Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća dostigla 49 miliona evra, izvoz u EU čini 59 odsto ukupnog izvoza sektora

Sektor cvećarstva u Srbiji ostvario je promet od 49 miliona evra na domaćem tržištu tokom prošle godine, uz rast izvoza ruža na 3,4 miliona evra, prema podacima Privredne komore Srbije. Najveći rast potražnje zabeležen je uoči 8. marta, dok je ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i ukrasnog bilja u 2025. godini iznosila 49 miliona evra, sa izvozom od 6,7 miliona evra i uvozom od 42,3 miliona evra.

U 2024. godini izvoz ruža iz Srbije iznosio je 2,5 miliona evra, dok je u 2025. godini povećan na 3,4 miliona evra. U istom periodu, uvoz ruža je porastao sa 7,04 miliona evra u 2024. na 7,95 miliona evra u 2025. godini, što ukazuje na rast izvoza, ali i dalje značajan deficit. Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni povećan je usled većeg rasta uvoza u poređenju sa izvozom tokom poslednje četiri godine.

Najvažnije izvozno tržište za srpsko cveće i ukrasno bilje je Evropska unija, sa 59 odsto udela u izvozu, zatim CEFTA region sa 21 odsto i Carinska unija (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan) sa 14 odsto. U prošloj godini u EU je izvezeno cveća i ukrasnog bilja u vrednosti od 3,93 miliona evra, najviše u Holandiju, Poljsku, Hrvatsku i Nemačku, dok je u zemlje CEFTA regiona izvezeno 1,43 miliona evra, pretežno živog cveća. Uvoz iz EU čini 78 odsto ukupnog uvoza cveća i ukrasnog bilja u Srbiju.

Danica Mićanović iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije ističe: „Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu. Potrošnja raste po godišnjoj stopi od oko 8%, uz promet koji premašuje 30 milijardi evra na svetskom i oko 49 miliona evra na domaćem tržištu.” Ona navodi da je evidentno povećanje površina pod proizvodnjom cveća i ukrasnog bilja, uz intenziviranje proizvodnje. „Cvećarstvo, kao specifičan vid poljoprivredne proizvodnje i ozbiljan činilac u privrednom sistemu zemlje, treba da postane profitabilna proizvodna grana. U tom smislu, neophodno je udruživanje proizvođača”, navodi Mićanović, dodajući da su pored postojećih državnih podsticaja potrebne i nove inicijative za proširenje površina i jačanje proizvođača.

Ljubomir Jelić iz rasadnika „Jelić” iz Ravnog Sela navodi da su za prosečno domaćinstvo koja želi da se bavi proizvodnjom cveća potrebna početna ulaganja od 20.000 evra, plastenički prostor od najmanje 500 kvadrata i širok asortiman cveća, dok se investicija najčešće vraća za devet meseci. Jelić ističe: „Onaj ko želi da se bavi cvećarstvom mora, pored ljubavi prema cveću, biti dobro upućen u sve aspekte proizvodnje i gajenja, jer se svaka greška skupo plaća.” On smatra da bi dodatna podrška proizvodnji i izvozu značajno doprinela daljem razvoju sektora.

Prema ocenama Privredne komore Srbije, primena savremenih tehnologija u gajenju, umrežavanje proizvođača i aktivno učešće u udruženjima predstavljaju ključne faktore za unapređenje konkurentnosti domaće proizvodnje cveća i ukrasnog bilja.