Globalni javni dug povećan za 10 biliona dolara u 2026, kamate premašile 3,3 biliona dolara za razvijene ekonomije

Svetski dug premašio je 365 biliona dolara u prvoj polovini 2026. godine, pokazuju podaci Instituta za međunarodne finansije (IIF). Prema navodima IIF, svetski dug porastao je za 10 biliona dolara (8,5 biliona evra) u tom periodu. Kao rezultat, troškovi servisiranja duga postali su značajan teret za državne budžete, posebno u razvijenim zemljama.

Rast kamata povećava fiskalni pritisak

Prinosi na srednjoročne i dugoročne državne obveznice u vodećim svetskim ekonomijama, poput Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Francuske i Velike Britanije, dostigli su najviše nivoe u više od decenije. S druge strane, investitori su sve zabrinutiji zbog viših kamatnih stopa i trajnih efekata visokih troškova energije, slabog privrednog rasta i povećane državne potrošnje. IIF ističe da su upravo ove četiri velike ekonomije suočene sa uporno visokim budžetskim deficitima i rastom troškova kamata. Ovi problemi ranije su se uglavnom povezivali sa zemljama u razvoju, ali sada pogađaju i razvijene države.

Troškovi kamata premašuju ključne globalne izdatke

Prema IIF, razvijene ekonomije su prošle godine platile više od 3,3 biliona dolara (2,8 biliona evra) kamata na međunarodno trgovane državne obveznice. Ovaj iznos je veći od ukupne svetske potrošnje na veštačku inteligenciju, koja je iznosila 2,2 biliona evra, kao i od izdataka za odbranu (2,6 biliona evra) i čistu energiju (dva biliona evra). Zbog toga dug sve više postaje i političko pitanje, stvarajući začarani krug između izbornog ciklusa i kratkoročnih rešenja, dok se dugoročna fiskalna ranjivost povećava.

Strukturni izazovi i preporuke međunarodnih organizacija

„Kako referentne kamatne stope rastu, očekuje se nagli porast troškova kamata, dok strukturni uticaji izazvani izdvajanjima za zdravstvo i javne penzije uglavnom ostaju nerešeni“, navodi IIF u izveštaju. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz Pariza, u svom privremenom ekonomskom izveštaju, ističe da rast prinosa na obveznice ukazuje na potrebu za većim naporima u ograničavanju i preusmeravanju državne potrošnje. Pored toga, OECD preporučuje poboljšanje efikasnosti javnog sektora i povećanje javnih prihoda.

Širi ekonomski značaj svetskog duga

Uporedo sa tim, svetski dug postaje centralna tema globalne ekonomske politike. Bilion, kao hiljadu milijardi, predstavlja ogromnu vrednost u svetskim finansijama. Visina svetskog duga ima direktan uticaj na stabilnost međunarodnih finansijskih tržišta, investicione odluke i mogućnost država da odgovore na buduće krize. Kao rezultat, pažnja analitičara i donosilaca odluka sve je više usmerena na održivost javnih finansija i dugoročnu fiskalnu stabilnost. Izvor podataka: Institut za međunarodne finansije, OECD.

Internet sajtovi više ne zahtevaju višenedeljni razvoj, već se uz nove digitalne alate mogu pokrenuti u roku od nekoliko sati, a ključna pitanja postaju infrastruktura i sadržaj.

Digitalni alati skraćuju vreme izrade sajta na samo nekoliko sati, dok je do pre nekoliko godina ovaj proces trajao i po nekoliko nedelja. Nekada je za pokretanje sajta bilo potrebno angažovati dizajnera, programera, obavljati brojne telefonske razgovore i mejl prepiske, a završetak projekta često se odlagao zbog brojnih izmena i usklađivanja. Danas se, zahvaljujući savremenim softverskim rešenjima, proces značajno ubrzava i pojednostavljuje.

Kratak put od ideje do sajta

Najveću promenu doneli su digitalni alati zasnovani na savremenim tehnologijama. Umesto da se sajt razvija ispočetka, dovoljno je uneti osnovne podatke o kompaniji ili organizaciji i njene ciljeve. Softver automatski generiše početnu strukturu, predloži tekstove i raspored elemenata. Ipak, i dalje je čovek taj koji odlučuje o konačnom izgledu i sadržaju, što znači da alat služi kao ubrzanje, a ne zamena za ljudsku odluku. Kao rezultat, više nije neophodno da se svaki korak započinje od nule, što značajno smanjuje vreme izrade.

