Izvoz iz Srbije pao 6 odsto u februaru, dok prevoznici najavljuju nove blokade granica u martu i aprilu

Privredna komora Srbije procenila je da dnevna šteta za Srbiju zbog blokada na granicama sa Evropskom unijom, uzrokovanih primenom novog EES sistema, iznosi oko 55 miliona evra, dok ukupna šteta za zemlje Zapadnog Balkana dostiže 100 miliona evra dnevno. Istovremeno, izvoz iz Srbije je u februaru pao za 6 odsto na godišnjem nivou, što dodatno komplikuje poslovanje domaćih firmi.

Novi Entry/Exit System (EES), koji u potpunosti stupa na snagu 10. aprila, predviđa da profesionalni vozači izvan EU u šengenskoj zoni ne mogu boraviti više od 90 dana u periodu od 180 dana, značajno smanjujući vreme na raspolaganju za obavljanje međunarodnog transporta. Ova promena već je dovela do deportacije desetina vozača iz Srbije i regiona, kao i zadržavanja kamiona na neobezbeđenim parkinzima bez garancije zaštite robe.

Krajem januara, vozači kamiona iz Zapadnog Balkana blokirali su granične prelaze sa EU, nezadovoljni novim pravilima. Sledeći protest najavljen je za 23. mart, kada prevoznici iz BiH planiraju blokadu, dok su srpski prevoznici najavili slične mere posle Uskrsa, odnosno posle 14. aprila, čekajući da vide kako će izgledati puna primena EES sistema od 10. aprila.

Evropska komisija je, nakon početnih odbijanja razgovora, najavila uvođenje specijalnih viza za vozače iz zemalja van Šengena kao sistemsko rešenje, ali je ostala pri odluci da se EES primenjuje do daljnjeg. Prema procenama Poslovnog udruženja Međunarodni transport, izmena viznog sistema i primena novih pravila može potrajati oko dve godine, jer je neophodno da svaki od 29 šengenskih država usvoji potrebne zakone.

Prevoznici iz Srbije ističu da su spremni da snose prekršajne kazne ukoliko prekorače dozvoljeni boravak, ali zahtevaju da im se omogući završetak transportnih tura bez deportacije i da sudovi kasnije odbace te prijave, jer profesionalni vozači imaju urednu dokumentaciju i ne zloupotrebljavaju pravo boravka.

Sekretar Udruženja za saobraćaj u Privrednoj komori Srbije, Milica Dubljević, navodi da je još od 2023. godine upućivana zajednička inicijativa udruženja privrednih komora i industrije Zapadnog Balkana (WB6 CIF) Evropskoj komisiji radi ukidanja ograničenja za profesionalne vozače, ali bez zadovoljavajućeg odgovora. Ona upozorava da posledice mogu biti dramatične za srpske i regionalne prevoznike, jer nema adekvatne alternativne transportne opcije, a nedostatak vozača može ugroziti poslovanje.

Domaći izvoznici, i pored toga što su svesni problema, uglavnom su prepustili rešavanje situacije prevoznicima i njihovim udruženjima, dok se rešenje na nivou EU očekuje tek nakon dugih procedura.

Za pakete do 50 evra naplaćuje se 20 odsto PDV-a, 200 dinara carinski pregled i 60 dinara provizija

Pošta Srbije od 23. februara uvodi naplatu usluge zastupanja u sačinjavanju elektronske carinske deklaracije ili podnošenja pošiljke na carinski pregled za male pošiljke iz inostranstva, čime se faktički ukida besplatna dostava („free shipping“) za kupce iz Srbije. Svi koji su naručivali robu, posebno manje vrednosti, sa platformi poput Ali Express-a, suočiće se sa dodatnim troškovima koji mogu dostići nekoliko stotina dinara, što za pojedine proizvode premašuje njihovu vrednost.

Prema javno dostupnim cenovnicima, Pošta Srbije naplaćuje 200 dinara za uslugu carinskog pregleda i 60 dinara kao proviziju za prenos novca. Za pošiljke vrednosti do 50 evra, obračunava se i 20 odsto PDV-a na vrednost robe. Za robu vrednosti preko 50 evra, naplaćuje se 10 odsto carine na osnovnu vrednost, 20 odsto PDV-a na zbir vrednosti i carine, kao i 200 dinara fiksnog troška i jedan odsto provizije za uplatu dažbina.

