Connect with us

Domaće

Cena brenta pala sa 110 na 100 dolara, evropski indeksi stagniraju

Nafta brent dostigla 101,186 dolara, dok su evropski gasni fjučersi na 57,860 evra po megavatsatu

Published

1 hour ago

on

ga927c231e24b794f72aabbb17aa575d085ceec82b9a21cd3087c96a72ccce4fe0e2c394eb6c2e70f49c41ffa75d29265357f88fd6454a2ef33e965bad9e902e1_1280

Nafta brent dostigla 101,186 dolara, dok su evropski gasni fjučersi na 57,860 evra po megavatsatu

Cena nafte brent pala je sa 110 dolara na 100 dolara tokom trgovanja, pre nego što se delimično oporavila, dok su evropski berzanski indeksi ostali gotovo nepromenjeni. Prema dostupnim ekonomskim podacima, pad cene brenta usledio je nakon što je Iran demantovao pregovore sa SAD o okončanju sukoba na Bliskom istoku. Zvanični Teheran odbacio je izjave američkog predsednika Donalda Trampa o pregovorima, ocenjujući ih kao pokušaj uticaja na finansijska tržišta, uz nastavak vojnih aktivnosti prema američkim ciljevima, dok je Izrael nastavio napade na Iran.

U popodnevnim satima prethodnog dana, cena brenta zabeležila je pad od oko 10 odsto, nakon što je američki predsednik Tramp odložio planirane napade na iransku energetsku infrastrukturu za pet dana i naveo da su u toku “produktivni razgovori” sa vlastima u Iranu. Cena američke sirove nafte WTI porasla je juče u 9.30 časova na 89,845 dolara po barelu, dok je brent dostigao 101,186 dolara.

Na amsterdamskoj berzi, evropski fjučersi gasa za april trgovali su se na otvaranju po ceni od 57,860 evra za megavatsat. Cena zlata pala je na 4.397,02 dolara za trojnu uncu, dok je cena pšenice iznosila 5,8636 dolara za bušel (jedan bušel iznosi 27,216 kilograma). Na deviznom tržištu Forex, vrednost evra prema dolaru iznosila je 1,15944 dolara, što je pad od 0,16 odsto u odnosu na početak trgovanja.

Evropski investitori pažljivo prate podatke o industrijskoj proizvodnji u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, kao i broj novih registracija automobila u Evropskoj uniji. Indeks Frankfurtske berze DAX pao je u 9.30 sati za 0,03 odsto na 22.592,67 poena. Francuski CAC 40 porastao je za 0,16 odsto na 7.734,92 poena, britanski FTSE 100 za 0,05 odsto na 9.898,72 poena, dok je moskovski MOEX ojačao 0,04 odsto na 2.834,36 poena.

Na američkom tržištu, Dow Jones indeks je na zatvaranju berzi u ponedeljak porastao za 1,38 odsto na 46.208,47 poena, S&P 500 za 1,15 odsto na 6.581,00 poena, a Nasdaq indeks za 1,38 odsto na 21.946,75 poena.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Privatni sektor evrozone usporio rast na 50,5 poena, evro pao 0,2 odsto

Kompozitni PMI indeks pao sa 51,9 na 50,5 poena u martu, prinos na nemačke obveznice ostao na oko tri odsto

Published

2 minutes ago

on

March 24, 2026

By

Kompozitni PMI indeks pao sa 51,9 na 50,5 poena u martu, prinos na nemačke obveznice ostao na oko tri odsto

Privatni sektor evrozone zabeležio je u martu najsporiji rast u poslednjih 10 meseci, pokazuju preliminarni podaci agencije S&P Global. Kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI) pao je sa februarskih 51,9 poena na 50,5 poena, ali je ostao iznad ključne granice od 50 poena koja razdvaja ekspanziju od kontrakcije aktivnosti. Tržišta su, prema ovim podacima, počela da očekuju povećanje kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke.

Nemačka, koja je najveća ekonomija evrozone, beleži veći pad kompozitnog PMI indeksa od očekivanog, ali i dalje ostaje u zoni rasta. Francuska je treći mesec zaredom zabeležila vrednost indeksa ispod 50 poena, što ukazuje na pad aktivnosti. U obe zemlje sektor usluga pokazao je slabost, dok je prerađivačka industrija zabeležila nešto bolje rezultate.

Nakon objave ovih podataka, prinos na nemačke desetogodišnje obveznice ostao je gotovo nepromenjen na oko tri odsto, dok je evro oslabio za 0,2 odsto na 1,1593 dolara. Prema oceni glavnog ekonomiste agencije S&P Global, Krisa Vilijamsona, “preliminarni PMI za evrozonu šalje upozorenje na stagflaciju, jer rat na Bliskom istoku istovremeno podiže cene i guši privredni rast”.

