DNS bezbednost u fokusu inovativnog takmičenja, uz razvoj alata za procenu rizika i zaštitu domena

Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije” (RNIDS) organizovala je DNS SEC(urity) hakaton povodom Evropskog meseca sajber bezbednosti. Na takmičenju je učestvovalo više od 200 prijavljenih iz 57 timova, a cilj je bio unapređenje rešenja za DNS bezbednost kroz intenzivan rad i mentorsku podršku. Hakaton je završen 1. novembra nakon 24-časovnog takmičenja, a najbolji timovi predstavili su inovacije koje odgovaraju na realne izazove sa kojima se suočavaju registri domena i DNS operateri.

DNS bezbednost i razvoj inovativnih rešenja

RNIDS je osmislio hakaton kao proces učenja i praktičnog rada sa stručnjacima iz oblasti DNS bezbednost, koja je i dalje relativno nova i slabo zastupljena u formalnom obrazovanju budućih IT stručnjaka. Za sve prijavljene, većinom studente završnih godina i diplomce na početku karijere, organizovana su dva pripremna vebinara o DNS bezbednosti. Nakon toga, timovi su dostavili ukupno 33 predloga rešenja, od kojih je žiri odabrao deset najboljih za finale. Tokom završnog dela, odabrani timovi su, uz podršku mentora iz partnerskih organizacija, u kratkom roku razvili i prezentovali svoja rešenja.

Najbolja rešenja i kriterijumi žirija

Pobednički tim je razvio alat koji prepoznaje domene kod kojih bi preusmeravanje internet saobraćaja moglo omogućiti neovlašćeno izdavanje digitalnog sertifikata. Alat procenjuje nivo rizika i predlaže mere zaštite. Drugoplasirano rešenje fokusiralo se na proveru mogućih problema pri izmeni DNSSEC ključeva, kako bi se izbegao prekid dostupnosti domena. Trećeplasirani su razvili rešenje koje proverava ovlašćenje za korišćenje privatnog DNS servera i odbija lažne odgovore na nepouzdanim mrežama. Žiri je ocenjivao prezentaciju, inovativnost, upotrebnu vrednost i kvalitet inženjerskog rada svakog rešenja.

Kontekst i značaj za mlade IT stručnjake

Učesnici hakatona istakli su da su prvi put čuli za neke alate i servise tokom pripreme za takmičenje. Kroz vebinare i rad sa mentorima stekli su nova znanja i razvili svest o važnosti DNS bezbednost za stabilno funkcionisanje interneta. Na taj način, učesnici su dobili priliku da se upoznaju sa načinima uključivanja mladih stručnjaka iz Srbije u međunarodne procese od značaja za sajber bezbednost.

Partneri hakatona i međunarodna saradnja

Partneri RNIDS-a u realizaciji hakatona bile su međunarodne organizacije RIPE NCC, Netnod, ICANN i Računarski fakultet u Beogradu kao domaćin događaja. Pored razvoja rešenja, takmičenje je omogućilo učesnicima razmenu znanja i uspostavljanje kontakata koji mogu biti korisni za dalji razvoj karijere. Ulrih Viser, stručnjak iz organizacije ICANN i član žirija, izjavio je: „DNS SEC(urity) hakaton je pokazao da najbolja odbrana od budućih DNS pretnji možda već sedi u beogradskoj učionici i spremna je da isporuči rešenje.” DNS bezbednost time postaje sve značajnija tema i za domaće IT tržište, s obzirom na globalni trend rasta sajber pretnji.

Učešće kašnjenja po kreditima je deset puta manje nego pre deceniju, dok ukupni dug privrede i građana nastavlja da raste uz usporavanje tempa

Bankarski sektor Srbije zabeležio je značajno smanjenje docnje po kreditima, koja sada iznosi 1,8 odsto ukupnog duga, saopštilo je Udruženje banaka Srbije. Ukupan dug po kreditima privrede, građana i preduzetnika dostigao je 4.840 milijardi dinara krajem oktobra 2026. godine. Pre deset godina, docnja je činila čak 18,6 odsto ukupnog bankarskog duga, što pokazuje desetostruko poboljšanje u disciplini otplate.

Detaljna struktura duga i trendovi kašnjenja po kreditima

U oktobru je zabeležen rast ukupnog duga po kreditima od 0,46 odsto, što predstavlja usporavanje u odnosu na prethodni mesec, kada je rast iznosio 1,3 odsto. Najveći deo duga odnosi se na pravna lica sa 2.524 milijarde dinara, dok stanovništvo duguje 2.211 milijardi dinara. Preduzetnici su krajem oktobra imali ukupno 104,6 milijardi dinara kreditnih obaveza.

Krajem septembra 2026. godine, dug po kreditima iznosio je oko 4.818 milijardi dinara, dok je godinu dana ranije, 31. oktobra 2025, iznosio 4.214 milijardi dinara. Iako ukupni iznos kredita raste, učešće docnje pokazuje pozitivan trend smanjenja. Kao rezultat toga, finansijska stabilnost sektora je dodatno ojačana.