Infrastruktura i tehnička podrška postaju ključni faktori

Osim brzine izrade, promenila se i infrastruktura koja omogućava da sajt bude dostupan korisnicima. Hosting paketi danas podsećaju na standardnu online kupovinu: korisnik bira paket, registruje domen i brzo aktivira uslugu bez dodatnih dogovora sa provajderom. Na domaćem tržištu, kompanije kao što je Orion nude objedinjena rešenja za domen i hosting putem jedne online platforme. Međutim, važno je voditi računa o lokaciji servera, brzini korisničke podrške, pravljenju rezervnih kopija i mogućnosti migracije u slučaju promene provajdera. To su pitanja koja se često pokažu presudnim tek kada nastane tehnički problem. Zbog toga je i dalje neophodno pažljivo birati servis i proveravati šta sve paket uključuje.

Novi standardi u ponudi i fokus na sadržaj

Sa razvojem industrije, usluge kao što su SSL sertifikati, automatske rezervne kopije i osnovna zaštita sve češće postaju standardni deo hosting paketa. Takođe, ceo proces – od nastanka ideje do prve verzije sajta i aktivacije domena – može biti završen u jednom danu. Brzina, međutim, nije jedini faktor uspeha. Kako tehničke prepreke postaju manje, kompanije više vremena mogu posvetiti kvalitetu sadržaja, jasnoći poruke i korisničkom iskustvu. Najveća promena danas je što izrada sajta više ne predstavlja kompleksan tehnički projekat. Sada je to proces dostupan svakome ko ima jasnu ideju šta želi da predstavi na internetu.

Nova zakonska obaveza donosi strože rokove i digitalne procedure za potvrdu tačnosti podataka registrovanih firmi

Agencija za privredne registre uvodi obavezu godišnje provere tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku od 1. oktobra 2026. godine. Ova dužnost provere tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku odnosi se na sve registrovane subjekte, a rok za verifikaciju je godinu dana od poslednjeg evidentiranja ili potvrde podataka, u skladu sa članom 9. Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

Godišnja verifikacija i tehnički zahtevi

Prilikom usklađivanja sa novim zakonom, koje je trajalo od 1. oktobra do 1. decembra 2025. godine, svi registrovani subjekti su učitavanjem traženih dokumenata izvršili prvu verifikaciju podataka o stvarnom vlasniku. Zbog toga, za njih rok od godinu dana za narednu proveru počinje da teče upravo od tog datuma. Ako su subjekti nakon toga ažurirali ili evidentirali nove podatke, novi godišnji rok računa se od datuma poslednjeg unosa.

Procedura potvrde i mogućnost izmene podataka

Ukoliko nije došlo do promene podataka o stvarnom vlasniku ili složenoj vlasničkoj strukturi, subjekti potvrđuju tačnost i ažurnost podataka o stvarnom vlasniku putem Portala Agencije za privredne registre, i to u roku od 30 dana od isteka godišnjeg perioda. Međutim, ako su nastupile promene u stvarnom vlasništvu ili je došlo do izmene relevantne dokumentacije, subjekti su dužni da odmah evidentiraju nove podatke i učitaju odgovarajuća dokumenta.

Digitalni alati i sankcije za nepoštovanje obaveza

Za pristup portalu i potvrđivanje tačnosti podataka, zakonski zastupnik mora imati nalog na Portalu eID.gov.rs i na sistemu Agencije za privredne registre (REID). Takođe, neophodan je kvalifikovani elektronski sertifikat ili ConsentID, instaliran čitač kartica i aplikacija NEXU za elektronsko potpisivanje. Omogućeno je i potpisivanje u klaudu. Agencija za privredne registre apeluje na sve privredne subjekte da postupaju u skladu sa zakonskim rokovima i procedurama, jer će na taj način izbeći pokretanje prekršajnih postupaka. Ova mera doprinosi transparentnosti i usklađivanju sa savremenim standardima poslovanja, što je značajno za pravnu sigurnost i poverenje u privredni ambijent.