Troškovi kompanija rastu najbržim tempom u više od tri godine, pre svega zbog skoka cena energije i poremećaja u lancima snabdevanja usled sukoba na Bliskom istoku. Ovi faktori dodatno ugrožavaju ionako slab ekonomski oporavak evrozone, dok tržišta sve više računaju na mogućnost povećanja kamatnih stopa kako bi se obuzdao novi talas inflacije.

Evropska centralna banka za sada zauzima oprezan stav i čeka nove ekonomske podatke, ali prema najavama nije isključeno da će već na sledećem sastanku o monetarnoj politici krajem aprila razmatrati povećanje kamatnih stopa.

Pročitaj još

Domaće

Putevi Srbije upozoravaju na zloupotrebu SMS poruka o putarini i saobraćajnim prekršajima

Građanima upućen apel da ne otvaraju sumnjive linkove i ne unose podatke sa platnih kartica zbog rizika od finansijske prevare

Published

22 minutes ago

on

March 24, 2026

By

Građanima upućen apel da ne otvaraju sumnjive linkove i ne unose podatke sa platnih kartica zbog rizika od finansijske prevare

Javno preduzeće Putevi Srbije izdalo je 24. marta 2026. godine saopštenje u kojem upozorava građane na pojavu zlonamernih SMS poruka kojima se korisnici obaveštavaju o navodnoj nenaplaćenoj putarini, prekoračenju brzine ili drugim saobraćajnim prekršajima. U porukama se od građana traži da otvore link i unesu podatke sa platne kartice, što predstavlja ozbiljnu zloupotrebu i može dovesti do finansijskih gubitaka.

Putevi Srbije naglašavaju da takve poruke nisu poslate od strane ovog javnog preduzeća, te apeluju na sve korisnike da ne otvaraju sumnjive linkove niti dostavljaju lične ili finansijske podatke putem ovakvih kanala. Preduzeće podseća da je cilj ovakvih poruka isključivo krađa podataka i upozorava na povećan broj pokušaja finansijskih prevara ovim putem.

Iz Puteva Srbije poručuju da zvanične informacije o putarinama i saobraćajnim prekršajima građani mogu proveriti isključivo putem zvaničnih kanala komunikacije ovog preduzeća. Građani se pozivaju na oprez i preporučuje im se da u slučaju prijema sumnjivih poruka kontaktiraju nadležne institucije ili korisnički servis Puteva Srbije.

“Ne otvarajte linkove iz neproverenih izvora i ne unosite podatke sa platnih kartica kako biste sprečili moguće zloupotrebe”, ističu iz Puteva Srbije.

Ovim saopštenjem, Putevi Srbije žele da zaštite korisnike od potencijalnih finansijskih gubitaka i podstaknu bezbedno korišćenje digitalnih servisa u saobraćaju.

Pročitaj još

Domaće

Registracije novih automobila u EU porasle 1,4 odsto na 865.437 vozila u februaru

Prodaja električnih vozila na baterije dostigla 158.280 jedinica, rast od 20,6 odsto u odnosu na prošlu godinu

Published

23 minutes ago

on

March 24, 2026

By

Prodaja električnih vozila na baterije dostigla 158.280 jedinica, rast od 20,6 odsto u odnosu na prošlu godinu

Prema najnovijim podacima Udruženja evropskih proizvođača automobila (ACEA), u Evropskoj uniji tokom februara 2026. godine registrovano je 865.437 novih putničkih automobila, što predstavlja rast od 1,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj blagi porast označava preokret u odnosu na januar, kada je zabeležen pad registracija od 3,9 odsto na godišnjem nivou.

Najveća evropska tržišta pokazala su različite trendove: u Nemačkoj je zabeležen rast od 3,8 odsto, u Španiji 7,5 odsto, dok je u Italiji rast iznosio 14 odsto. Sa druge strane, Francuska je zabeležila značajan pad sa smanjenjem broja registracija za 14,7 odsto.

Segment električnih vozila na baterije (BEV) izdvojio se snažnim rastom, sa 158.280 novih registrovanih vozila, što je povećanje od 20,6 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Posebno su visoke stope rasta BEV vozila zabeležene u Nemačkoj (28,7 odsto), Francuskoj (27,8 odsto), Danskoj (26,1 odsto) i Italiji (81,3 odsto).

U februaru je u Evropskoj uniji najveći udeo među novim vozilima imala hibrid-električna vozila (HEV) sa 38,7 odsto, dok su vozila na benzin činila 23,1 odsto, električna vozila na baterije 18,3 odsto, plug-in hibridi (PHEV) 9,7 odsto, a vozila na dizel 8,1 odsto, navodi ACEA.

Analiza podataka za prva dva meseca 2026. pokazuje da je ukupni broj novih registracija pao za 1,2 odsto na 1.664.680 vozila, najviše zbog slabijeg januara. Udeo registrovanih električnih vozila na baterije u tom periodu iznosi 18,8 odsto.

Pročitaj još

U Trendu