Connect with us

Domaće

Cena nafte brent raste na 84,93 dolara, evropske berze beleže rekorde

Rast cene nafte na 84,93 dolara po barelu nije zaustavio skok evropskih indeksa i jačanje akcija u AI sektoru

Objavljeno pre

2 months

,

Cena nafte brent raste na 84,93 dolara, evropske berze beleže rekorde Foto Izvor: Pixabay / Couleur

Rast cene nafte na 84,93 dolara po barelu nije zaustavio skok evropskih indeksa i jačanje akcija u AI sektoru

Cena nafte brent ponovo je na uzlaznoj putanji, dosegnuvši nivo od 84,931 dolara za barel u 10 časova, što predstavlja rast od 1,35 odsto u odnosu na prethodni dan. Uporedo sa tim, američka nafta WTI zabeležila je rast od 0,38 odsto na 80,692 dolara po barelu, prema poslednjim berzanskim podacima. Evropske berze su, uprkos rastu cene nafte brent, danas dostigle nove rekordne nivoe zahvaljujući pozitivnom raspoloženju investitora i dobrim kvartalnim rezultatima većih kompanija.

Indeks Euro Stoxx 50 porastao je za 0,7 odsto na 6.480 poena, dok je širi STOXX 600 napredovao za 0,6 odsto. Nemački DAX indeks zabeležio je rast od 0,87 odsto, francuski CAC 40 porastao je 0,37 odsto, a britanski FTSE indeks ojačao je 0,46 odsto. S druge strane, ruski MOEX indeks pao je za 0,23 odsto.

Pozitivan sentiment i rezultati kompanija podižu indekse

Akcije kompanija iz sektora veštačke inteligencije bile su među najvećim dobitnicima danas, nakon što je Palantir nadmašio očekivanja analitičara i povećao svoju prognozu prihoda. Među kompanijama koje su objavile rezultate, akcije nemačkog giganta Bayer skočile su za četiri odsto jer je kompanija premašila procene za drugo tromesečje i potvrdila projekciju prodaje za 2026. godinu. Osim toga, britanska naftna kompanija BP ojačala je za jedan odsto zahvaljujući dobiti iznad očekivanja, dok su akcije HSBC banke porasle za 0,3 odsto nakon objavljenih dobrih rezultata i povećanja cilja za neto prihod od kamata.

Kretanja na tržištima energenata i valuta

Evropski fjučersi gasa za isporuku u septembru trgovani su na otvaranju amsterdamske berze TTF po ceni od 58,170 evra za megavat-sat. Pored toga, vrednost evra na valutnoj berzi Foreks danas iznosi 1,15114 dolara. Cena zlata porasla je na 4.065,45 dolara za trojsku uncu, dok se cena pšenice kreće na 6,5558 dolara za bušel, što odgovara 27,216 kilograma.

Američki berzanski indeksi nastavili su pozitivan trend sa zatvaranja u ponedeljak. Indeks Dow Jones porastao je za 1,32 odsto i dostigao 53.178,41 poen. S&P 500 ojačao je 1,48 odsto na 7.600,50 poena, dok je Nasdaq indeks porastao za 2,13 odsto na 25.913,90 poena.

Uticaj rasta cene nafte brent na evropske berze

Rast cene nafte brent nije zaustavio investitorski optimizam na evropskim tržištima. Dobri rezultati kompanija iz tehnološkog i energetskog sektora, kao i rast akcija banaka, doprineli su jačanju vodećih indeksa. Pored toga, investitori su pozitivno reagovali na poslovne izveštaje, što je podstaklo dodatni priliv kapitala na berze. Ovakvo kretanje pokazuje koliko je tržišna dinamika podložna rezultatima kompanija i globalnim ekonomskim faktorima, posebno u vezi sa cenama energenata i sirovina.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Prosečna plata u Hrvatskoj dostigla 1.540 evra u julu, avio-prevoz najplaćeniji sektor

Rast neto zarada u Hrvatskoj iznosio je 7,2% nominalno i 3,2% realno, uz snažno povećanje medijalne plate i izražene razlike po sektorima

Objavljeno pre

45 minutes

,

September 22, 2026

Objavio:

Prosečna plata u Hrvatskoj dostigla 1.540 evra u julu, avio-prevoz najplaćeniji sektor

Rast neto zarada u Hrvatskoj iznosio je 7,2% nominalno i 3,2% realno, uz snažno povećanje medijalne plate i izražene razlike po sektorima

Državni zavod za statistiku Hrvatske objavio je da je prosečna mesečna neto plata u julu iznosila 1.540 evra. Neto zarade u Hrvatskoj beleže nominalni rast od 7,2 odsto i realni rast od 3,2 odsto u poređenju sa julom 2025. godine. Ključni ekonomski pokazatelj, prosečna plata u Hrvatskoj, potvrđuje da su radnici u avio-prevozu ostvarili najvišu prosečnu zaradu od 2.398 evra.