Kašnjenje po kreditnim karticama i istorijska perspektiva

Prošlog meseca u Srbiji je bilo registrovano 1.116.619 kreditnih kartica. Docnja po osnovu korišćenja kreditnih kartica iznosila je 1,5 milijardi dinara. Udeo docnje u ukupnom dugu po kreditnim karticama smanjen je sa 15,1 odsto u 2017. na 4,1 odsto krajem oktobra 2026. godine. Ove brojke potvrđuju da su korisnici kreditnih kartica takođe unapredili urednost otplate, što prati opšti trend u sektoru.

U poređenju sa periodom od pre deset godina, kada je učešće docnje u ukupnom dugu po kreditima iznosilo 18,6 odsto, sadašnji rezultati ukazuju na značajnu promenu u kreditnoj disciplini. Ovo je posebno važno za stabilnost bankarskog sektora Srbije, jer niska docnja smanjuje rizik i omogućava povoljnije uslove za finansiranje privrede i građana.

Implicije za bankarski sektor i privredu Srbije

Pad docnje na 1,8 odsto ima direktan uticaj na smanjenje rizika u bilansima banaka. Kao rezultat, banke mogu lakše upravljati rezervacijama i plasirati nova sredstva. Osim toga, građani i privreda mogu očekivati povoljnije uslove kreditiranja u budućem periodu.

Uporedo sa tim, rast ukupnog duga po kreditima, praćen usporavanjem tempa, ukazuje na određenu zrelost tržišta i stabilizaciju kreditne aktivnosti. S druge strane, smanjenje docnje doprinosi dugoročnoj održivosti finansijskog sistema i jačanju poverenja investitora u domaći sektor.

Analiza dostupnih podataka jasno pokazuje da je bankarski sektor Srbije u poslednjoj deceniji značajno unapredio upravljanje kreditnim rizikom. Očekuje se da će ovakav trend nastaviti da doprinosi ekonomskoj stabilnosti zemlje.

Stagnacija u pravosuđu, 63 odsto usklađenosti spoljne politike i ograničen napredak u borbi protiv korupcije

Evropska komisija navela je da pregovori Srbije o pristupanju Evropskoj uniji nisu zabeležili suštinski napredak u poslednjem izveštajnom periodu. Prema zvaničnom izveštaju za 2026. godinu, nazadovanje je registrovano u četiri ključne oblasti, dok u pravosuđu nije bilo napretka. Stopa usklađenosti spoljne politike Srbije sa odlukama EU iznosila je 63 odsto na dan 1. septembra 2026, što je pad u odnosu na 67 odsto prethodne godine.

Komisija je tokom perioda od 1. septembra 2025. do 1. septembra 2026. ukazala na produbljenu društvenu polarizaciju i nastavak političkih sukoba. Masovni studentski i građanski protesti nastavili su se zbog optužbi za korupciju i izostanak odgovornosti institucija, posebno nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Istrage o korupciji pokrenute nakon ovog incidenta još nisu završene.

Problemi u pravosuđu i ograničen napredak protiv korupcije

U oblasti pravosuđa Evropska komisija ističe povećane političke pritiske na sudstvo i tužilaštvo, kao i neadekvatne institucionalne reakcije na nedozvoljene uticaje. Napredak u borbi protiv korupcije bio je ograničen. Prema izveštaju GRECO-a iz avgusta 2026, Srbija je ispunila samo tri od 24 preporuke iz petog kruga evaluacije. Većina aktivnosti iz prethodnog antikorupcijskog plana nije realizovana.

Nazadovanje je takođe zabeleženo u reformi javne uprave, slobodi izražavanja, obrazovanju i kulturi, kao i u spoljnoj politici, što dodatno usporava proces evrointegracija. Komisija je upozorila na pogoršanje medijskih sloboda i rast političkih i ekonomskih pritisaka na novinare.

Izborni uslovi, politička kontrola i usklađenost spoljne politike

Promene šest izbornih zakona predstavljale su korak napred, ali ključne preporuke ODIHR-a nisu u potpunosti ispunjene. Komisija podseća na potrebu sprečavanja zloupotrebe javnih resursa i pritisaka na birače. Parlamentarna kontrola i nadzorna funkcija Narodne skupštine su ograničene, dok politička debata i donošenje odluka ostaju pod snažnim uticajem predsednika Republike, što nije u skladu sa Ustavom.

U oblasti spoljne politike Srbije beleži se nazadovanje. Stopa usklađenosti sa odlukama Evropske unije, koja iznosi 63 odsto, niža je nego prethodne godine. Srbija se nije uskladila sa restriktivnim merama EU protiv Rusije i Belorusije, dok su pojedine izjave srpskih zvaničnika bile suprotne stavovima EU.

Otvaranje Klastera 3 i dalji koraci

Uprkos političkim i institucionalnim izazovima, Evropska komisija smatra da je Srbija ispunila tehničke uslove za otvaranje Klastera 3, koji obuhvata konkurentnost i inkluzivni rast. Ipak, otvaranje ovog klastera zavisi od političke odluke država članica. Srbija je do sada otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja i privremeno zatvorila dva.

Dalji napredak u pregovorima sa EU zavisiće od stvarnog sprovođenja reformi, naročito u oblasti vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i osnovnih prava, kao i od normalizacije odnosa sa Kosovom. Kao rezultat trenutne situacije, proces evrointegracija ostaje usporen dok se ne reše ključna pitanja iz izveštaja Komisije.