Na deonicama Batajnica–Beograd i Ostružnica–Orlovača putarina za teretna vozila sada iznosi 340 odnosno 480 dinara

Putevi Srbije su od 1. januara ove godine uveli obaveznu elektronsku naplatu putarine za vozila IV kategorije na obilaznici oko Beograda, u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara. Ova promena podrazumeva da teretna vozila putarinu mogu plaćati isključivo putem TAG uređaja, a naplata je danas i zvanično počela na ovom delu saobraćajnice.

Prevoznici su u obavezi da registruju TAG uređaje na platformi Toll4All, a korisnici koji su već izvršili ovaj proces putem sajta toll4all.com automatski dobijaju mogućnost elektronskog plaćanja putarine na obilaznici. Za korisnike pripejd i postpejd TAG uređaja, registracija omogućava plaćanje putarine preko registrovane platne kartice, dok se putarine na ostalim deonicama plaćaju na dosadašnji način.

TAG uređaj se može nabaviti putem onlajn prodaje na sajtu toll4all.com ili kod ovlašćenih distributera. Za dodatna pitanja i tehničku podršku, prevoznici se mogu obratiti Korisničkom centru Puteva Srbije na besplatan broj 0800 111 004 ili mejlom na korisnickicentar@putevi-srbije.rs.

Cene putarine za IV kategoriju vozila na obilaznici oko Beograda definisane su po deonicama: Batajnica–Beograd 340 dinara, Beograd–Surčin 120 dinara, Surčin–Surčin jug 120 dinara, Surčin jug–Ostružnica 290 dinara, Ostružnica–Orlovača 480 dinara, Orlovača–Avala 390 dinara i Avala–Bubanj Potok 130 dinara. Iste cene važe i u obrnutom smeru. Ove tarife je usvojio Nadzorni odbor Puteva Srbije.

Više informacija i video uputstva dostupni su na zvaničnom sajtu Toll4All i YouTube kanalima, dok je detaljan pregled distributivnih mesta objavljen na https://toll4all.com/rs#mesta.

Prosečan trošak rada po satu u Evropskoj uniji 34,9 evra, Island na vrhu sa 59,3 evra

Prema podacima Eurostata, cena radnog sata u Srbiji tokom 2025. godine iznosila je 12,8 evra, što je svrstava na drugo mesto među najnižim troškovima rada u Evropi za zemlje za koje su dostupni zvanični podaci. U ovu cenu su uključeni i doprinosi, koji čine oko 25% ukupnih troškova rada. Jeftiniji rad od Srbije zabeležen je samo u Bugarskoj, gde je sat rada koštao 12 evra, dok za Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju nisu objavljeni podaci.

U odnosu na zemlje regiona, cena radnog sata u Rumuniji iznosila je 13,6 evra, u Mađarskoj 15,2 evra, a u Hrvatskoj i Sloveniji 18,4, odnosno 29,7 evra. Najskuplji radni sat u Evropi zabeležen je na Islandu, sa 59,3 evra, a slede Luksemburg sa 56,8 evra i Norveška sa 56,2 evra. Podaci za Švajcarsku nisu dostupni.

Prosečna cena radnog sata u Evropskoj uniji tokom 2025. godine iznosila je 34,9 evra. U 2025. godini troškovi rada po satu u evrima porasli su za 4,1% na nivou EU i za 3,8% u Evrozoni u odnosu na 2024. godinu. Unutar Evrozone, rast troškova rada po satu zabeležen je u svim državama osim na Malti, gde je došlo do smanjenja od 0,5%. Najveći rast registrovan je u Bugarskoj (+13,1%), Hrvatskoj (+11,6%), Sloveniji (+9,3%) i Litvaniji (+9,2%), dok su najniži rast imale Francuska (+2,0%) i Italija (+3,2%), kao i Španija, Kipar i Luksemburg (po +3,5%).

Kod zemalja Evropske unije van Evrozone, troškovi rada po satu u nacionalnim valutama porasli su u svim državama, pri čemu je najveći rast zabeležen u Rumuniji (+10,6%), Mađarskoj (+8,9%) i Poljskoj (+8,8%), a najmanji u Danskoj (+3,0%), navodi Eurostat.

Dvadesetak socijalnih preduzeća upisano u APR, podršku projektu pruža Vlada Švedske

Prva javna i pretraživa baza socijalnih preduzeća biće uskoro dostupna, sa ciljem da objedini sve ključne informacije o lokaciji, delatnostima, strukturi zaposlenih i društvenom uticaju ovih preduzeća, najavljeno je tokom posete socijalnim preduzećima u Šapcu i Bogatiću. Ova aktivnost deo je šire kampanje „Socijalno preduzetništvo – šansa za sve(t)“, koju organizuje NALED, a realizuje se kroz projekat „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za dobru upravu“, uz podršku Vlade Švedske.

Gradonačelnik Šapca Aleksandar Pajić istakao je da grad izdvaja 7% budžeta za socijalnu zaštitu, što je jedan od glavnih razloga što je Šabac rangiran među najboljim gradovima za život u Srbiji. “Naša vizija je da Šabac bude grad jednakih šansi, gde svako ima priliku da ostvari svoj potencijal u punoj meri”, rekao je Pajić.

Ambasadorka Kraljevine Švedske u Srbiji, Šarlot Samelin, naglasila je značaj socijalne inkluzije i pohvalila napredak Šapca u ovoj oblasti: “Moramo nastaviti da jačamo socijalnu inkluziju, jer osobe iz osetljivih grupa treba da budu u potpunosti uključene u svakodnevni život zajednice.”

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović navela je da je trenutno dvadesetak socijalnih preduzeća upisalo status u APR-u, ali da ih prema procenama ima znatno više koji još nisu formalizovani. “Zalažemo se za usvajanje Programa razvoja socijalnog preduzetništva i konkretne mere podrške koje bi podstakle formalizaciju ovih preduzeća. Šabac je dobar primer lokalne samouprave koja podržava sektor solidarne ekonomije”, izjavila je Jovanović.

Miroljub Nikolić iz Avlije održivog razvoja istakao je da saradnja sa lokalnom samoupravom i podrška organizacija kao što su NALED i Smart Kolektiv doprinose održivosti i konkurentnosti socijalnih preduzeća. “Spojili smo socijalnu zaštitu i preduzetništvo i omogućili da lica sa razvojnim poteškoćama imaju priliku da produktivno provedu dan i da svojim dostojanstvenim radom naprave proizvod koji je moguće prodati, što jeste cilj svakog preduzetničkog poduhvata”, zaključio je Nikolić.