Prihodi po sektorima i poređenje sa prethodnom godinom

Najviša prosečna neto plata u julu zabeležena je u sektoru avio-prevoza, sa iznosom od 2.398 evra. S druge strane, najmanje su zarađivali zaposleni u proizvodnji odeće, gde je prosečna neto zarada bila 1.005 evra. Pored toga, medijalna neto plata u julu iznosila je 1.346 evra. Medijalna plata pokazuje koliko zaposlenih zarađuje manje, a koliko više od ovog iznosa, pa je njen rast od 7,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu značajan signal šireg ekonomskog trenda. U poređenju sa srpskim tržištem rada, prosečna plata u Srbiji za jun iznosila je 120.401 dinar (1.026 evra), dok je medijalna plata bila 94.281 dinar (803 evra). Nominalni rast zarada u Srbiji bio je 12,4 odsto, a realni 9,4 odsto, što ukazuje na različite dinamike unutar regiona.

Rast plata i razlike među delatnostima

Povećanje prosečne plate u Hrvatskoj posledica je, između ostalog, rasta zarada u visoko plaćenim sektorima kao što je avio-prevoz. Istovremeno, razlike među pojedinim delatnostima i dalje su izražene. Najniže zarade u proizvodnji odeće podsećaju na izazove koje imaju radnici u tradicionalnim industrijama. Osim toga, rast medijalne plate ukazuje na širenje pozitivnog trenda i na zaposlene sa nižim primanjima, što je važno za ravnomerniji društveni razvoj. Na taj način, podaci iz Hrvatske naglašavaju značaj sektorske politike i potrebu za daljim usklađivanjem zarada po delatnostima.

Analiza i širi ekonomski kontekst

U kontekstu regionalnih kretanja, Hrvatska se ističe kao tržište sa rastom prosečnih i medijalnih plata, ali i sa velikim razlikama po sektorima. S druge strane, Srbija zaostaje po visini prosečne zarade, ali beleži veći nominalni i realni rast plata u kratkom roku. Uporedo sa tim, rast plata u Hrvatskoj ima direktan uticaj na potrošačku moć i standard građana. Kao rezultat, ovi podaci mogu uticati na ekonomske politike i pregovore sindikata sa poslodavcima. Ipak, izazovi ostaju, posebno u sektorima sa tradicionalno nižim platama. Zbog toga će praćenje dinamike zarada i dalje biti ključni indikator ekonomske stabilnosti i konkurentnosti Hrvatske u regionu.

Pročitaj još

Domaće

Uvoz nafte u EU porastao 55,8 odsto, SAD glavni dobavljač u drugom kvartalu

Vrednost uvoza nafte u Evropsku uniju skočila je 55,8 odsto, dok su Sjedinjene Američke Države imale najveći udeo u snabdevanju.

Objavljeno pre

2 hours

,

September 22, 2026

Objavio:

Uvoz nafte u EU porastao 55,8 odsto, SAD glavni dobavljač u drugom kvartalu

Vrednost uvoza nafte u Evropsku uniju skočila je 55,8 odsto, dok su Sjedinjene Američke Države imale najveći udeo u snabdevanju.

Evropska unija zabeležila je značajan rast uvoza nafte u drugom tromesečju 2026. godine. Prema podacima Evrostata, prosečna mesečna vrednost uvoza nafte porasla je 55,8 odsto u odnosu na 2025. godinu. Istovremeno, količina uvezene nafte povećana je svega 1,2 odsto i dostigla 36,7 miliona tona mesečno. Kao rezultat toga, glavni pokretač ovog skoka bila je povećana prosečna cena sirove nafte na tržištu.

Prihodi američkih izvoznika nafte i promena dobavljača

Podaci pokazuju da su Sjedinjene Američke Države postale vodeći snabdevač nafte za Evropsku uniju. Njihov udeo iznosio je 18,8 odsto u ukupnom uvozu nafte. Iza njih su Norveška sa 14,3 odsto i Kazahstan sa 13,4 odsto. Pored toga, povećanje vrednosti uvoza nafte nije pratilo srazmerno povećanje količina. To ukazuje da je rast cena imao najveći uticaj na ukupne troškove evropskih kupaca.