Iz Pošte Srbije ističu da su svi cenovnici javno dostupni u poslovnicama i na zvaničnom sajtu kompanije. “Pošta Srbije vrši naplatu duga obračunatog od strane Uprave carina za one pošiljke za koje je zadužena upravo od Uprave carina. Za ove pošiljke, koje mogu biti pismonosne, paketske i EMS, kada prođu proceduru carinskog nadzora, Pošta naplaćuje uslugu zastupanja u sačinjavanju elektronske carinske deklaracije ili podnošenja pošiljke na carinski pregled u uvozu, kao i proviziju za uplatu duga obračunatog od strane carinskih organa saglasno cenovnicima”, navedeno je u saopštenju.

Naglašeno je da su trenutno od ovih naplata izuzeti „neregistrovani mali paketi“ iz Mađarske, sa oznakom koja počinje slovom U i završava sa HU, kod kojih su troškovi PDV-a i carine regulisani posebnim sporazumom. Sve ostale neregistrovane pošiljke sa komercijalnom robom iz međunarodnog poštanskog saobraćaja, od 23. februara obrađuju se kao registrovane pošiljke, što podrazumeva dodatne troškove i za kupce Ali Express-a.

Implementacijom novog sistema automatskog očitavanja vrednosti i sadržaja pošiljki, Pošta Srbije je skratila carinsku proceduru, pa paketi sa stranih onlajn trgovinskih platformi sada mogu stići korisnicima već dan nakon prispeća u Srbiju, bez višenedeljnog zadržavanja na carinskim terminalima. “Pošiljke koje stignu danas u poštu već sutra mogu biti isporučene, nezavisno da li su sa carinskim opterećenjem ili bez carinskog opterećenja”, izjavio je v.d. direktora Pošte Srbije Zoran Anđelković.

Prema podacima Udruženja potrošača Efektiva, za robu ispod 5 evra uz obećani „free shipping“, ukupni troškovi mogu dostići duplo veću cenu od plaćene. Za vrednosti preko 50 evra, ukupne dažbine iznose 32 odsto, uz dodatak fiksnog i procentualnog troška. Pravila naknadne naplate ne važe za platformu Temu, gde su svi troškovi već uključeni u cenu proizvoda.

Svi korisnici međunarodnih platformi koji su do sada računali na besplatnu dostavu, sada moraju da preispitaju isplativost naručivanja male robe iz inostranstva, budući da dodatni troškovi mogu značajno uticati na ukupnu cenu naručene robe.

Prosečna godišnja potrošnja vina u Srbiji 15 litara po stanovniku, uvoz vina više nego dvostruko veći od izvoza

Prema podacima Privredne komore Srbije, domaća vinska industrija proizvela je oko 30 miliona litara vina tokom 2025. godine, dok je vrednost izvoza vina iznosila 22,6 miliona evra. Istovremeno, vrednost uvoza vina bila je 47,7 miliona evra, što ukazuje na negativan spoljnotrgovinski bilans u sektoru vina. Potrošnja vina u Srbiji procenjuje se na oko 15 litara po stanovniku godišnje, što je niže od proseka većine evropskih zemalja.

Prema izveštajima, Srbija raspolaže sa 17.437 hektara pod vinovom lozom, a u 2025. godini proizvedeno je 140.718 tona grožđa. Više od 80.000 poljoprivrednih gazdinstava bavi se proizvodnjom grožđa, dok je oko 500 proizvođača registrovano za proizvodnju vina. Iako je prosečna godišnja proizvodnja vina oko 30 miliona litara, postojeći kapaciteti omogućavaju proizvodnju do 70 miliona litara godišnje.

Stručnjaci ističu da je kvalitet domaćih vina poslednjih decenija značajno unapređen i da može konkurisati svetskim brendovima, ali ostaje izazov u količinama. Enolog Vladan Nikolić navodi da Srbija ima oko 6.900 hektara vinskog grožđa, dok Bugarska ima 80.000 hektara, Rumunija 120.000, Severna Makedonija 30.000 i Hrvatska 16.000 hektara, što pokazuje značajne razlike u proizvodnim kapacitetima regiona.

Najviše vina uvezeno je iz Severne Makedonije, Francuske, Italije i Španije, dok je izvoz najzastupljeniji ka Rusiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Kini i Austriji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da je izvoz na kinesko tržište od ključnog značaja za opstanak domaće industrije, navodeći da bi godišnji izvoz od 15 do 30 miliona boca bio približno jednak ukupnoj godišnjoj proizvodnji Srbije.

Industrija vina u Srbiji je u fazi transformacije, uz veća ulaganja u brendiranje, kvalitet, dizajn i promociju, kako bi se poboljšala pozicija na domaćem i inostranom tržištu. Međutim, trend pada globalne potrošnje vina, kao i promene navika mlađih generacija i klimatski izazovi, predstavljaju dodatne izazove za razvoj sektora.