske sertifikacione kuće Austrian Standards, Reha Tutenek, izjavio je da je sertifikacija ključna za dokazivanje sposobnosti zaposlenih da upravljaju rizicima u realnom vremenu. “Taj program je uspostavljen kako bi se dokazale kompetencije i pokazalo da ljudi koji rade u kompanijama mogu da upravljaju rizicima povezanim sa sajber napadima koji se trenutno dešavaju”, rekao je Tutenek. U međuvremenu, HUB201 nastavlja da razvija inovativne metode za unapređenje sajberotpornosti kroz povezivanje industrije, startapa, javnog sektora i akademije.

Zaključak: NIS2 standardi ključni za digitalnu otpornost

Obavezno usklađivanje sa NIS2 direktivom i kontinuirano obrazovanje stručnjaka predstavljaju osnovu za zaštitu nacionalne infrastrukture. Uporedo sa tim, porast broja napada u Srbiji na 5,5 miliona u samo osam meseci 2026. godine jasno ukazuje na urgentnost daljeg ulaganja u znanje i tehnologiju. Prijave za naredni ciklus četvorodnevnog treninga otvorene su do 12. oktobra, što dodatno podstiče razvoj domaće ekspertize u oblasti sajberbezbednosti.

U Finskoj granica za rezerviste povećana na 65 godina, Nemačka i Francuska najavljuju angažovanje penzionera u vojsci zbog niskog odziva mladih

Evropska unija suočava se sa ozbiljnim izazovom kada je reč o popunjavanju vojnih kapaciteta zbog niskog odziva mladih. Zbog toga, evropske zemlje sve češće podižu starosnu granicu za rezerviste, a angažovanje penzionera postaje nova realnost. Fenomen “specijalaca iz staračkog doma” osvetljava trend da se, zbog nedostatka motivacije mladih, evropske vojske oslanjaju na starije građane.

Manjak mladih vojnika u Evropi

Prema najnovijim istraživanjima, samo 16 odsto mladih u Austriji je spremno da uzme oružje u ruke u slučaju krize. U Velikoj Britaniji, prošlogodišnje istraživanje pokazalo je da 64 odsto građana ne želi da se pridruži vojsci u slučaju rata. Drugo istraživanje agencije Ipsos pokazuje da 48 odsto Britanaca ne bi bilo spremno da uzme oružje, dok bi 38 odsto to prihvatilo. U Nemačkoj je od 298.200 mladih, kojima su od januara do maja ove godine poslati upitnici za dobrovoljni ulazak u vojsku, samo 530 njih izrazilo spremnost da se odmah priključi profesionalnim snagama. Prema istraživanju Instituta Forsa iz juna prošle godine, svega 17 odsto Nemaca bi branilo svoju zemlju u slučaju napada.

Podizanje starosne granice za rezerviste

Zbog niskog entuzijazma mladih, evropske vojske proširuju starosni okvir za rezerviste. Finska je od 1. januara ove godine povećala granicu za rezerviste sa 50 na 65 godina. Za penzionisane oficire od čina pukovnika naviše, granica za pozivanje ne postoji. U Francuskoj se najavljuje podizanje granice za dobrovoljce rezerviste na čak 70 godina, a za pojedine specijalnosti i do 72 godine. U Nemačkoj, predsednik Udruženja rezervista Bastijan Ernst izjavio je da bi gornja starosna granica trebalo da bude 70 godina, uz obrazloženje da ljudi duže ostaju u formi. Osim toga, procenat Italijana između 18 i 60 godina koji veruje da bi bili spremni da se bore za svoju državu iznosi svega 34 odsto, dok je u Francuskoj taj procenat 55 odsto, a u Španiji 50 odsto. Kao rezultat ovih trendova, stariji građani postaju ključna rezerva za evropske vojske.

Sociološki i ekonomski kontekst angažovanja penzionera

Tradicionalno, vojske su smatrale da je gornja granica za rezerviste 55 do 60 godina zbog fizičkih ograničenja. Međutim, zbog trenutnih potreba, godine postaju „samo broj“. U Finskoj, oficiri pukovnici i više nemaju ograničenje za povratak u vojsku. Francuska i Nemačka razmatraju slične modele. Ove promene imaju i ekonomske implikacije, jer angažovanje starijih građana može uticati na izdvajanja za vojne penzije i zdravstvenu zaštitu. Takođe, smanjenje broja mladih vojno sposobnih lica može dugoročno uticati na radnu snagu i produktivnost, što je važan makroekonomski izazov za članice EU.

Zaključak: starija populacija kao ključ vojne strategije

U situaciji kada većina mladih Evropljana ne želi da učestvuje u potencijalnom oružanom sukobu, države su prinuđene da revidiraju vojnu strategiju i personalnu politiku. Povećanje starosne granice za rezerviste i angažovanje penzionisanih oficira postaje standard u mnogim zemljama EU. Ovaj pristup, međutim, otvara nova pitanja o dugoročnoj održivosti i efikasnosti evropskih odbrambenih sistema, ali i o ukupnom makroekonomskom balansu.