Promene uvoza gasa i tržišna dinamika

U segmentu tečnog prirodnog gasa (LNG), vrednost uvoza EU porasla je 4,1 odsto u istom periodu. Međutim, količina uvezenog LNG-a smanjena je za 5,6 odsto. SAD su i ovde potvrdile lidersku poziciju sa 63,2 odsto u ukupnom uvozu LNG-a. Rusija je imala udeo od 17,3 odsto, dok je Alžir učestvovao sa 8,1 odsto. Kada je reč o prirodnom gasu u gasovitom stanju, vrednost uvoza povećana je 18,5 odsto, uz rast količina od 3,4 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Struktura tržišta i uticaj na evropsku energetiku

Najveći isporučilac prirodnog gasa u gasovitom stanju bila je Norveška, sa 51,2 odsto udela. Slede Alžir sa 18,2 odsto i Velika Britanija sa 11,1 odsto. Ovakva struktura snabdevanja odražava promene na evropskom tržištu energenata, gde je diverzifikacija izvora postala prioritet. Zbog toga je rast cena nafte i gasa dodatno opteretio troškove za evropske potrošače i industriju. U međuvremenu, američki proizvođači ostvarili su značajan profit zahvaljujući povećanoj tražnji iz Evrope i višim cenama energenata. Rast uvoza nafte u EU i promena snabdevača naglašavaju koliko su globalne cene energenata i geopolitički odnosi uticali na evropsku energetsku bezbednost i privredu.

Pročitaj još

Domaće

DDOR uložio u razvoj 136 mladih stručnjaka kroz tri decenije edukacije

Osiguravajuća kuća investirala u tri generacije Škole osiguranja i međunarodne programe razmene, jačajući kadrove u industriji

Objavljeno pre

3 hours

,

September 22, 2026

Objavio:

DDOR uložio u razvoj 136 mladih stručnjaka kroz tri decenije edukacije – ulaganja u razvoj mladih stručnjaka

Osiguravajuća kuća investirala u tri generacije Škole osiguranja i međunarodne programe razmene, jačajući kadrove u industriji

DDOR osiguranje obeležilo je tri decenije ulaganja u razvoj mladih stručnjaka, kroz edukativne programe koji su uključili ukupno 136 polaznika. Prva Škola osiguranja pokrenuta je 1996. godine, čime je kompanija započela sistemski pristup obrazovanju i usavršavanju zaposlenih u sektoru osiguranja. Jubilej je obeležen 11. septembra u poslovno-edukativnom centru na Paliću, gde su se okupili bivši polaznici, predavači i zaposleni koji su učestvovali u ovom programu.

Kadrovsku bazu jačalo 136 polaznika kroz tri generacije

Kroz tri generacije Škole osiguranja, sprovedene 1996, 1999. i 2002. godine, prošlo je ukupno 136 mladih stručnjaka. Mnogi su nastavili karijeru u DDOR-u, dok su neki postali rukovodioci i eksperti u industriji osiguranja u Srbiji. Među uspešnim polaznicima je i Vladimir Malešević, sada predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja, koji je bio deo druge generacije ovog programa. On je istakao da je kontinuitet ulaganja u znanje ključ za održivi razvoj kompanije: „Kada sam bio polaznik Škole osiguranja, nisam mogao da znam kuda će me taj profesionalni put odvesti. Trideset godina kasnije, posebno mi je drago što istu ideju nastavljamo kroz nove generacije i nove razvojne programe. Formati se menjaju, ali ono najvažnije ostaje isto – znanje ima najveću vrednost kada se deli“, izjavio je Malešević.

Programi prilagođeni savremenim poslovnim trendovima

Osim Škole osiguranja, DDOR je razvio i druge programe, kao što je DDORaSADnik. Ovaj projekat mladim zaposlenima omogućava rad na konkretnim poslovnim izazovima i razvoj novih inicijativa primenljivih u praksi. Danas, kompanija sprovodi i program „Uno, due – te! – DDOR program razmene“, koji je deo aktivnosti u okviru Unipol Grupe. Učesnici ovog programa najpre prolaze pripremu u Srbiji, a zatim deset meseci borave u Italiji, gde stiču međunarodna iskustva i znanja kroz rad u različitim organizacionim celinama. Na taj način, DDOR povezuje razvoj kadrova sa međunarodnom ekspertizom i potrebama modernog tržišta osiguranja. Zajednički cilj svih ovih programa je prenos znanja i iskustva sa jedne generacije na drugu, što doprinosi održivosti i konkurentnosti kompanije.

Dugoročni uticaj na industriju i društvo

Kroz kontinuirana ulaganja u razvoj zaposlenih, DDOR osiguranje je postavio temelje za stvaranje snažne kadrovske baze u sektoru osiguranja. Kao rezultat, kompanija doprinosi jačanju profesionalnih standarda i stvaranju lidera u industriji. Na ovaj način, DDOR ne samo da unapređuje sopstveni tim, već ima i širi uticaj na tržište osiguranja u Srbiji. Tradicija ulaganja u znanje i razvoj ostaje centralna vrednost poslovne politike ove kompanije.

Pročitaj još

U Trendu